Archive

Archive for the ‘Извештај са акције’ Category

Акција поводом светског Дана заштите животне средине


6. јуна у Шумарицама је одржана акција поводом светског Дана заштите животне средине. Акцију је покренуо Центар за еколошко образовање и одрживи развој, а ПЕК „Гора“ и удружење „Бирам Крагујевац“ су подржали ову иницијативу и укључили се у организацију ове велике акције. Свесна значаја заштите и унапређења животне средине, овој акцији су се придружила и друга бројна удружења и институције из Крагујевца. Еко Fun камп, Парламент Прве крагујевачке гимназије, Парламент Политехничке школе, Институт за јавно здравље, Еко парк, друштво гљивара, извиђачи итд. Техничку подршку пружили су град Крагујевац, ЈКП Чистоћа и Спомен парк, који су обезбедили заштитне рукавице и вреће за прикупњаље смећа.

Поред прикупљања смећа у Спомен парку и на обали језера у Шумарицама, циљ ове акције је био подизање еколошке свести, да се грађанима који су се одазвали овој акцији, али и онима који нису учествовали, укаже на проблеме који нас окружују и на значај чувања и унапређења животне средине.

Акцију је је отворио члан Градског већа за заштиту животне средине, равномерни и одрживи развој Владимир Максимовић, а цео догађај медијски је пропратила радио-телевизија Крагујевац. Акција је почела у 09:30 испред хотела Крагујевац. Учесници су се поделили у две групе, једна група је уређивала простор Спомен парка, а друга група простор око језера.

Након тога, у 11:30, на обали језера одржане су бројне еколошке радионице. ПЕК „Гора“ је окупио најмлађе учеснике акције, ученике основних и средњих школа и кроз радионицу „Како деца могу спасити планету“ указала им на највеће проблеме животне средине, али и на могућа решења за спас планете.

IMG_5526

Део екипе пре отварања акције (фото Дејан)

IMG_7679

Припреме за акцију (фото Кића)

IMG_5537

Полазак једне групе ка језеру (фото Дејан)

IMG_5557

Наша радионица (фото Дејан)

IMG_5573

Учили смо најмлађе како могу да уштеде воду… (фото Дејан)

IMG_5582

…како се селектује отпад… (фото Дејан)

IMG_5589

…разменили смо знање са њима 🙂 …(фото Дејан)

IMG_5610

…и све то гласно рекли да сви чују и знају!!! (фото Дејан)

IMG_5561

Иако нису активно учествовали у радионици ту су као подршка – део екипе ПЕК „Гора“ (фото Дејан)

Друга удружења су организовала радионице на којима су деца могла да упознају биодиверзитет језера, да науче како се отпад користи као секундарна сировина, неки су писали еколошке поруке на стазама око језера, делили бомбоне са еко порукама…

IMG_7693

А ово је допринос породице Ивошев акцији „Чеп за хендикеп“ (фото Кића)

СВАКИ ДАН ТРЕБА ДА БУДЕ ДАН ЗАШТИТЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ!!!

Светлана Плавшић

На Студеној планини


Сваки корак-нова прича…пољима нарциса… по роси, киши, кроз маглу…у дивљини…слобода…до неба! Прочитај више…

Љубав на прво пењање!


Планинаско-еколошки клуб „Гора“ је у циљу популаризације планинарења осмислио, организовао и у суботу 04. априла 2015. године, успешно извео јединствену планинарску акцију под називом „Каблар за почетнике“. Од укупно 84 учесника, на ову акцију смо привукли чак 62 почетника, од чега седморо дечице до 10 година. 54% учесника акције чинили су млади до 30 година. Поред крагујевчана на акцији су нам се прикључили и један планинар из Кнића и троје из Горњег Милановца. Прочитај више…

Фестивал младих на Жежељу!


У суботу 21.марта, планинарско-еколошки клуб „Гора“ је организовао и успешно извео „Омладинску акцију пешачење-планинарење 2015“ која је окупила око 80 учесника, махом узраста 18-30 година којима је била намењена.

