Архива

Archive for the ‘Uncategorized’ Category

Обавештење о одржавању састанака


* У уторак 05.01.2016.г. у 19:00 часова, у просторијама УГ „Крагујевац наш град“, ул. Града Сирена 8, Одржаће се састанак учесника акције „Божићни успон на Ртањ“ (инфо тел: Никола Пантовић, 064/38-08-073).

Локација просторија УГ „Крагујевац наш град“

 

* Први редовни састанак чланства, у овој години, биће одржан у среду 13.01.2016.г. у ОШ „Мома Станојловић“ у 19:30.

Advertisements
Категорије:Uncategorized

СТАЗОМ СРПСКИХ ВОЈНИКА ВЕЛИКОГ РАТА – РАВНА ПЛАНИНА

9. новембра 2015. Оставите коментар

Управа клуба ПСД „Гвоздац“ Краљево,  укључује се  у обележавање 100 година од повлачења Српске војске у Првом светском рату, којим поводом организује планинарску акцију под називом „ПУТЕМ СРПСКЕ ВОЈСКЕ У ВЕЛИКОМ РАТУ“, са циљем да њеним извођођењем отргну од заборава херојску борбу српских заштитиница на обалама реке Ибар у новембру месецу 1915. године.

Povlachenje

Повлачење уз дефанзивну борбу

Правци повлачења


Због величине простора на ком су се 1915.  године одвијале борбе, одлучили су да овом планинарском акцијом осветле мање познате догађаје на десној обали Ибра на подручју планина Баба, Столови, Равна планина, Студена планина, простору села Брезна и потеза Велика ливада у подножју Равне планине, правцем којим је уз тешке борбе одступао V пук II позива Дринске дивизије I српске армије.

Истражујући доступну историјску грађу управа ПСД „Гвоздац“ документовала је изузетно тешке борбе српске војске на овом простору, њене велике губитке и херојску одбрану пута уз долину Ибра, којим се повлачила главнина српске војске.

povlacenje-srppske-vojske
У част заборављених српских хероја позивају све планинаре да заједно пређемо стазу „ПУТЕМ СРПСКЕ ВОЈСКЕ У ВЕЛИКОМ РАТУ“.

ПЛАН АКЦИЈЕ

07:00 – 07:50 – Дочек учесника у планинарском дому „Зорица Гизадавић“ у селу Брезна,

08:00 – 08:15 – Отварање акције – излазак учесника на стазу,

08:15 – 12:00 – Стаза креће из села Брезна, преко падина Гоча кроз село Вишњица, прелази преко гребена Гоча и спушта се у долину Гвоздачке реке. Форсира се и успоном прати ток Кобасичке реке и на крају избија на гребен Равне Планине, до места Велика ливада,


12:00 – 12:15 – Помен на Великој ливади,

12:15 – 12:30 – Историјски час на Великој ливади,

12:30 – 15:00 – Стаза: Велика ливада – село Брезна,

15:30 – 17:00 – Ручак, подела захвалница, затварање акције.

НАПОМЕНА: У зависности од временских услова на стази организатор задржава право да измени стазу и  прилагоди време и садржај акције.

Стаза је дуга око 20 км, са висинском разликом од око 500м успона и око 500 м спуста, а спада у средње тешке стазе.

Организатор по завршетку акције организује бесплатан ручак у планинарском дому „Зорица Гиздaвић“ у селу Брезна. Понети прибор за јело!!!

За планинаре који на ову акцију крећу у организацији ПЕК „Гора“ Крагујевац, планиран је полазак из Крагујевца из центра града код „Крста“ 15 новембра 2015. године, у 06.00 сати. Врста и цена превоза зависи од броја заинтересованих, па ће о томе учесници акције бити обавештени након састанка (11. новембар 2015. године).

Учешће на акцији се пријављује на састанку клуба (средом, од 19:30 сати, у учионици ОШ “Мома Станојловић”), најкасније до 11. новембра уз уплату аконтације у износу од 700,00 динара.

Једним делом стаза пролази кроз, или преко водених токова и захтева опрез при кретању у том делу. Такође, стаза при успону и силаску води стрмим странама, па је неопходно да су сви учесници кондиционо спремни за такве услове, са добром планинарском обућом, која ће омогућити безбедан успон и силазак. Остала опрема треба да буде усклађена са временским приликама и омогући слојевито облачење. Обавезни су кишна кабаница и батеријске лампе. Штапови за ходање у значајној мери могу олакшати успон и омогућити безбеднији силазак низ стазу. На стази је потребно имати у ранцу довољне количине воде за пиће.

