Архива

Archive for the ‘Извештај са акције’ Category

Акција поводом светског Дана заштите животне средине


6. јуна у Шумарицама је одржана акција поводом светског Дана заштите животне средине. Акцију је покренуо Центар за еколошко образовање и одрживи развој, а ПЕК „Гора“ и удружење „Бирам Крагујевац“ су подржали ову иницијативу и укључили се у организацију ове велике акције. Свесна значаја заштите и унапређења животне средине, овој акцији су се придружила и друга бројна удружења и институције из Крагујевца. Еко Fun камп, Парламент Прве крагујевачке гимназије, Парламент Политехничке школе, Институт за јавно здравље, Еко парк, друштво гљивара, извиђачи итд. Техничку подршку пружили су град Крагујевац, ЈКП Чистоћа и Спомен парк, који су обезбедили заштитне рукавице и вреће за прикупњаље смећа.

Поред прикупљања смећа у Спомен парку и на обали језера у Шумарицама, циљ ове акције је био подизање еколошке свести, да се грађанима који су се одазвали овој акцији, али и онима који нису учествовали, укаже на проблеме који нас окружују и на значај чувања и унапређења животне средине.

Акцију је је отворио члан Градског већа за заштиту животне средине, равномерни и одрживи развој Владимир Максимовић, а цео догађај медијски је пропратила радио-телевизија Крагујевац. Акција је почела у 09:30 испред хотела Крагујевац. Учесници су се поделили у две групе, једна група је уређивала простор Спомен парка, а друга група простор око језера.

Након тога, у 11:30, на обали језера одржане су бројне еколошке радионице. ПЕК „Гора“ је окупио најмлађе учеснике акције, ученике основних и средњих школа и кроз радионицу „Како деца могу спасити планету“ указала им на највеће проблеме животне средине, али и на могућа решења за спас планете.

IMG_5526

Део екипе пре отварања акције (фото Дејан)

IMG_7679

Припреме за акцију (фото Кића)

IMG_5537

Полазак једне групе ка језеру (фото Дејан)

IMG_5557

Наша радионица (фото Дејан)

IMG_5573

Учили смо најмлађе како могу да уштеде воду… (фото Дејан)

IMG_5582

…како се селектује отпад… (фото Дејан)

IMG_5589

…разменили смо знање са њима 🙂 …(фото Дејан)

IMG_5610

…и све то гласно рекли да сви чују и знају!!! (фото Дејан)

IMG_5561

Иако нису активно учествовали у радионици ту су као подршка – део екипе ПЕК „Гора“ (фото Дејан)

Друга удружења су организовала радионице на којима су деца могла да упознају биодиверзитет језера, да науче како се отпад користи као секундарна сировина, неки су писали еколошке поруке на стазама око језера, делили бомбоне са еко порукама…

IMG_7693

А ово је допринос породице Ивошев акцији „Чеп за хендикеп“ (фото Кића)

СВАКИ ДАН ТРЕБА ДА БУДЕ ДАН ЗАШТИТЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ!!!

Светлана Плавшић

На Студеној планини


Сваки корак-нова прича…пољима нарциса… по роси, киши, кроз маглу…у дивљини…слобода…до неба! Прочитај више…

Љубав на прво пењање!


Планинаско-еколошки клуб „Гора“ је у циљу популаризације планинарења осмислио, организовао и у суботу 04. априла 2015. године, успешно извео јединствену планинарску акцију под називом „Каблар за почетнике“. Од укупно 84 учесника, на ову акцију смо привукли чак 62 почетника, од чега седморо дечице до 10 година. 54% учесника акције чинили су млади до 30 година. Поред крагујевчана на акцији су нам се прикључили и један планинар из Кнића и троје из Горњег Милановца. Прочитај више…

Фестивал младих на Жежељу!


У суботу 21.марта, планинарско-еколошки клуб „Гора“ је организовао и успешно извео „Омладинску акцију пешачење-планинарење 2015“ која је окупила око 80 учесника, махом узраста 18-30 година којима је била намењена.

Акција, иако одавно планирана, представља подршку развоју програма за афирмацију рекреативно-спортске дисциплине пешачења који су кроз заједничку иницијативу покренули Планинарски савез Србије и Министарство омладине и спорта.Циљ ове иницијативе је подизање свести свих грађана Србије о значају бављења рекреацијом и спортом у отвореној природи без захтева за екстремнијим облицима физичког ангажовања. Прочитај више…

Категорије:Извештај са акције

У ПОДНОЖЈУ РАВНЕ ПЛАНИНЕ И ГОЧА – ДОЛИНОМ ГВОЗДАЧКЕ РЕКЕ


У недељу, 8. марта, Планинарско – еколошки клуб „Гора“ Крагујевац планирао је да изведе планинаску акцију „Гребеном Равне Планине“.

Планинска греда Студена – Равна планина пружа се углавном од запада ка истоку, од долине Ибра ка планини Гочу, на дужини од око 15 км. Са севера је ограничена долином Брезанске реке а са југа Гокчаницом. На Равној планини има гребена од 1200 до 1300 и више метара, а највиши је Црни врх (1543). Северне стране те планинске греде су претежно под шумом, јужне су обешумљене. До подножја Равне планине досеже и пут уз Рибницу, од Краљева.

Планирано је било да се уз Равну планину крене од места улива Ћелавог потока у Гвоздачку реку. Стаза је била тако планирана да се форсира долина Ћелавог потока све до изласка на Велику ливаду, са које би смо скренули лево и наставили гребеном Равне све до њене највише тачке – Црног врха. Са Црног врха би смо се делом вратили истом стазом све до коте на 1484 м, са које би смо пратећи ток Беле реке силазили косом са њене леве стране, све до њеног улива у Гвоздачку реку. На месту улива Беле реке у Гвоздачку реку би смо изашли на асфалт, тачније пут Краљево – Брезна – Врњачка Бања. Стаза је до те тачке укупне. Ту би се завршила краћа стаза, дужине 12.8 километара. Планирана дужа стаза подразумева форсирање Гвоздачке реке асфалтним путем све до полазне тачке на ушћу Ћелавог потока у Говзодачку реку, а дужина те стазе износи 15.6 км.