Акција, иако одавно планирана, представља подршку развоју програма за афирмацију рекреативно-спортске дисциплине пешачења који су кроз заједничку иницијативу покренули Планинарски савез Србије и Министарство омладине и спорта.Циљ ове иницијативе је подизање свести свих грађана Србије о значају бављења рекреацијом и спортом у отвореној природи без захтева за екстремнијим облицима физичког ангажовања. Прочитај више…

Категорије:Извештај са акције

У ПОДНОЖЈУ РАВНЕ ПЛАНИНЕ И ГОЧА – ДОЛИНОМ ГВОЗДАЧКЕ РЕКЕ


У недељу, 8. марта, Планинарско – еколошки клуб „Гора“ Крагујевац планирао је да изведе планинаску акцију „Гребеном Равне Планине“.

Планинска греда Студена – Равна планина пружа се углавном од запада ка истоку, од долине Ибра ка планини Гочу, на дужини од око 15 км. Са севера је ограничена долином Брезанске реке а са југа Гокчаницом. На Равној планини има гребена од 1200 до 1300 и више метара, а највиши је Црни врх (1543). Северне стране те планинске греде су претежно под шумом, јужне су обешумљене. До подножја Равне планине досеже и пут уз Рибницу, од Краљева.

Планирано је било да се уз Равну планину крене од места улива Ћелавог потока у Гвоздачку реку. Стаза је била тако планирана да се форсира долина Ћелавог потока све до изласка на Велику ливаду, са које би смо скренули лево и наставили гребеном Равне све до њене највише тачке – Црног врха. Са Црног врха би смо се делом вратили истом стазом све до коте на 1484 м, са које би смо пратећи ток Беле реке силазили косом са њене леве стране, све до њеног улива у Гвоздачку реку. На месту улива Беле реке у Гвоздачку реку би смо изашли на асфалт, тачније пут Краљево – Брезна – Врњачка Бања. Стаза је до те тачке укупне. Ту би се завршила краћа стаза, дужине 12.8 километара. Планирана дужа стаза подразумева форсирање Гвоздачке реке асфалтним путем све до полазне тачке на ушћу Ћелавог потока у Говзодачку реку, а дужина те стазе износи 15.6 км.

Извођење наше планинарске акције „Гребеном Равне планине“ спречено је огромним количинама снега, који је претходних и тог дана непрестано падао. И поред таквих временских неприлика рано ујутру из Крагујевца се упутило тринаест планинара и стигло у планинарски дом „Зорица Гиздавић“ у Брезни. Брезна је окована снегом дебљине изнад метра.

Од главног пута Краљево – Добре воде до дома води пртина у дубоком снегу. Стазу су испртили домаћини, наши пријатељи, планинари ПСД „Гвоздац“ Краљево. Ван стазе је немогуће ићи. У дому је топло. Пећ је подложена још претходног дана. Осми је март – Међународни дан жена па су домаћини посебно дочекали женски део наше екипе. Вукас им је свечано уручио мајице са ознакама ПСД „Гвоздац“.

DSCF6798

 

После краћег одмора и окрепљења топлим напицима, кренули смо у шетњу. Крећемо се једином могућом стазом – путем ка Добрим водама. Прошили смо долином Гвоздачке реке! Стазом дужине око 17 километара. Снег је читавог дана падао, падао, падао…

DSCF6842

Гвоздачка река 8-ог марта 2015. године

 

DSCF6847

На путу Краљево – Добре воде

 

DSCF6866

Устава (мало језеро) на Гвоздачкој реци

 

DSCF6895

DSCF6872

У долини Гвоздачке реке

 

У поподневним сатима ето нас поново у крај топле пећи у планинарском дому „Зорица Гиздавић“. Са пријатељима из ПСД „Говздац“ уз ручак настављамо дружење кроз разговор и шалу. Договарамо се око нових заједничких планинарских акција! Размењујемо искуства и приче са претходних акција.

DSCF6787

 

 

DSCF6785

DSCF6786

 

 

DSCF6791

Тренуци дружења у дому

За женски део екипе још једно изненађење – свакој је при одласку уручена по једна садница крупнородног дрена, изниклог на падинама Брезне. И поред тога што нисмо испели Црни врх на Равној планини, пред крај дана враћамо се за Крагујевац, задовољни дочеком и гостопримством, које су нам указали планинари ПСД „Гвоздац“ и заједничком шетњом са њима долином Гвоздачке реке.

Тескт и фотографије: Жарко Продановић

Категорије:Извештај са акције

Голија и Радочело – три дана уживања

8. март 2015. 1 коментар

Средином фебруара, баш на Сретење, 14., 15. и 16. фебруара, планинари ПЕК „ГОРА“ и ПД „Жежељ“  из Крагујевца боравили су на Голији у селу Рудно и провели три дана врхунског уживања у зимском амбијенту Голије и Радочела са незаборавним видицима ка Копаонику и Жељину.