Првенство пријаве за акцију имају чланови клуба, чланови ПСС-а са плаћеном чланарином за 2015. годину и пријатељи клуба са важећом чланском картом. Остали учесници акције, уколико буде било слободних места, плаћају додатних 100 динара на име организационих трошкова. Сви учесници акције са собом обавезно носе важећа лична документа – личну карту, оверену здравствену књижицу и чланску књижицу.

Посебно се захтева да сви:

  • воде рачуна о сопственој и безбедности других;
  • воде рачуна о свом здравственом стању и реалним опасностима на стази (ујед змије, подхлађење, угануће или ишчашење зглобова);
  • физички неприпремљени не полазе на акцију.

На акцију сви учесници иду на сопствену одговорност и морају се придржавати „Правилника о безбедности и одговорности у извођењу планинарских активности“ ПСС, “Правила понашањапланинара” и усмених упутстава организатора и водича на акцији.

Молимо вас да не бацате отпатке од хране, конзерве, пластичне кесе, боце и сл. Сачувајмо  природу од загађења.

Организатор акције и водич на стази Жарко Продановић (064/6846879).

 

Категорије:Uncategorized

ВАЖНО ОБАВЕШТЕЊЕ ЗА СВЕ ЧЛАНОВЕ КЛУБА!!!

18. августа 2015. Оставите коментар

 

Састанци Клуба  дана 19.08. и 26.08.2015. године неће се одржати у учиноници основне школе „Мома Станојловић“, због годишњих одмора просветних радника. У наведене дане састанци клуба ће се одржати у канцеларији Удружења грађана „Крагујевац наш град“ ул. Града Сирена бр. 8. (улаз иза угоститељског објекта „Сирен“, наспрам ТЦ „Рода“, одмах до самоуслуге СТР „Трнава -промет“), са почетком у 19.00 сати!

Категорије:Uncategorized

ЗАЈЕЗДИМО БЕСНОМ КОБИЛОМ

3. августа 2015. Оставите коментар

Планинарско – еколошки клуб „Гора“ Крагујевац у складу са својим Планом акција за 2015. годину и на позив ПК “Железничар 2006“ Врање организује учешће на републичкој акцији „9. Врањски планинарски маратон“. Једнодневни програм акције обухвата 3 стазе на планини, лепотици југа Србије, Бесној Кобили, у суботу 29. августа 2015. године.

Besna kobila 2
Бесна Кобила се налази на југу Србије, 40 км источно од Врања. У подножју планине се налази Врањска Бања позната по лековитим изворима термалне воде.

Највиши врх се налази на 1923 метара надморске висине и са њега могу да се виде Копаоник, Шара, као и планина Рила у Бугарској. Бесна Кобила је део Родопског планинског масива и састављена је углавном од гранита. Врхови су већим делом године под снегом. Подножје планине чине шуме, док су виши делови под пашњацима. Бесну Кобилу карактерише биљно богатство које се заснива на дивљем, самониклом, лековитом биљу и дивљим плодовима, односно разноврстан биљни свет са преко 700 врста дрвенастих, жбунастих и зељастих биљака. Планински пашњаци, шуме, незагађено земљиште, вода и ваздух, пружају одличне услове за боравак и одмор на овој планини.

Besna kobila 1

Приповедања:

„Ту доле у селу живела је нека девојка Феја и изводила стално кобилу на пашу горе високо у ливаде и једног дана та кобила побесни и њу јако ритне, па ова остане хрома целог живота. Тако је село добило назив Крива Феја, а планина у коју је кобила побегла, Бесна Кобила.“

ПРОГРАМ:

ПЕТАК – 28. август 2015. године

Полазак из Крагујевца од „Крста“ у 15.00 сати. Очекивани долазак у Врање је око 21.00 сати. Смештај је организован у времену од 16:00 часова до 23:00 часова у просторијама Дома ученика “Сима Погачаревић“ Врање, ул. Моше Пијаде бр. 41.

Цене смештаја:

• у трокреветним собама 550,00 динара,
• у сали Дома 100,00 динара (потребно је понети подметач и вреће за спавање),
• смештај у сопственим шаторима у дворишту дома ученика је бесплатан.
СУБОТА – 29. август 2015. године

ПК „Железничар“ Врање организовао је бесплатан аутобуски превоз на релацији Врање – Бесна кобила до планинарског дома. Аутобус креће испред саборне цркве у Врању у 7:00 часова. Повратак се организује истим аутобусом по завршетку акције.