Извођење наше планинарске акције „Гребеном Равне планине“ спречено је огромним количинама снега, који је претходних и тог дана непрестано падао. И поред таквих временских неприлика рано ујутру из Крагујевца се упутило тринаест планинара и стигло у планинарски дом „Зорица Гиздавић“ у Брезни. Брезна је окована снегом дебљине изнад метра.

Од главног пута Краљево – Добре воде до дома води пртина у дубоком снегу. Стазу су испртили домаћини, наши пријатељи, планинари ПСД „Гвоздац“ Краљево. Ван стазе је немогуће ићи. У дому је топло. Пећ је подложена још претходног дана. Осми је март – Међународни дан жена па су домаћини посебно дочекали женски део наше екипе. Вукас им је свечано уручио мајице са ознакама ПСД „Гвоздац“.

DSCF6798

 

После краћег одмора и окрепљења топлим напицима, кренули смо у шетњу. Крећемо се једином могућом стазом – путем ка Добрим водама. Прошили смо долином Гвоздачке реке! Стазом дужине око 17 километара. Снег је читавог дана падао, падао, падао…

DSCF6842

Гвоздачка река 8-ог марта 2015. године

 

DSCF6847

На путу Краљево – Добре воде

 

DSCF6866

Устава (мало језеро) на Гвоздачкој реци

 

DSCF6895

DSCF6872

У долини Гвоздачке реке

 

У поподневним сатима ето нас поново у крај топле пећи у планинарском дому „Зорица Гиздавић“. Са пријатељима из ПСД „Говздац“ уз ручак настављамо дружење кроз разговор и шалу. Договарамо се око нових заједничких планинарских акција! Размењујемо искуства и приче са претходних акција.

DSCF6787

 

 

DSCF6785

DSCF6786

 

 

DSCF6791

Тренуци дружења у дому

За женски део екипе још једно изненађење – свакој је при одласку уручена по једна садница крупнородног дрена, изниклог на падинама Брезне. И поред тога што нисмо испели Црни врх на Равној планини, пред крај дана враћамо се за Крагујевац, задовољни дочеком и гостопримством, које су нам указали планинари ПСД „Гвоздац“ и заједничком шетњом са њима долином Гвоздачке реке.

Тескт и фотографије: Жарко Продановић

Категорије:Извештај са акције

Голија и Радочело – три дана уживања

8. марта 2015. 1 коментар

Средином фебруара, баш на Сретење, 14., 15. и 16. фебруара, планинари ПЕК „ГОРА“ и ПД „Жежељ“  из Крагујевца боравили су на Голији у селу Рудно и провели три дана врхунског уживања у зимском амбијенту Голије и Радочела са незаборавним видицима ка Копаонику и Жељину.

Снегови који су падали непосредно пред наш долазак на Голију и прогнозирано лепо време за дане викенда, обећавали су леп провод. Наша планинарка Тања одлично је организовала и припремила ову акцију. Обезбедила нам је смештај у новим лепо уређеним брвнарама домаћинства Шеклер које смо користили углавном да преноћимо, а по читав дан смо били на терену и у шетњи овим лепим пределима.

Село Рудно је смештено на заталасаним пропланцима Голије на висини од 1100 м, и припада Резервату биосфере Гилија-Студеница. Од Краљева до села Рудно долази се Ибарском магистралом према југу у правцу Рашке. Са Ибарске магистрале скреће се десно код места Брвеник, пролази се поред средњевековног манастира Градац и асфалтним путем се стиже у Рудно.

У Рудно стижемо око 11 сати, па се журимо да се што пре сместимо у наше собе, припремимо за шетњу и кренемо у прву акцију. Обиље снега и сунца просто мами да истражујемо ове лепе пределе.

Већ од наших брвнара пуца поглед на врхове Копаоника

Већ од наших брвнара пуца поглед на врхове Копаоника

Око поднева се прикупљамо и крећемо планираном стазом која ће нас одвести на Диван и врх Клик (1319 мнв). Из центра села крећемо на југ према засеоку Џоде и опет имамо фантастичан поглед на снегом прекривене врхове Копаоника.

Врхови Копаоника као на длану: Гобеља, Кукавица, Панчићев врх, ...

Врхови Копаоника као на длану: Гобеља, Кукавица, Караман, Панчићев врх, …

Користимо прочишћене путеве прекривене снегом да што мање пртимо и уживамо у сваком тренутку у снегом завејана брда и сеоску зимску идилу.

Куће засеока Бунар на падинама Голије.

Куће засеока Бунар на падинама Голије.

Велики контраст сунчаног дана и снежних предела прави интересантне мотиве, па уживамо у њима и радо их сликамо:

Ускоро стижемо и до почетка успона уз Диван. Нестају утабане стазе и већ морамо да пртимо дубоки снег. Испред нас дубоки снег који светлуца на сунцу а када се окренемо обрадују нас фантастични погледи на врхове Копаоника.

Тања на челу групе, а у позадини поглед ка Копаонику.

Тања на челу групе, а у позадини поглед ка Жељину и Копаонику.

До врха Клик морамо стрмо кроз шуму по дубоком снегу, али то нам ни мало не смета, напротив, уживамо у томе.

Ево нас на највишем врху Дивана - Клику (1319 мнв)

Ево нас на највишем врху Дивана – Клику (1319 мнв)

Сам врх је под четинарском шумом и са њега нема погледа на околину, па после краћег предаха силазимо северном страном низ Металицу, а онда низ један пропланак ка Дубоком потоку.