Снегови који су падали непосредно пред наш долазак на Голију и прогнозирано лепо време за дане викенда, обећавали су леп провод. Наша планинарка Тања одлично је организовала и припремила ову акцију. Обезбедила нам је смештај у новим лепо уређеним брвнарама домаћинства Шеклер које смо користили углавном да преноћимо, а по читав дан смо били на терену и у шетњи овим лепим пределима.

Село Рудно је смештено на заталасаним пропланцима Голије на висини од 1100 м, и припада Резервату биосфере Гилија-Студеница. Од Краљева до села Рудно долази се Ибарском магистралом према југу у правцу Рашке. Са Ибарске магистрале скреће се десно код места Брвеник, пролази се поред средњевековног манастира Градац и асфалтним путем се стиже у Рудно.

У Рудно стижемо око 11 сати, па се журимо да се што пре сместимо у наше собе, припремимо за шетњу и кренемо у прву акцију. Обиље снега и сунца просто мами да истражујемо ове лепе пределе.

Већ од наших брвнара пуца поглед на врхове Копаоника

Већ од наших брвнара пуца поглед на врхове Копаоника

Око поднева се прикупљамо и крећемо планираном стазом која ће нас одвести на Диван и врх Клик (1319 мнв). Из центра села крећемо на југ према засеоку Џоде и опет имамо фантастичан поглед на снегом прекривене врхове Копаоника.

Врхови Копаоника као на длану: Гобеља, Кукавица, Панчићев врх, ...

Врхови Копаоника као на длану: Гобеља, Кукавица, Караман, Панчићев врх, …

Користимо прочишћене путеве прекривене снегом да што мање пртимо и уживамо у сваком тренутку у снегом завејана брда и сеоску зимску идилу.

Куће засеока Бунар на падинама Голије.

Куће засеока Бунар на падинама Голије.

Велики контраст сунчаног дана и снежних предела прави интересантне мотиве, па уживамо у њима и радо их сликамо:

Ускоро стижемо и до почетка успона уз Диван. Нестају утабане стазе и већ морамо да пртимо дубоки снег. Испред нас дубоки снег који светлуца на сунцу а када се окренемо обрадују нас фантастични погледи на врхове Копаоника.

Тања на челу групе, а у позадини поглед ка Копаонику.

Тања на челу групе, а у позадини поглед ка Жељину и Копаонику.

До врха Клик морамо стрмо кроз шуму по дубоком снегу, али то нам ни мало не смета, напротив, уживамо у томе.

Ево нас на највишем врху Дивана - Клику (1319 мнв)

Ево нас на највишем врху Дивана – Клику (1319 мнв)

Сам врх је под четинарском шумом и са њега нема погледа на околину, па после краћег предаха силазимо северном страном низ Металицу, а онда низ један пропланак ка Дубоком потоку.

Ево нас, после пробијања кроз дубоки снег на путу за Голо брдо

Ево нас, после пробијања кроз дубоки снег на путу за Голо брдо

Дубоки снег нас успорава и у сумрак стижемо пред Срњачу код пансиона „Небо“ где се окрепљујемо фантастичним куваним вином.

Сумрак на Срњачи

Сумрак на Срњачи

Сада већ по мраку, али сигурним прочишћеним путем идемо још 4-5 километара до Рудног. Рано идемо на починак, уморни али задовољни лепо проведеним даном и у ишчекивању следећег јутра и напорних двадесетак километара по снегу који нас чекају.

Следећег дана рано устајемо да би што пре кренули на стазу. Очекује нас дугих двадесет километара пешачења по дубоком снегу. Данашњи наш циљ је највиши врх Радочела – Кривача (1643 мнв), који доминира овим пределима и видљив је са многих планинских врхова из Србије и из Црне Горе.
Из Рудног се прво спуштамо до реке Бревине, баш поред места где крагујевачки извиђачи годинама уназад традиционално праве табор извиђача на коме се окупља велики број деце и одраслих који уживају у блиском контакту са природом и међусобном дружењу.

До засеока Камењска пут је прочишћен и лако се крећемо њиме. Јутро је ледено и снег шкрипи под ногама.