08:00 – 08:30 часова, скуп планинара, пријава и свечано отварање Републичке акције „9. Врањски планинарски маратон“ испред планинарског дома на Бесној Кобили, са ког места је предвиђен и старт за све учеснике маратона.

1.Стаза Mаратона (22 км)

Полазак је у 09:00 часова, стаза води преко врха Мечит (1587), затим се преко „језера“ пење на врх Мосуљ (1777), па до врха Шупља падина (1862). Од Шупље падине стаза се враћа до места Кантар, одакле креће успон на врх Бесне Кобиле (1923 м). Са врха следи спуст до планинрског дома. Стаза је средње тешка, дужине 22 км са висинском разликом од 1150м у успону и силаску.

2.Стаза Задовољства (12 км)

Полазак је у 09:30 часова. Стаза креће преко врхова Мечит (1587), затим преко „језера“ се пење на врх Мосуљ (1777). Са Мосуља стаза гребенски иде преко Кантара до врха Бесне Кобиле (1923 м). Са врха стаза се путем спуста до планинрског дома. Стаза је лака дужине 12 км са висинском разликом од 650 м у успону и силаску.

3.Стаза до врха (10 км)

Полазак је у 09:30 часова. Стаза креће од планинарског дома до врха Бесне Кобиле (1923 м) макадамским путем у дужини од 5 км у једном правцу и истим се враћа до дома. На стази се савлађује висинска разлика од 500 м у успону и силаску.

16:00 – 17:30 сати, бесплатан ручак у планинарском дому на Бесној Кобили, (планинарски пасуљ).

17:00 – 19:00 часова, дружење, културно забавни програм уз музику и додела признања код планинарског дома на Бесној Кобили.

У 19.00 сати следи повратак за Крагујевц. Очекивано време повратка је око 01.00 сати.

Коначне информације везане за врсту и цену превоза ће бити познате након састанка у Клубу и након формирања коначне листе планинара који ће ићи на ову акцију.

На Бесној кобили стаза при успону и силаску води стрмим странама, па је неопходно да су сви учесници кондиционо спремни за такве услове, са добром планинарском обућом, која ће омогућити безбедан успон и силазак. Остала опрема треба да буде усклађена са временским приликама и омогући слојевито облачење. Обавезни су кишна кабаница и батеријске лампе. Штапови за ходање у значајној мери могу олакшати успон и омогућити безбеднији силазак низ стазу. На стази нема извора пијаће воде, па је потребно имати у ранцу довољне количине воде за пиће.

Храна је из ранца (осим ручка у суботу који бесплатно обезбеђује организатор акције)! Првенство пријаве за акцију имају чланови клуба, чланови ПСС-а са плаћеном чланарином за 2015. годину и пријатељи клуба са важећом чланском картом. Остали учесници акције, уколико буде било слободних места, плаћају додатних 100 динара на име организационих трошкова. Сви учесници акције са собом обавезно носе важећа лична документа – личну карту, оверену здравствену књижицу и чланску књижицу.

Посебно се захтева да сви:

• воде рачуна о сопственој и безбедности других;
• воде рачуна о свом здравственом стању и реалним опасностима на стази (топлотни удар,     ујед змије, угануће или ишчашење зглобова);
• физички неприпремљени не полазе на акцију.

На акцију сви учесници иду на сопствену одговорност и морају се придржавати „Правилника о безбедности и одговорности у извођењу планинарских активности“ ПСС, “Правила понашања планинара” и усмених упутстава организатора и водича на акцији.

Учешће на акцији се пријављује на састанку клуба (средом, од 19:30 сати, у учионици ОШ “Мома Станојловић”), најкасније до 19. августа уз уплату аконтације у износу од 1000,00 динара.

Организатор акције и водич на стази Жарко Продановић. (064/6846879)

Категорије:Uncategorized

#PlaninskePrice: ТРИ КАРТЕ ЗА ЗЛАТИБОР

25. фебруара 2015. 1 коментар

Златибор, таласаста висораван Динарских планина, просечне надморске висине око 1000 метара, чувен је по својим изворима хладне здраве пијаће воде, ружи ветрова и клими идеалној за лечење бронхијалне астме и других алергијских обољења дисајних органа. Налази се на средокраћи пута што вас од Београда води до Црногорског приморја, пролазећи кроз Нову Варош, Пријепоље и долину Лима. Са падина планине води и пут који преко Кремне једним краком води до Таре и Бајине Баште, а другим низ Шарган ка Мокрој Гори, Вардишту и даље према Вишеграду и Републици Српској. Преко Златобора изграђена је и пруга Београд – Бар.