Ево нас, после пробијања кроз дубоки снег на путу за Голо брдо

Ево нас, после пробијања кроз дубоки снег на путу за Голо брдо

Дубоки снег нас успорава и у сумрак стижемо пред Срњачу код пансиона „Небо“ где се окрепљујемо фантастичним куваним вином.

Сумрак на Срњачи

Сумрак на Срњачи

Сада већ по мраку, али сигурним прочишћеним путем идемо још 4-5 километара до Рудног. Рано идемо на починак, уморни али задовољни лепо проведеним даном и у ишчекивању следећег јутра и напорних двадесетак километара по снегу који нас чекају.

Следећег дана рано устајемо да би што пре кренули на стазу. Очекује нас дугих двадесет километара пешачења по дубоком снегу. Данашњи наш циљ је највиши врх Радочела – Кривача (1643 мнв), који доминира овим пределима и видљив је са многих планинских врхова из Србије и из Црне Горе.
Из Рудног се прво спуштамо до реке Бревине, баш поред места где крагујевачки извиђачи годинама уназад традиционално праве табор извиђача на коме се окупља велики број деце и одраслих који уживају у блиском контакту са природом и међусобном дружењу.

До засеока Камењска пут је прочишћен и лако се крећемо њиме. Јутро је ледено и снег шкрипи под ногама.

На путу према засеоку Камењска. У позадини је Срњача.

На путу према засеоку Камењска. У позадини је Срњача.

Још један обећавајући сунчан дан и искре снежних кристала свуда око нас. Уживамо у овим лепим пределима.

Детаљ са стазе

Детаљ са стазе

Ускоро напуштамо и последње куће засеока Камењска, па престаје и утабана стаза коју су мештани пробили за своје потребе. Улазимо на шумски пут где нас чека цели снег и дуготрајно пробијање кроз њега. Стаза води из Рудног право ка северу, готово правом линијом. Од Камењске пролазимо поред још једног Голог брда (1261 мнв), не тако израженог врха, па преко пропланка на превоју Планиница продужавамо кроз букову шуму преко Дела све до подножја Криваче.

Женски део екипе који је заједно са нама мушкима пртио дубоки снег.

Женски део екипе који је заједно са нама мушкима пртио дубоки снег.

Пролазимо прво кроз четинарску шуму, па преко пропланка, улазимо у мешовиту четинарско-букову шуму и на крају у чисту букову шуму све до пред врх Криваче.

Чаробна букова шума и пуно снега кроз који се тешко пробијамо.

Чаробна букова шума и пуно снега кроз који се тешко пробијамо.

У подножју Криваче наилазимо на бачије и сада већ доста уморни од пробијања кроз снег, користимо ово лепо место за одмор пред стрми успон .

Одмор крај једне од многобројних живописних бачија у подножју Криваче

Одмор крај једне од многобројних живописних бачија у подножју Криваче

Крећемо сада скоро право на врх, тражећи најкраћи пут ка врху. Тешко се крећемо по стрмој стази и великом снегу. Наше даме заједно са нама смењују се на челу колоне и тако заједничким снагама лакше напредујемо.

Указују се лепи погледи ка Жељину

Указују се лепи погледи ка Жељину

Добијамо на висини и сада нам се указују фантастични погледи свуда унаоколо.

Поглед са успона на Кривачу преко Мириловца (1491 мнв) ка Црквини и Јанковом камену, највишем врху на Голији

Поглед са успона на Кривачу преко Мириловца (1491 мнв) ка Црквини и Јанковом камену, највишем врху на Голији

Ускоро излазимо на средњи врх Криваче, који нам изледа и највиши, иако на карти није означена његова висина. Идемо ка највишем, источном, врху – 1643 мнв, са кога се указују погледи ка Столовима, Жељину и Копаонику.

Поглед на Столове преко Чемерна

Поглед на Столове преко Чемерна

Кавгалија и Равна планина - Црни врх

Кавгалија и Равна планина – Црни врх

Жељин

Жељин

Са источног врха Криваче поново се враћамо на средњи а онда преко седла идемо на западни – нешто нижи врх – 1641 мнв.

Седло према нижем врху Криваче

Седло према нижем врху Криваче

Западни врх открива друге видике, отворенији је и користимо га да се одморимо од успона и да уживамо у лепим погледима. Вредело је пробијати се кроз дубок снег и доћи на ово чаробно место по овом бајковитом дану.

Следи награда за уморне ноге и окрепљење фантастичним погледима.

Следи награда за уморне ноге и окрепљење фантастичним погледима.

Као у сну ... бескрајна белина и чаробни погледи свуда унаоколо ...

Као у сну … бескрајна белина и чаробни погледи свуда унаоколо …

Доминантни Копаоник и мени драга Кукавица са атрактивним гребеном Козјих стена. стенама

Доминантни Копаоник и мени драга Кукавица са атрактивним гребеном Козјих стена.

Заједничка фотка на врху Кривача

Заједничка фотка на врху Кривача

До врха нам је трбало више од 6 сати напорног пробијања кроз снег. Одустајемо од првобитне намере да направимо кружну туру, јер је очигледно да нећемо моћи поново да пртимо дубоки снег, па се одлучујемо да се вратимо истим путем, у нади да ће нам то бар мало олакшати кретање.

На повратку са Криваче

На повратку са Криваче

То се испоставило као тачно и за повратак натраг до Рудног нам је требало нешто више од три сата. Опет нас хвата сумрак, али већ смо на утабаном путу и поред кућа у Камењској, а у Рудно стижемо безбедно по мраку.