На путу према засеоку Камењска. У позадини је Срњача.

На путу према засеоку Камењска. У позадини је Срњача.

Још један обећавајући сунчан дан и искре снежних кристала свуда око нас. Уживамо у овим лепим пределима.

Детаљ са стазе

Детаљ са стазе

Ускоро напуштамо и последње куће засеока Камењска, па престаје и утабана стаза коју су мештани пробили за своје потребе. Улазимо на шумски пут где нас чека цели снег и дуготрајно пробијање кроз њега. Стаза води из Рудног право ка северу, готово правом линијом. Од Камењске пролазимо поред још једног Голог брда (1261 мнв), не тако израженог врха, па преко пропланка на превоју Планиница продужавамо кроз букову шуму преко Дела све до подножја Криваче.

Женски део екипе који је заједно са нама мушкима пртио дубоки снег.

Женски део екипе који је заједно са нама мушкима пртио дубоки снег.

Пролазимо прво кроз четинарску шуму, па преко пропланка, улазимо у мешовиту четинарско-букову шуму и на крају у чисту букову шуму све до пред врх Криваче.

Чаробна букова шума и пуно снега кроз који се тешко пробијамо.

Чаробна букова шума и пуно снега кроз који се тешко пробијамо.

У подножју Криваче наилазимо на бачије и сада већ доста уморни од пробијања кроз снег, користимо ово лепо место за одмор пред стрми успон .

Одмор крај једне од многобројних живописних бачија у подножју Криваче

Одмор крај једне од многобројних живописних бачија у подножју Криваче

Крећемо сада скоро право на врх, тражећи најкраћи пут ка врху. Тешко се крећемо по стрмој стази и великом снегу. Наше даме заједно са нама смењују се на челу колоне и тако заједничким снагама лакше напредујемо.

Указују се лепи погледи ка Жељину

Указују се лепи погледи ка Жељину

Добијамо на висини и сада нам се указују фантастични погледи свуда унаоколо.

Поглед са успона на Кривачу преко Мириловца (1491 мнв) ка Црквини и Јанковом камену, највишем врху на Голији

Поглед са успона на Кривачу преко Мириловца (1491 мнв) ка Црквини и Јанковом камену, највишем врху на Голији

Ускоро излазимо на средњи врх Криваче, који нам изледа и највиши, иако на карти није означена његова висина. Идемо ка највишем, источном, врху – 1643 мнв, са кога се указују погледи ка Столовима, Жељину и Копаонику.

Поглед на Столове преко Чемерна

Поглед на Столове преко Чемерна

Кавгалија и Равна планина - Црни врх

Кавгалија и Равна планина – Црни врх

Жељин

Жељин

Са источног врха Криваче поново се враћамо на средњи а онда преко седла идемо на западни – нешто нижи врх – 1641 мнв.

Седло према нижем врху Криваче

Седло према нижем врху Криваче

Западни врх открива друге видике, отворенији је и користимо га да се одморимо од успона и да уживамо у лепим погледима. Вредело је пробијати се кроз дубок снег и доћи на ово чаробно место по овом бајковитом дану.

Следи награда за уморне ноге и окрепљење фантастичним погледима.

Следи награда за уморне ноге и окрепљење фантастичним погледима.

Као у сну ... бескрајна белина и чаробни погледи свуда унаоколо ...

Као у сну … бескрајна белина и чаробни погледи свуда унаоколо …

Доминантни Копаоник и мени драга Кукавица са атрактивним гребеном Козјих стена. стенама

Доминантни Копаоник и мени драга Кукавица са атрактивним гребеном Козјих стена.

Заједничка фотка на врху Кривача

Заједничка фотка на врху Кривача

До врха нам је трбало више од 6 сати напорног пробијања кроз снег. Одустајемо од првобитне намере да направимо кружну туру, јер је очигледно да нећемо моћи поново да пртимо дубоки снег, па се одлучујемо да се вратимо истим путем, у нади да ће нам то бар мало олакшати кретање.

На повратку са Криваче

На повратку са Криваче

То се испоставило као тачно и за повратак натраг до Рудног нам је требало нешто више од три сата. Опет нас хвата сумрак, али већ смо на утабаном путу и поред кућа у Камењској, а у Рудно стижемо безбедно по мраку.