Одвајкада су на овој висоравни и падинама испод ње живели људи. Кажу прво Илири, па Римаљани, па Словени. У време Немањића овај простор је био познат под називом жупа Рујно у саставу Старог Влаха. Жупа је овај назив добила по биљци која се у средњем веку користила за бојење коже и извозила за Дубровник. Данас расте у атарима села Семегњево, Стубло и Увац. Назив жупе Рујно остао је и по доласку Турака на овај простор.

У турско време записано је да су породице богатих ужичких, нововарошких и прибојских бегова на Рујну проводиле лета у својим чардацима и на својим суватима. На Водицама је 1750 године богати сарајевски трговац Хаџи Никола Селак подигао летњиковац од борових брвана.

Негде у то време планина први пут добија назив Златибор. Три легедне говоре о настанку овог назива. Једна каже да име добио по белим боровима са жутом четином, боје старог злата. Друга легенда каже да је Златибор назван по богатству борове шуме. Трећа да је име добио по суватима (пашњацима) који с јесени добијају жуту боју, боју злата. Али, нико са сигурношћу не може да утврди која легенда је истинита.

По ослобађању од Турака на Златибор долазе српски богаташи из Ужица. Они на својим и изнајмљеним суватима подижу своје колибе. У Трговинском гласнику из 1892. године говори се о лековитости златиборке висоравни, али се и истиче проблем непостојања објеката за смештај посетилаца, не рачунајући колибе богатих трговаца које служе искључиво трговачким момцима.

Као година почетка туризма на Златибору узима се 1893. година, када је крај извора Кулашевац, на висоравни и крај пута што је из долине Лима водио за Ужице, боравио краљ Александар I Обреновић. На Кулашевцу је иза тога изграђена чесма, па је по његовом одобрењу место отада названо Краљеве воде.

Дођоше иза тога несретне године Балканских, Великог и Другог светског рата. Између два светска рата се доста тога изградило у окружењу извора и чесме на Кулашевцу. Али се и разорило од стране окупатора. По паду Ужичке републике партизанске јединице су се преко Златибора повлачиле ка Босни. У повлачењу их је знатно успоравао велики број рањеника, па је, сматрајући да ће Немци поштовати одредбе Женевске конвенције, донета одлука да рањеници остану на Златиборском платоу. У три дана (од 29 новмбра до 1. децембра) 1941. године, Немци су прегазили тенковима и стрељали више од 150 рањеника. По завршетку рата нова власт мења назив места у „Партизанске воде“, а на брду Главуџа погубљеним рањеницима и борцима из партизанских јединица изграђена је спомен костурница са монументалним обелиском. Крај деведестих година у Србији доноси промене, па се тада и назив туристичког насеља на Златибору враћа у „Краљеве воде“.

Данас назив Златибор носе и планина и место – туристички центар Србије са капацитетом од преко 25.000 лежајева. Центар располаже мноштвом одличних хотела високе класе, вила, викедница, ресторана, летњих купалишта, спортских терена. Лети привлачи многе туристе, планинаре, бициклисте рекреативце, параглајдеристе, професионалне спортисте на припремема. Зими је идеалан за скијање, друге спортове на снегу и планинаре. На Торнику, највишем врху планине, изграђен је савремени ски центар са шестоседном жичаром и вештачким оснеживањем. У центру насеља на падинама Обудојевице постоји неколико краћих стаза са мањим ски – лифтовима, идеалних за разоноду и обуку најмлађих посетилаца туристичког центра. Туристички центар Златиобр се и даље шири и изграђује.

У непуна два месеца три пута сам био на овој лепотици Западне Србије:
Тек што прођете тунел под Палисадом, на улазу у туристичко насеље Златибор, код надвожњака скренете десно. Крећете се путем што води гредом изнад центра Златибора. Кад угледате супермаркет и дечије обданиште са спорткским теренима стигли сте у насеље 25 мај, популарно названо и „Златиборско Дедиње“.