Сумрак пред долазак у Рудно

Сумрак пред долазак у Рудно

Трећи дан, већ уморни, одлучујемо да проведемо нешто опуштеније, па се ујутро упућујемо ка Срњачи и пансиону „Небо“, где уживамо у сунчаном дану и лепим пределима.
На путу до Срњаче опуштено пратимо траг који су направиле моторне санке, па нас тај траг води поред кућа засеока Гузоње на Девиш брдо (1173 мнв). Уживамо у још једном лепом дану и многим лепим детаљима на овој чаробној висоравни.

Поглед са Девиш брда ка засеоку Камењска

Поглед са Девиш брда ка засеоку Камењска

Дева на Девиш брду

Дева на Девиш брду

Девиш брдо је веома леп видиковац и не треба пропустити прилику и осмотрити околину Рудног са њега.

Још један леп детаљ на Девиш брду

Још један леп детаљ на Девиш брду. У позадини је врх Радочела – Кривача, западни врх (1641 мнв)

Један део екипе одлучује да остане код пансиона „Небо“ и препусти се уживању у сунчаном дану, а други део екипе одлучује да направи једну шетњу ка Оштром врху (1452 мнв), без обавезе да се на њега и попнемо. Пролазимо углавном прочишћеним путевима ка засеоку Бубан уживајући у сунчаном дану и лепим погледима ка Радочелу, кога смо претходног дана пели.
У подножју Оштрог врха одлучујемо да нећемо ићи на врх, већ се упућујемо ка једној интересантној стени одмах поред пута и ту правимо паузу и уживамо у разгледању предела Голије.

На стени поред пута за Оштри врх

На стени поред пута за Оштри врх

Поглед са стене ка Коритнику

Поглед са стене ка Коритнику

Из подножја Оштрог врха идемо на суседни Оштанац (1304 мнв), који је такође леп видиковац, а са њега се враћамо преко Добре равни и Голог брда ка Срњачи.

Преко Добре равни ка Срњачи- У даљини Радочело и врх Кривача

Преко Добре равни ка Срњачи- У даљини Радочело и врх Кривача

У сумрак поново повратак до Рудног и нашег смештаја, где се пакујемо а онда и на заједничку вечеру где сумирамо лепе утиске које смо имали ова три дана. Касно увече крећемо за Крагујевац невољно се растајући од ове лепоте.

Дејан Милошевић

Категорије:Извештај са акције

ДИНАМА БАНАТСКОГ ПЕСКА

3. марта 2015. 1 коментар

Првог марта 2015. године Планинарско – еколошки клуб „Гора“ Крагујевац, извео је туристичко – еколошку акцију на простору Делиблатске пешчаре. У групи од 31-ог планинара различите старосне доби био је и млађани Жиле, стар свега пет година. Планинарско друштво „Јеленак“ Панчево је на простору Делиблатске пешчаре уредило и обележеило четири кружне стазе које почињу и завршавају у кругу Школско рекреационог центра „Чардак“, укупне дужине преко 45 километара. Ми смо овом приликом прошли стазом која је комбинована од њихових стаза 1 и 2, што је износло мало више од 23 километра.

DSCF6531

На старту. У кругу ШРЦ „Чардак“


Делиблатска пешчара или Банатски песак јединствена је пешчара у Европи, а налази се у југоисточном делу српске покрајине Војводине, у јужном Банату. Ова пространа област површине од око 300km², чије су главне пешчане масе елипсоидног облика окружене плодним лесним пољоприврдним површинама, протеже се између Дунава и југозападних падина Карпата. Овај споменик историје природе Панонске низије једно је од ретких прибежишта за многе специфичне врсте флоре и фауне, које у европским и светским размерама представљају природне реткости. Пешчара представља геоморфолошки и еколошко-биогеографски феномен не само Панонске низије, већ и читаве Европе.

DSCF6594

На ободу пешчаре! У контакту са викенд насељем.

 

DSCF6608

Стазом 1

 

DSCF6597

На изворишту „Велика врела“

Богатство флоре овог подручја се огледа у постојању од око 900 врста виших биљака, од којих су многе реликти и раритети, као и врсте које су у свом распрострањењу ограничене на Панонску низију. Једино се овде, у односу на читав простор Србије налазе банатски божур, степски божур, Панчићев пелен, шерпет и Дегенова коцкавица. Своје станиште овде је нашло и 20 врста орхидеја. Природну аутохтону шумску вегетацију предствљају шуме беле липе и крупнолисног медунца. Делиблатска пешчара је у вегетацијском смислу мешавина степе и шумо-степе, коју одликује мозаик травних, жбунастих и шумских станишта.

DSCF6626

Најмлађи учесник акције, Жиле!


Због присуства великог броја врста птица, од којих су многе ретке и угрожене, ово подручје је увршћено у најзначајнија станишта птица у Европи – ИБА подручје. Из групе грабљивица, које су најугроженије птице, заступљене су врсте као што су банатски соко, орао крсташ и орао кликташ. Њихово појављивање условљено је пашњачким површинама и присуством текунице, која представља основ њихове исхране. Од становника животињског царства пешчаре, овом приликом издвајамо присуство вука, јелена, срне и дивље свиње.

DSCF6695

На једном од застанака


DSCF6534

Стазом кроз Делиблатску пешчару

 

DSCF6696

Осмеси све говоре


Од 2002. године, Делиблатска пешчара налази се на прелиминарној листи Унеска као подручје изузетних природних вредности.

Највећи део радње филма „Ко то тамо пева“ одвијао се у Делиблатској пешчари. Ту је сниман и филм „Бој на Косову“.

Делиблатска пешчара је традиционална дестинација селећих пчелара из читаве Србије који користе богату багремову пчелињу пашу, а потом прелазе на просторе под липом где настављају медобрање. Врло су цењени багремов и липов мед из Делиблатске пешчаре, док знатно скромније приносе медобрања даје и ливадска паша, коју пчелари ретко користе јер је тада у јеку богата сунцокретова паша, доступна већ на њивама на ободу шуме.