Сумрак пред долазак у Рудно

Сумрак пред долазак у Рудно

Трећи дан, већ уморни, одлучујемо да проведемо нешто опуштеније, па се ујутро упућујемо ка Срњачи и пансиону „Небо“, где уживамо у сунчаном дану и лепим пределима.
На путу до Срњаче опуштено пратимо траг који су направиле моторне санке, па нас тај траг води поред кућа засеока Гузоње на Девиш брдо (1173 мнв). Уживамо у још једном лепом дану и многим лепим детаљима на овој чаробној висоравни.

Поглед са Девиш брда ка засеоку Камењска

Поглед са Девиш брда ка засеоку Камењска

Дева на Девиш брду

Дева на Девиш брду

Девиш брдо је веома леп видиковац и не треба пропустити прилику и осмотрити околину Рудног са њега.

Још један леп детаљ на Девиш брду

Још један леп детаљ на Девиш брду. У позадини је врх Радочела – Кривача, западни врх (1641 мнв)

Један део екипе одлучује да остане код пансиона „Небо“ и препусти се уживању у сунчаном дану, а други део екипе одлучује да направи једну шетњу ка Оштром врху (1452 мнв), без обавезе да се на њега и попнемо. Пролазимо углавном прочишћеним путевима ка засеоку Бубан уживајући у сунчаном дану и лепим погледима ка Радочелу, кога смо претходног дана пели.
У подножју Оштрог врха одлучујемо да нећемо ићи на врх, већ се упућујемо ка једној интересантној стени одмах поред пута и ту правимо паузу и уживамо у разгледању предела Голије.

На стени поред пута за Оштри врх

На стени поред пута за Оштри врх

Поглед са стене ка Коритнику

Поглед са стене ка Коритнику

Из подножја Оштрог врха идемо на суседни Оштанац (1304 мнв), који је такође леп видиковац, а са њега се враћамо преко Добре равни и Голог брда ка Срњачи.

Преко Добре равни ка Срњачи- У даљини Радочело и врх Кривача

Преко Добре равни ка Срњачи- У даљини Радочело и врх Кривача

У сумрак поново повратак до Рудног и нашег смештаја, где се пакујемо а онда и на заједничку вечеру где сумирамо лепе утиске које смо имали ова три дана. Касно увече крећемо за Крагујевац невољно се растајући од ове лепоте.

Дејан Милошевић

Категорије:Извештај са акције

ДИНАМА БАНАТСКОГ ПЕСКА

3. март 2015. 1 коментар

Првог марта 2015. године Планинарско – еколошки клуб „Гора“ Крагујевац, извео је туристичко – еколошку акцију на простору Делиблатске пешчаре. У групи од 31-ог планинара различите старосне доби био је и млађани Жиле, стар свега пет година. Планинарско друштво „Јеленак“ Панчево је на простору Делиблатске пешчаре уредило и обележеило четири кружне стазе које почињу и завршавају у кругу Школско рекреационог центра „Чардак“, укупне дужине преко 45 километара. Ми смо овом приликом прошли стазом која је комбинована од њихових стаза 1 и 2, што је износло мало више од 23 километра.

DSCF6531

На старту. У кругу ШРЦ „Чардак“


Делиблатска пешчара или Банатски песак јединствена је пешчара у Европи, а налази се у југоисточном делу српске покрајине Војводине, у јужном Банату. Ова пространа област површине од око 300km², чије су главне пешчане масе елипсоидног облика окружене плодним лесним пољоприврдним површинама, протеже се између Дунава и југозападних падина Карпата. Овај споменик историје природе Панонске низије једно је од ретких прибежишта за многе специфичне врсте флоре и фауне, које у европским и светским размерама представљају природне реткости. Пешчара представља геоморфолошки и еколошко-биогеографски феномен не само Панонске низије, већ и читаве Европе.

DSCF6594

На ободу пешчаре! У контакту са викенд насељем.

 

DSCF6608

Стазом 1

 

DSCF6597

На изворишту „Велика врела“

Богатство флоре овог подручја се огледа у постојању од око 900 врста виших биљака, од којих су многе реликти и раритети, као и врсте које су у свом распрострањењу ограничене на Панонску низију. Једино се овде, у односу на читав простор Србије налазе банатски божур, степски божур, Панчићев пелен, шерпет и Дегенова коцкавица. Своје станиште овде је нашло и 20 врста орхидеја. Природну аутохтону шумску вегетацију предствљају шуме беле липе и крупнолисног медунца. Делиблатска пешчара је у вегетацијском смислу мешавина степе и шумо-степе, коју одликује мозаик травних, жбунастих и шумских станишта.