Apartman 2

Једна од вила у насељу „25 Мај“ Златибор

 

Насеље чини мноштво вила са апартманима разних величина и опремљености. На северној страни греде виле су окружене буковом шумом са погледом ка селу Кремна и висоравни Поникве. Гледајући у том правцу леђима сте окренути центру туристичког насеља, удаљени од њега непуних 700 метара. Не превише далеко за пешачњење, али довољно удаљено и заколоњено под косом, од буке што се у вечерњим сатима чује из многих ресторана и других туристичких и угоститељских објеката, а која вам, уколико желите тишину и одмор, може и засметати. Баш на таковм месту у једној од вила са назначеним погледом у правцу севера, мој кум је купио апартман.

Apartman 1

 

Apartman 3

Просторије апартмана

 

Задње недеље децембра месеца 2014. године сам био тамо са њим, када је апартман опремио потребним уређајима, намештајем и другим ситницама. Комфор, локација и поглед са терасе апартамана позивају да без поговора тамо дођем опет.

Првог дана фебруара 25 планинара ПЕК „Гора“ и ПД „Жежељ“ из Крагујевца и ПСД „Гвоздац“ и ПСК „Железничар“ из Краљева упутило се ка Златибору. План је био да се са пута Златибор – Нова Варош, одмах на излазу из туристичког насеља, од ресторана „Златиборски пастув“, крене гребеном Крива бреза, пређе преко коте 1149, врхова Чукер (1359 мнв) и Коњодер (1337 мнв) све до Чиготе (1422 мнв), што би у једном правцу било укупно и тачно 12 километара. Опције су биле да се са Чиготе вратимо истим путем назад, тако да би смо за тај дан прешли укупно 24 километра, или да се завојима спустимо до Водица, опет на магистрални путни правац Златибор – Нова Варош, у ком случају би смо прешли укупно 20 километара. Стаза води оголелим странама Златибора, са чијих се врхова на једној страни пружају инзваредно лепи видици ка златиборској висоравни и Торнику, чији је врх Бандера, са својих 1496 метара надморске висине, највиши врх Златибора. Са Чиготе се, поред ових, указују видици на све стране. На југу и југозападу се пружа долина Лима и указују висови изнад Прибоја. У правцу југа и југоистока виде се врхови Златара изнад Златарског језера, указују видици ка Јавору и Пештерској висоравни. У правцу североистока и истока пружа се поглед ка планинама изнад Ариља и Ивањице. На североисточним падинама под Чиготом и Чукером сместила су се села, Љубиш, Гостиље, Сирогојно Рожанство… Рано је јутро! Из Крагујевца смо кренули у пет сати. У Чачку почиње јака киша. У Овчар Бањи пљусак. У Пожешкој котлини са кишом се јављају и прве крупне пахуље снега. У Севојну пада јак снег. Уз пут ка Белој земљи снег је све гушћи и ситнији. На узбрдици испод Чајетине сусрећемо машине и камионе предузећа за путеве. Густ снег и даље пада. Испред ресторана „Златиборски пастув“ се припремамо и излазимо на стазу.

DSCF5022

Једна групна у подножју Криве Брезе

 

Са постизањем висине јављају се магла и ветар. Ветар је толико јак, а магла густа, да група одлучује да се врати са Чукера.

DSCF5048

Подне је, а као да ће ноћ

 

DSCF5053

Гребеном Криве Брезе

 

Ништа од очекиваних видика са овог гребена и са саме Чиготе. У повратку, одједном, време се смирује. Падине Торника окупане сунцем. Читава панорама забљештала у белини испред нас. Са Главуџе (1082 мнв), од споменика партизанским рањеницима пружа се прелеп поглед на све стране.

DSCF5095

Време се смирило – Поглед са Главуџе

 

DSCF5107

Ресторан „Златиборски пастув“

 

DSCF5109

Ентеријер ресторана

 

Планинари су, пртећи стазу кроз свеже нападали снег, испели и Црни врх (1175 мнв). У касно поподне уследио је краћи одмор у хотелу „Нарцис“, уз топле напитке! А онда повратак за Крагујевац. Пут чист и сув! Снега од јутрос на њему као да није ни било!