DSCF6552

„За успомену и дуго сећање“ 🙂

Време нам је „ишло на руку“. На путу за Делиблатску пешчару паде тек неколико капи кише. Било је и измаглице. При изласку на стазу време се умирило. Без капи кише и ветра. За овај период године прилично топло. Крећемо се изузетно лепо и прописно обележеном стазом 1. Без икаквог напора пратимо ознаке дуж стазе – пута који чини сабијена влажна пешчана подлога. Замишљамо како би изгледало кретање овом стазом по летњем сувом времену са јаким ветром. Закључујемо како би смо били засути честицама ситног песка, којег би ветар разносио на све стране. Крећемо се интересантним заталасаним тереном. Баш као и што сам читао, песак ван пута прекрива добар слој травнате површи, са сменама шумских појасева разноврсног високог растиња.

DSCF6581

На челу колоне! Испред водича!

 

Има доста и четинара. У влажном песку се јасно уочавају трагови срнеће дивљачи. Ређе запажамо и траг дивље свиње, као и места где су, трагајући за храном, изровале песак. Мало, мало па наиђемо на, за њих, прописно уређена хранилишта.

DSCF6710

У другој половини дана време се излепшало!

 

Настављамо кретање, сада стазом 2.

DSCF6646

Изузетно лепо обележавање, информисање и усмеравање!

 

Сада се разведрило. Плаво небо прошарали бели облаци. Прелеп дан за шетњу. Опет замишљамо како овај терен изгледа у пролеће, када све зазелени. Закључујемо како би то свакако морало да се види. На неколико места дуж стазе застајемо на скромно уређеним одмориштима, на којима су постављени столови са клупама.

DSCF6728

DSCF6665

Уз пут смо често застајали, одмарали и уживали у лепотама отвореног простора.

 

Полако одмиче дан. Сунце се већ одавно пребацило на запад. Негде око 16 сати завршавамо наш данашњи излет и шетњу стазама преко дина Банатског песка.

DSCF6744

Детаљ из Школско рекреационог центра „Чардак“

 

Али, то није и крај авантуре за тај дан. Панонску ледину напуштамо прелазећи мост на Дунаву код Ковина. Крећемо се узводно уз Дунав, његовом десном обалом, све до ушћа речице Језаве у ову велику европску реку. Ту нас „чека“ срењовековни град – тврђва, Смедерево.

DSCF6747

Смедеревска тврђава – поглед из Великог на зидине Малог града

Смедеревска тврђава је градска утврда, коју је на ушћу реке Језаве у Дунав у другој четвртини XV века подигао деспот Србијe, Ђурађ Бранковић (1427—1456).

Након смрти Стефана Лазаревића, деспот Ђурађ Бранковић није могао остати у Београду, који су преузели Мађари, па је саградио нову престоницу у Смедереву. Место је изабрао што даље од Турака, а са ослонцем на Дунав и границу Угарске. Ту је равница, те је саграђен водени град, опкољен Дунавом и Језавом, На јужној страни тврђаве прокопан је ров са водом.

DSCF6753

На зидинама Малог града

Смедеревски град био је једна од највећих средњовековних тврђава у Европи. Језгро је представљао троугаони тзв. Мали град, у врх Великога, опет троугаоног града. Овај већи део саграђен је одмах после Малога града, који је завршен 1430. године. Мали град је имао 6, а велики град још 19, што укупно чини 25 великих четвртастих кула.

DSCF6761

На зидинама Малог града

Да је Мали град је грађен од 1428. до 1430. године види се из великог натписа изведеног опекама на једној његовој кули. Овакви натписи су ретки, а ово је једини пример у Србији. Има их још у Византији, из које је вероватно и узет модел за зидове и куле, што је разумљиво када се зна да је радове на изградњи тврђаве водио Византинац, Тома Кантакузен, брат Ђурађеве жене, Ирине.

Површина малог и Великог града, по мерењу из 1975. године, износи 11,3272 хектара. Паралелна страна са Дунавом има 550 m, друга са Језавом 400, а трећа према вароши 502 m. То је заправо умањена слика цариградског утврђења.

У Малом граду је био смештен двор деспота Ђурађа са резиденцијом за становање и палатом за пријеме. Од велике дворане до данашњих дана су остала четири дводелна прозора на градскоме платну. Мали град је грађен као посебно утврђени владарски двор са свих страна опточен водом. Има донжон кулу, а у централном делу камени зидани бунар. У мали град се улазило са југозападне стране, кроз двојни систем капија.

Од Великог града одвојен је воденим ровом. У Малом граду куле су широке око 11 m, високе око 20 m. Рађене су од ломљеног камена у добром кречном малтеру. Дебљина зидова достиже и до 4,5 m. Најдебљи су зидови према копненој страни Смедеревске тврђаве. У Великом граду постојао је митрополијски комплекс са пратећим просторијама и грађевине за становништво. Пространство Великог града било је потребно за смештај многобројне посаде, чији је број могао износити и више хиљада људи.

DSCF6768

О грађењу и историји града!

Тешки намети, дугогодишњи исцрпљујући рад на зидању града, оставили су трагове у народном сећању и везали проклетство за име Јерине (Ирина).

Овај монументални колос српске војне архитектуре, са све три стране окружен водом, деловао је неосвојиво. Па ипак, светски догађаји – јаки продори Турака убрзали су пад Смедерева. Османлије су тврђаву коначно освојиле предајом града без борбе 1459. године, што је представљало и формални крај деспотовине Србије.

Турци су тврђаву 1480. године појачали, додајући му испред сва три угла по једну савременију ниску батеријску кулу за одбрану.