DSCF6626

Најмлађи учесник акције, Жиле!


Због присуства великог броја врста птица, од којих су многе ретке и угрожене, ово подручје је увршћено у најзначајнија станишта птица у Европи – ИБА подручје. Из групе грабљивица, које су најугроженије птице, заступљене су врсте као што су банатски соко, орао крсташ и орао кликташ. Њихово појављивање условљено је пашњачким површинама и присуством текунице, која представља основ њихове исхране. Од становника животињског царства пешчаре, овом приликом издвајамо присуство вука, јелена, срне и дивље свиње.

DSCF6695

На једном од застанака


DSCF6534

Стазом кроз Делиблатску пешчару

 

DSCF6696

Осмеси све говоре


Од 2002. године, Делиблатска пешчара налази се на прелиминарној листи Унеска као подручје изузетних природних вредности.

Највећи део радње филма „Ко то тамо пева“ одвијао се у Делиблатској пешчари. Ту је сниман и филм „Бој на Косову“.

Делиблатска пешчара је традиционална дестинација селећих пчелара из читаве Србије који користе богату багремову пчелињу пашу, а потом прелазе на просторе под липом где настављају медобрање. Врло су цењени багремов и липов мед из Делиблатске пешчаре, док знатно скромније приносе медобрања даје и ливадска паша, коју пчелари ретко користе јер је тада у јеку богата сунцокретова паша, доступна већ на њивама на ободу шуме.

DSCF6552

„За успомену и дуго сећање“ 🙂

Време нам је „ишло на руку“. На путу за Делиблатску пешчару паде тек неколико капи кише. Било је и измаглице. При изласку на стазу време се умирило. Без капи кише и ветра. За овај период године прилично топло. Крећемо се изузетно лепо и прописно обележеном стазом 1. Без икаквог напора пратимо ознаке дуж стазе – пута који чини сабијена влажна пешчана подлога. Замишљамо како би изгледало кретање овом стазом по летњем сувом времену са јаким ветром. Закључујемо како би смо били засути честицама ситног песка, којег би ветар разносио на све стране. Крећемо се интересантним заталасаним тереном. Баш као и што сам читао, песак ван пута прекрива добар слој травнате површи, са сменама шумских појасева разноврсног високог растиња.

DSCF6581

На челу колоне! Испред водича!

 

Има доста и четинара. У влажном песку се јасно уочавају трагови срнеће дивљачи. Ређе запажамо и траг дивље свиње, као и места где су, трагајући за храном, изровале песак. Мало, мало па наиђемо на, за њих, прописно уређена хранилишта.

DSCF6710

У другој половини дана време се излепшало!

 

Настављамо кретање, сада стазом 2.

DSCF6646

Изузетно лепо обележавање, информисање и усмеравање!

 

Сада се разведрило. Плаво небо прошарали бели облаци. Прелеп дан за шетњу. Опет замишљамо како овај терен изгледа у пролеће, када све зазелени. Закључујемо како би то свакако морало да се види. На неколико места дуж стазе застајемо на скромно уређеним одмориштима, на којима су постављени столови са клупама.

DSCF6728

DSCF6665

Уз пут смо често застајали, одмарали и уживали у лепотама отвореног простора.

 

Полако одмиче дан. Сунце се већ одавно пребацило на запад. Негде око 16 сати завршавамо наш данашњи излет и шетњу стазама преко дина Банатског песка.

DSCF6744

Детаљ из Школско рекреационог центра „Чардак“

 

Али, то није и крај авантуре за тај дан. Панонску ледину напуштамо прелазећи мост на Дунаву код Ковина. Крећемо се узводно уз Дунав, његовом десном обалом, све до ушћа речице Језаве у ову велику европску реку. Ту нас „чека“ срењовековни град – тврђва, Смедерево.

DSCF6747

Смедеревска тврђава – поглед из Великог на зидине Малог града

Смедеревска тврђава је градска утврда, коју је на ушћу реке Језаве у Дунав у другој четвртини XV века подигао деспот Србијe, Ђурађ Бранковић (1427—1456).