Туристичка организација Србије је почетком године расписала конкурс за најлепшу планинску причу. У право време! Интезивно се у последњих неколико година бавим планинарењем! Поред задовољства које ми планинарење непосредно пружа, задовољство ми је и да након сваке планинарске акције уз бројне фотографије испричам и неку своју причу о свакој планини коју сам походио. Приче су дакле већ биле исписане. Чекале су само да их пошаљем. Како – тако иза конкурса нашао сам се у групи од десет аутора текстова, учесника на конкурсу „Планинске приче“ које је Туристичка организација Србије наградила тродневним боравком на Златибору и Тари. Са нама у друштву је била и бројна екипа новинара разних медијских кућа из Србије. Првог дана, након што смо прошли Ужице, левим путем изнад Беле земље стигли смо до североисточних падина Златибора. Тмурно је цео дан! Пада снег. Пролазимо Рожанство. Испред раскрснице путева за Сирогојно и Трнаву аутобус стаје. Пешице силазимо добро уређеним асфалтним краком пута, који нас спушта до паркинг простора за путничка возила туриста посетилаца. До самог улаза у Стопића пећину крећемо се потпуно уређеном пешачком стазом, са гелендерима на критичним местима и степеништима на јачим успонима и спустовима.

DSCF5427

DSCF5440

Прилаз Стопића пећини

 

Први пут сам у Стопића пећини. Инзваредно уређен простор природне лепоте. Кроз пећину протиче Трнавски поток у дужини од око 1691 метар. Улаз у њу је ипресиван! Ширине је 18, а висине 35 метара.

DSCF5466

Улаз у Стопића пећину

 

DSCF5471

Из дворане у доврану. Простор пећине уређен за посетиоце.

 

Чешки спелеолози су 1984. године прошли целом дужином пећине, од понора реке у њу па до самог излаза. Све воде на североисточним падинама Златибора, под Читогом сливају се у Велики Рзав, а овај у Ариљу у Моравицу. Тако се и Трнавски поток након излаза из пећине улива у реку Приштавицу, а ова у Велики Рзав. За туристе је уређено неколико стотина метара ове пећине, од улаза до водопада, названог извором живота.

DSCF5493

Водопад у Речном каналу – Извор живота

 

У време наше посете проток воде је био довољан да у потпуности представи заглушујућу снагу воде, која кроз речни канал пада са висине од преко десет метара. Вредан дивљења је и стари напуштени речни канал који се завршава у дворани са бигреним кадама, творевини насталој преливањем воде и таложењем кречњака. Тако је настало мноштво када са водом, неких дубине и до пет метара.

DSCF5479

Поглед на бигрене каде

 

Старо Динарско планинско домаћинство представљала је кућа, грађена искључиво од природних материјала – камена и дрвета, са више пратећих објеката распоређених око ње, по неком утврђеном реду и распореду, зависно од њихове намене. Кућа је обично грађена на присојној (осунчаној) страни, али на месту довољно заклољеном од јаких и досадних ветрова. Састојала се готово увек од две просторије, куће и собе. Кућа је просторија са земљаним подом и огњиштем, најчешће на њеној самој средини. Ту су се укућани јутром и увече окупљали око огњишта. Изнад огњишта није било плафона, већ је простор био слободан све до кровног покривача, који је био израђиван од дрвета – шиндре, Под кровом се над огњиштем обично сушила пастрма. Собу је најчешће користио најстарији члан породице. Ближе кући градио се млекар (бачија), грађевина од дрвета, у којој се припремао и чувао бели смок – млеко, сир, кајмак. У дворишту куће грађене су избе – магазе, за смештај разног алата и опреме, вајати, грађевине од једне просторије са тремом за младенце, зграде – грађевине са спавање старијих укућана. На пристојној удаљеости планирани су и грађени објекти за стоку – кошаре, торови, плевње, котари. Село Сирогојно одавно има музеј на отвореном простору. Ту је на пар километара даље од Стопића пећине. Село је успело да сачува и прикупи објекте старог планинског села на једном месту, са циљем да прикаже како се и где некада градило и живело на селу.

DSCF5534

Стамбене јединице у Старом селу – Сирогојно

 

DSCF5529

Стамбене јединице у Старом селу – Сирогојно

 

DSCF5538

Стамбене јединице у Старом селу – Сирогојно

 

Ту су и надалеко чувене плетиље Сирогојна, које су сачувале и унапредиле технологију израде разних одевних предмета од вуне. И тамо смо били. Пут нас је водио преко самог брега на ком је средином 18. века изграђена црква, посвећена Светим апостолима Петру и Павлу.

 

DSCF5550

Црква Светог Петра и Павла на брегу у Сирогојну

 

DSCF5549

Ноћ у Старом селу – Сирогојно

 

Већ је падао мрак када смо прошли сокацима Старог села у ком су поједини објекти приведени туристичкој намени. Тако смо у Крчми провели идилично вече уз дегустацију националних јела и пића.