За време Првог светског рата и преласка Аустријанаца преко Дунава, стари град је био бомбардован чак и топовима од 42 cm и тешко оштећен. У Другом светском рату 1941. године доживео је ново разарање приликом велике експлозије муниције која је била смештена унутар зидина Великог града. Пред крај рата, 1944. године, рушили су га и енглески бомбардери. Данас је цео велики комплекс у рушевинама.

Археолошким истраживањем 2012. године пронађен је гроб девојчице са златним наушницама са грбом Немањића.

Мали Град је данас често поприште културних и спортских манифестација, а током Смедеревске јесени он постаје културна престоница Смедерева и место одржавања многобројних представа и концерата.

Од некада малог предграђа, које је било смештено уз саму обалу Дунава и то даље од градских зидина, развило се у току векова, а нарочито после 1867. године, данашње велико место Смедерево.

Са кула Малог града бацамо поглед на моћни и широки Дунав. И сунце што тамо преко брзо тоне у Панонско море. На другој страни на заравни до тврђаве и на шумадијском брегу упалила се светла савременог Смедерева. Сагледавајући огромне зидине и куле тврђаве, питам се како је и колико људи пре скоро пет векова успело да је сагради. Немам одговор! И делује ми немогуће!И одкуд им толики камен на обали Дунава? Када смо напуштали зидине града већ је пао мрак!

Текст и фотографије: Жарко Продановић

Категорије:Извештај са акције

19.успон на „српске Алпе“

26. фебруара 2015. Поставите коментар

Naslovna

Јован Цвијић, најпознатији српски географ,  својевремено је Суву планину назвао „Алпима југа Србије“.То је једина планина у Србији која није настала као последица вулканске активности, већ померањем тектонских плоча.

Традиционално сваке године у фебруару, планинарски клуб „Железничар“ из Ниша организује успон на највиши врх ове предивне планине-Трем (1810м.н.в.).У суботу, 21.фебруара, „Зимски успон на Трем“ је одржан по 19.пут, окупио скоро 1200 пријављених планинара из 89 друштава из неколико земаља, као и бројне друге жељне уживања по овом сунчаном дану, махом из Ниша.

ПЕК „Гора“ је, као и годинама уназад, организовала одлазак на ову захтевну акцију.Нешто пре 5 сати ујутру, група од 16 планинара je, ушушкана у удобном минибусу, кренула од Крста.Након два сата вожње и пређених 171км, стижемо до Дома културе у Доњој Студени, где се ове године налазио штаб акције.Након пријаве у истом, преузимања учесничких књижица и бонова за ручак, тачно у 7 сати после званичног отварања акције и поласка прве групе, превоз нас вози кроз Доњу и Горњу Студену и заустављамо се на неких 2км од Бојаниних вода, јер је већ почињао залеђени део пута, посут ризлом, али није било потребе ризиковати.

2.Екипа је била весела и жељна природе, тако да смо  након окупљања кренули на стазу.

Mawa4.Око 8 сати долазимо до планинарског дома „Студенац“, где правимо паузу за кафу, чај и друга освежења која су у понуди.Овај објекат пружа и смештај, за оне који се одлуче да дођу дан раније, а нама је био место за дружење са планинарима и прилика да се сликамо на тераси која даје леп поглед.

5. 5.aПре пола 9 крећемо даље-Краљевим путем, који нас води до Девојачког гроба, и све више нас лепи предели траже да их забележимо.

6.7.Почиње ускоро већи успон…

uspon…али добро расположење остаје.

SelphieПравимо кратку паузу на осунчаном делу, да се окрепимо пред крајњи успон до превоја.

 treme0 treme1 treme2На том делу су постављена сигурносна ужад, која ће поготово у повратку бити од велике користи због изузетно клизаве стазе.Око пола 11 излазимо на превој Девојачки гроб (1311м.н.в.).Дочекује нас путоказ, сунце и јак ветар.Правимо кратку паузу у заветрини, сликамо се и крећемо пут врха.

10.treme4Неколико претходних сунчаних дана без падавина отопило је снег на почетку овог најатрактивнијег дела,Убрзо смо се сусрели на појединим местима и са дубоким снегом до колена.У сећању, остаће нам нестварни изглед гребена Суве планине.

1 2 31 2 3 4 5 6 7

 Око 13 часова освојили смо Трем, 1810.м.н.в.На самом врху налази се Камен љубави, који означава сада већ чувено место где су се двоје младих ванчали пре три године.Трем их је спојио својом опасном ћуди, али се све завршило на најлепши могући начин.

21Хвала Горској служби спасавања која је још једном бринула о учесницима и правовремено реаговала када је било потребно.

1506395_10204554844005810_1342709052627836547_nПревоз нас је чекао нешто пoсле места на коме смо изашли, окупили смо се око 16:30, и упутили се на заслужени ручак у  Доњој Студени.Нажалост, нисмо могли дуже да останемо да уживамо у културно-уметничком програму који је организатор припремио за учеснике, тако да смо пре 18 кренули и пре 20 часова дошли код Крста.Хвала и нашем другу Срђану који нас је безбедно одвео до одредишта и вратио кући.

Укупно смо прешли 19км, лагано, уживајући у свему што овакви бајковити простори нуде.

Trem slika za izveštaj 2015

Уз чај са гребена Суве планине, велики поздрав до следећег јубиларног 20.“Зимског успона на Трем“!