Након смрти Стефана Лазаревића, деспот Ђурађ Бранковић није могао остати у Београду, који су преузели Мађари, па је саградио нову престоницу у Смедереву. Место је изабрао што даље од Турака, а са ослонцем на Дунав и границу Угарске. Ту је равница, те је саграђен водени град, опкољен Дунавом и Језавом, На јужној страни тврђаве прокопан је ров са водом.

DSCF6753

На зидинама Малог града

Смедеревски град био је једна од највећих средњовековних тврђава у Европи. Језгро је представљао троугаони тзв. Мали град, у врх Великога, опет троугаоног града. Овај већи део саграђен је одмах после Малога града, који је завршен 1430. године. Мали град је имао 6, а велики град још 19, што укупно чини 25 великих четвртастих кула.

DSCF6761

На зидинама Малог града

Да је Мали град је грађен од 1428. до 1430. године види се из великог натписа изведеног опекама на једној његовој кули. Овакви натписи су ретки, а ово је једини пример у Србији. Има их још у Византији, из које је вероватно и узет модел за зидове и куле, што је разумљиво када се зна да је радове на изградњи тврђаве водио Византинац, Тома Кантакузен, брат Ђурађеве жене, Ирине.

Површина малог и Великог града, по мерењу из 1975. године, износи 11,3272 хектара. Паралелна страна са Дунавом има 550 m, друга са Језавом 400, а трећа према вароши 502 m. То је заправо умањена слика цариградског утврђења.

У Малом граду је био смештен двор деспота Ђурађа са резиденцијом за становање и палатом за пријеме. Од велике дворане до данашњих дана су остала четири дводелна прозора на градскоме платну. Мали град је грађен као посебно утврђени владарски двор са свих страна опточен водом. Има донжон кулу, а у централном делу камени зидани бунар. У мали град се улазило са југозападне стране, кроз двојни систем капија.

Од Великог града одвојен је воденим ровом. У Малом граду куле су широке око 11 m, високе око 20 m. Рађене су од ломљеног камена у добром кречном малтеру. Дебљина зидова достиже и до 4,5 m. Најдебљи су зидови према копненој страни Смедеревске тврђаве. У Великом граду постојао је митрополијски комплекс са пратећим просторијама и грађевине за становништво. Пространство Великог града било је потребно за смештај многобројне посаде, чији је број могао износити и више хиљада људи.

DSCF6768

О грађењу и историји града!

Тешки намети, дугогодишњи исцрпљујући рад на зидању града, оставили су трагове у народном сећању и везали проклетство за име Јерине (Ирина).

Овај монументални колос српске војне архитектуре, са све три стране окружен водом, деловао је неосвојиво. Па ипак, светски догађаји – јаки продори Турака убрзали су пад Смедерева. Османлије су тврђаву коначно освојиле предајом града без борбе 1459. године, што је представљало и формални крај деспотовине Србије.

Турци су тврђаву 1480. године појачали, додајући му испред сва три угла по једну савременију ниску батеријску кулу за одбрану.

За време Првог светског рата и преласка Аустријанаца преко Дунава, стари град је био бомбардован чак и топовима од 42 cm и тешко оштећен. У Другом светском рату 1941. године доживео је ново разарање приликом велике експлозије муниције која је била смештена унутар зидина Великог града. Пред крај рата, 1944. године, рушили су га и енглески бомбардери. Данас је цео велики комплекс у рушевинама.

Археолошким истраживањем 2012. године пронађен је гроб девојчице са златним наушницама са грбом Немањића.

Мали Град је данас често поприште културних и спортских манифестација, а током Смедеревске јесени он постаје културна престоница Смедерева и место одржавања многобројних представа и концерата.

Од некада малог предграђа, које је било смештено уз саму обалу Дунава и то даље од градских зидина, развило се у току векова, а нарочито после 1867. године, данашње велико место Смедерево.

Са кула Малог града бацамо поглед на моћни и широки Дунав. И сунце што тамо преко брзо тоне у Панонско море. На другој страни на заравни до тврђаве и на шумадијском брегу упалила се светла савременог Смедерева. Сагледавајући огромне зидине и куле тврђаве, питам се како је и колико људи пре скоро пет векова успело да је сагради. Немам одговор! И делује ми немогуће!И одкуд им толики камен на обали Дунава? Када смо напуштали зидине града већ је пао мрак!

Текст и фотографије: Жарко Продановић

Категорије:Извештај са акције