Могли смо на овој страни видети и више да наш пут до Златибора није трајао тако дуго и да не беше кратког зимског дана. А има још што –шта тога да се види на североисточним странама Златибора! Свакако треба отићи до Гостиља и Љубиша. У Гостиљу се може видети чувени Гостиљски водопад и родна кућа Димитрија Туцовића. Село Љубиш познато је као родно место Љубивоја Ршумовића, аутора многих дечијих песама. У овим селима доста тога је урађено на инфраструктури и изградњи и уређењу објеката за смештај туриста. Ту је и засеок Смиљанића, породице која је изнедрила многе родољубе, од којих је најпознатији армијски ђенерал, Крста Смиљанић, који је у Великом рату био командант чувене Дринске дивизије. Почетком Другог светског рата повукао се из Београда у родни Љубиш, али су га Немци вратили и ставили у кућни притвор. Умро је 1944. године у Београду. Данас његова биста стоји на постаменту тик до стазе крај језера, код извора Кулашевац, у центру туристичког насеља Златибор.

Вече је! стижемо и смештамо се у собе реномираног хотела „Мона“ у центру Златибора. Простор у услуга, све је у овом хотелу планирано и организовано да се максимално удовољи госту. До најситнијег детаља. Хотел је смештен на погодној локацији у центру одмаралишта. Собе су светле и одлично опремљене. У два ресторана се нуде изврсна јела српске и интернационалне кухиње. Велнес центар нуди третмане и масаже. Ту је сауна, турско купатило, базен, места идеална за опуштање након дугих шетњи или повратка са скијања. Па конгресни центар, па дечија играоница…

DSCF5903

DSCF5661

DSCF5598

Хотел „Мона“ Златибор

 

Након смештаја и вечере, дан завршавам у шетњи дуж језера, а затим у опуштању у једном од многих ресторана у самом центру одмаралишта.

DSCF5582

Вече на тргу Туристичког насеља Златибор

 

Рано сам устао! Док други још спавају ја време проводим у шетњи! Дан предиван! Мирно време! Сунчано! Са нама је тог јутра и директор Туристичке организације Златибор, господин Арсен Ђурић. Медији, сликање, изјаве, а онда крећемо до Ски центра Торник.

DSCF5603

Падине Обудојевице

 

DSCF5615

Детаљ у пешачкој зони Туристичког насеља Златибор

DSCF5619

Споменик армијском ђенералу Крсти Смиљанићу, команданту Дринске дивизије у Великом рату.

 

 

DSCF5627

На овом месту се пре више од 120 година почело са развојем туризма. Чесма изграђена непосредно иза посете краља Александра Обреновића извору на Кулашевцу (август 1893 године)

 

DSCF5638

Површина језера обасјана јутрањим сунцем

 

DSCF5667

Директор ТО Златибор, Арсен Ђурић у разговору са предствницима медија

 

Удаљен је од центра Златибора 9 километара. Располаже са обновљеним и проширеним ски стазама Чигота, Торник, Рибница и Змајевац. На падинама Торника инсталирана је најмодернија шестоседа жичара, дужине 1850 метара. Са 1110 метара пење се на врх Торника, висине од 1496 метара. Ту су и сви пратећи садржаји у подножју и на врху ски центра. Са новостеченим пријатељима, планинаркама Јеленом и Слађаном проводим предивне тренутке у панорамском разгледању са осунчаног врха Торника. Погледи у даљину су чисти, без икаквог замућења. Види се далеко. На југозападу се назире Боботов кук, највиши врх Дурмитора. На северу врхови планина Западне Србије. Мноштво је љубитеља спортова на снегу око нас. Пристижу жичаром одоздо. Задрже се пар минута и одоше у спуст. Неки остају ту, сунчају се заваљени и лежаљке окренуте у правцу сунца. Ови што јуре низ стазе зачас су поново ту на врху.

DSCF5725

За трен ока смо горе. Детаљ шестоседне жичаре Ски центра Торник.