ZavršnaФото: Андреј Ивошев

и Часлав Михајловић

Текст:Часлав Михајловић

Категорије:Извештај са акције

#PlaninskePrice: ТРИ КАРТЕ ЗА ЗЛАТИБОР

25. фебруара 2015. 1 коментар

Златибор, таласаста висораван Динарских планина, просечне надморске висине око 1000 метара, чувен је по својим изворима хладне здраве пијаће воде, ружи ветрова и клими идеалној за лечење бронхијалне астме и других алергијских обољења дисајних органа. Налази се на средокраћи пута што вас од Београда води до Црногорског приморја, пролазећи кроз Нову Варош, Пријепоље и долину Лима. Са падина планине води и пут који преко Кремне једним краком води до Таре и Бајине Баште, а другим низ Шарган ка Мокрој Гори, Вардишту и даље према Вишеграду и Републици Српској. Преко Златобора изграђена је и пруга Београд – Бар.

Одвајкада су на овој висоравни и падинама испод ње живели људи. Кажу прво Илири, па Римаљани, па Словени. У време Немањића овај простор је био познат под називом жупа Рујно у саставу Старог Влаха. Жупа је овај назив добила по биљци која се у средњем веку користила за бојење коже и извозила за Дубровник. Данас расте у атарима села Семегњево, Стубло и Увац. Назив жупе Рујно остао је и по доласку Турака на овај простор.

У турско време записано је да су породице богатих ужичких, нововарошких и прибојских бегова на Рујну проводиле лета у својим чардацима и на својим суватима. На Водицама је 1750 године богати сарајевски трговац Хаџи Никола Селак подигао летњиковац од борових брвана.

Негде у то време планина први пут добија назив Златибор. Три легедне говоре о настанку овог назива. Једна каже да име добио по белим боровима са жутом четином, боје старог злата. Друга легенда каже да је Златибор назван по богатству борове шуме. Трећа да је име добио по суватима (пашњацима) који с јесени добијају жуту боју, боју злата. Али, нико са сигурношћу не може да утврди која легенда је истинита.

По ослобађању од Турака на Златибор долазе српски богаташи из Ужица. Они на својим и изнајмљеним суватима подижу своје колибе. У Трговинском гласнику из 1892. године говори се о лековитости златиборке висоравни, али се и истиче проблем непостојања објеката за смештај посетилаца, не рачунајући колибе богатих трговаца које служе искључиво трговачким момцима.

Као година почетка туризма на Златибору узима се 1893. година, када је крај извора Кулашевац, на висоравни и крај пута што је из долине Лима водио за Ужице, боравио краљ Александар I Обреновић. На Кулашевцу је иза тога изграђена чесма, па је по његовом одобрењу место отада названо Краљеве воде.

Дођоше иза тога несретне године Балканских, Великог и Другог светског рата. Између два светска рата се доста тога изградило у окружењу извора и чесме на Кулашевцу. Али се и разорило од стране окупатора. По паду Ужичке републике партизанске јединице су се преко Златибора повлачиле ка Босни. У повлачењу их је знатно успоравао велики број рањеника, па је, сматрајући да ће Немци поштовати одредбе Женевске конвенције, донета одлука да рањеници остану на Златиборском платоу. У три дана (од 29 новмбра до 1. децембра) 1941. године, Немци су прегазили тенковима и стрељали више од 150 рањеника. По завршетку рата нова власт мења назив места у „Партизанске воде“, а на брду Главуџа погубљеним рањеницима и борцима из партизанских јединица изграђена је спомен костурница са монументалним обелиском. Крај деведестих година у Србији доноси промене, па се тада и назив туристичког насеља на Златибору враћа у „Краљеве воде“.

Данас назив Златибор носе и планина и место – туристички центар Србије са капацитетом од преко 25.000 лежајева. Центар располаже мноштвом одличних хотела високе класе, вила, викедница, ресторана, летњих купалишта, спортских терена. Лети привлачи многе туристе, планинаре, бициклисте рекреативце, параглајдеристе, професионалне спортисте на припремема. Зими је идеалан за скијање, друге спортове на снегу и планинаре. На Торнику, највишем врху планине, изграђен је савремени ски центар са шестоседном жичаром и вештачким оснеживањем. У центру насеља на падинама Обудојевице постоји неколико краћих стаза са мањим ски – лифтовима, идеалних за разоноду и обуку најмлађих посетилаца туристичког центра. Туристички центар Златиобр се и даље шири и изграђује.

У непуна два месеца три пута сам био на овој лепотици Западне Србије:
Тек што прођете тунел под Палисадом, на улазу у туристичко насеље Златибор, код надвожњака скренете десно. Крећете се путем што води гредом изнад центра Златибора. Кад угледате супермаркет и дечије обданиште са спорткским теренима стигли сте у насеље 25 мај, популарно названо и „Златиборско Дедиње“.

Apartman 2

Једна од вила у насељу „25 Мај“ Златибор

 

Насеље чини мноштво вила са апартманима разних величина и опремљености. На северној страни греде виле су окружене буковом шумом са погледом ка селу Кремна и висоравни Поникве. Гледајући у том правцу леђима сте окренути центру туристичког насеља, удаљени од њега непуних 700 метара. Не превише далеко за пешачњење, али довољно удаљено и заколоњено под косом, од буке што се у вечерњим сатима чује из многих ресторана и других туристичких и угоститељских објеката, а која вам, уколико желите тишину и одмор, може и засметати. Баш на таковм месту у једној од вила са назначеним погледом у правцу севера, мој кум је купио апартман.

Apartman 1

 

Apartman 3

Просторије апартмана

 

Задње недеље децембра месеца 2014. године сам био тамо са њим, када је апартман опремио потребним уређајима, намештајем и другим ситницама. Комфор, локација и поглед са терасе апартамана позивају да без поговора тамо дођем опет.