 

DSCF5717

Опрема за изнајмљивање

 

DSCF5728

Поглед на једну од стаза Ски центра Торник

 

DSCF5759

Панорама са врха Бандера (1496 мнв)

 

DSCF5769

Уживанција

 

DSCF5735

DSCF5777

Поглед на запад

 

DSCF5785

Заклоњене горостасом

 

DSCF5803

Поглед планинара

 

DSCF5746

DSCF5815

DSCF5804

Још мало погледа пре него што ћемо сићи

 

DSCF5820

DSCF5822

Блогери о Златибору

 

Крај је другог дана боравка на Златибору! Завршавамо га поново у шетњи крај језера у центру туристичког насеља Златибор. На залеђеној површини језера рефлектује се одсјај сунца у заласку.

DSCF5868

DSCF5871

DSCF5885

DSCF5899

Залеђено језеро

 

DSCF5890

Детаљ на обали језера

 

Ту уз обалу застао старац у старој златиборској ношњи. Собом води свог кулаша оседланог празним самаром. Грубе су му и уморне црте лица.

DSCF5873

Замрзнут у времену

 

Као да је још давно, давно пошао преко оголелих висоравни златиборских сувата, долазећи отуд негде иза Муртенице, па преко Водица. Намера му беше да на путу за Чајетину, где ће се снабдети житом, застане на Кулашевцу! Да напоји себе и свог сапутника и сапатника. Али, не препознаје ово место. Место некадашњих колиба турских ага и ужичких трговаца. Стоји гледећи у мноштво савремених грађевина које га окружују. Као да се уплашио! Изгубио! Ни извор, који точи ту иза његових леђа, никако да пронађе. И стоји тако замрзнут у времену. Да нас, попут Старог села у Сирогојну, подсећа на то како је на Златибору некада било.

 

Текст и фотографије: Жарко Продановић

Karakorum 2012 – Dan uspona se primiče


22. Jul 2012.
Dan uspona se primiče. Atmosfera se menja. Koncentracija na vrh počinje.
Neki su se ućutali, izdvajaju se, slušaju muziku. Neki gledaju slike dece.
Ponavlja se pesma „I’m coming home“.

Ja sedim kraj puđe, zajedničkog molitvenika i zurim u led, stene, vrh, u kovitlanje vetrova i oblaka 3600m iznad moje glave.

Čele

http://cela.rs/

Категорије:Uncategorized

Karakorum 2012 – Skardu


23. Jun 2012.
Danas sam se dokopao interneta.

Došli smo u Skardu, u oblasti Baltistan na severoistoku Pakistana.
Jutros smo krenuli u 5h 30 a stigli oko 16h. Proputovali smo oko 600-700km.
Oko 100km put je usečen u stene klisure reke Hindu. Put ima jednu traku, kojom prolaze teški kamioni nacrtani u potpunosti sa stotinama slika, najjačih boja. Mimoilaženje je tek zanimljivo, vraćanje u rikverc… A dole huči reka u najstrašnijim vrtlozima, najsnažnijim brzacima o kojima mi nemamo predstavu, jer takvih u Evropi, a možda i nigde više na Svetu nema. Bilo je zanimljivo celog dana.
Grad Skardu se nalazi pored jezera, u dolini oko 30km širine, okružene snežnim vrhovima Karakoruma.
Grad ima aerodrom na koji sleću avioni tipa Boing 373.
Smeštaj je prelep. Soba ima oko 30-ak kvadrata sa pogledom na jezero.
Hrana takođe predivna: chisken cary, rice, vegetables, sa raznim sosevima. Majstori su kuvanja.
Predveče smo išli na polo utakmicu.
Ovde nam pocinje odmor. Ja sam u prvoj grupi koja je ovde stigla. Naradenih dana je okupljanje ostalih, transport opreme… Kompletiranje ekipe je 27. juna a strat se planira 28. juna džipovima jos 80km do Ascole.
Ekspedicija je dobro organizovana.
Šerpas mi je isti kao prošle godine.
Penjači su većinom profesionalci.
Opremio sam se znatno bolje nego prošle godine.
Proučavao sam planinu vise nego dosadašnje prethodne.
Nemam strah a ni prejaku želju da moram da popnem po svaku cenu.
Ja na sve ovo gledam sa stručne alpinističke strane, šta je moguće, za šta je šta i gde potrebno.

Pošto sam inače na starom prošlogodišnjem godišnjem odmoru, provodicu narednih 5 dana baš kao na godišnjem odmoru. Ova žurba u prvih nekoliko dana se isplatila.

Pošto ću narednih dana imati vremena na pretek, javljaću se malo više.

Sve Vas mnogo pozdravljam

Izvor: http://cela.rs

Категорије:Uncategorized