Првог дана фебруара 25 планинара ПЕК „Гора“ и ПД „Жежељ“ из Крагујевца и ПСД „Гвоздац“ и ПСК „Железничар“ из Краљева упутило се ка Златибору. План је био да се са пута Златибор – Нова Варош, одмах на излазу из туристичког насеља, од ресторана „Златиборски пастув“, крене гребеном Крива бреза, пређе преко коте 1149, врхова Чукер (1359 мнв) и Коњодер (1337 мнв) све до Чиготе (1422 мнв), што би у једном правцу било укупно и тачно 12 километара. Опције су биле да се са Чиготе вратимо истим путем назад, тако да би смо за тај дан прешли укупно 24 километра, или да се завојима спустимо до Водица, опет на магистрални путни правац Златибор – Нова Варош, у ком случају би смо прешли укупно 20 километара. Стаза води оголелим странама Златибора, са чијих се врхова на једној страни пружају инзваредно лепи видици ка златиборској висоравни и Торнику, чији је врх Бандера, са својих 1496 метара надморске висине, највиши врх Златибора. Са Чиготе се, поред ових, указују видици на све стране. На југу и југозападу се пружа долина Лима и указују висови изнад Прибоја. У правцу југа и југоистока виде се врхови Златара изнад Златарског језера, указују видици ка Јавору и Пештерској висоравни. У правцу североистока и истока пружа се поглед ка планинама изнад Ариља и Ивањице. На североисточним падинама под Чиготом и Чукером сместила су се села, Љубиш, Гостиље, Сирогојно Рожанство… Рано је јутро! Из Крагујевца смо кренули у пет сати. У Чачку почиње јака киша. У Овчар Бањи пљусак. У Пожешкој котлини са кишом се јављају и прве крупне пахуље снега. У Севојну пада јак снег. Уз пут ка Белој земљи снег је све гушћи и ситнији. На узбрдици испод Чајетине сусрећемо машине и камионе предузећа за путеве. Густ снег и даље пада. Испред ресторана „Златиборски пастув“ се припремамо и излазимо на стазу.

DSCF5022

Једна групна у подножју Криве Брезе

 

Са постизањем висине јављају се магла и ветар. Ветар је толико јак, а магла густа, да група одлучује да се врати са Чукера.

DSCF5048

Подне је, а као да ће ноћ

 

DSCF5053

Гребеном Криве Брезе

 

Ништа од очекиваних видика са овог гребена и са саме Чиготе. У повратку, одједном, време се смирује. Падине Торника окупане сунцем. Читава панорама забљештала у белини испред нас. Са Главуџе (1082 мнв), од споменика партизанским рањеницима пружа се прелеп поглед на све стране.

DSCF5095

Време се смирило – Поглед са Главуџе

 

DSCF5107

Ресторан „Златиборски пастув“

 

DSCF5109

Ентеријер ресторана

 

Планинари су, пртећи стазу кроз свеже нападали снег, испели и Црни врх (1175 мнв). У касно поподне уследио је краћи одмор у хотелу „Нарцис“, уз топле напитке! А онда повратак за Крагујевац. Пут чист и сув! Снега од јутрос на њему као да није ни било!

Туристичка организација Србије је почетком године расписала конкурс за најлепшу планинску причу. У право време! Интезивно се у последњих неколико година бавим планинарењем! Поред задовољства које ми планинарење непосредно пружа, задовољство ми је и да након сваке планинарске акције уз бројне фотографије испричам и неку своју причу о свакој планини коју сам походио. Приче су дакле већ биле исписане. Чекале су само да их пошаљем. Како – тако иза конкурса нашао сам се у групи од десет аутора текстова, учесника на конкурсу „Планинске приче“ које је Туристичка организација Србије наградила тродневним боравком на Златибору и Тари. Са нама у друштву је била и бројна екипа новинара разних медијских кућа из Србије. Првог дана, након што смо прошли Ужице, левим путем изнад Беле земље стигли смо до североисточних падина Златибора. Тмурно је цео дан! Пада снег. Пролазимо Рожанство. Испред раскрснице путева за Сирогојно и Трнаву аутобус стаје. Пешице силазимо добро уређеним асфалтним краком пута, који нас спушта до паркинг простора за путничка возила туриста посетилаца. До самог улаза у Стопића пећину крећемо се потпуно уређеном пешачком стазом, са гелендерима на критичним местима и степеништима на јачим успонима и спустовима.

DSCF5427

DSCF5440

Прилаз Стопића пећини

 

Први пут сам у Стопића пећини. Инзваредно уређен простор природне лепоте. Кроз пећину протиче Трнавски поток у дужини од око 1691 метар. Улаз у њу је ипресиван! Ширине је 18, а висине 35 метара.

DSCF5466

Улаз у Стопића пећину

 

DSCF5471

Из дворане у доврану. Простор пећине уређен за посетиоце.

 

Чешки спелеолози су 1984. године прошли целом дужином пећине, од понора реке у њу па до самог излаза. Све воде на североисточним падинама Златибора, под Читогом сливају се у Велики Рзав, а овај у Ариљу у Моравицу. Тако се и Трнавски поток након излаза из пећине улива у реку Приштавицу, а ова у Велики Рзав. За туристе је уређено неколико стотина метара ове пећине, од улаза до водопада, названог извором живота.

DSCF5493

Водопад у Речном каналу – Извор живота

 

У време наше посете проток воде је био довољан да у потпуности представи заглушујућу снагу воде, која кроз речни канал пада са висине од преко десет метара. Вредан дивљења је и стари напуштени речни канал који се завршава у дворани са бигреним кадама, творевини насталој преливањем воде и таложењем кречњака. Тако је настало мноштво када са водом, неких дубине и до пет метара.

DSCF5479

Поглед на бигрене каде

 

Старо Динарско планинско домаћинство представљала је кућа, грађена искључиво од природних материјала – камена и дрвета, са више пратећих објеката распоређених око ње, по неком утврђеном реду и распореду, зависно од њихове намене. Кућа је обично грађена на присојној (осунчаној) страни, али на месту довољно заклољеном од јаких и досадних ветрова. Састојала се готово увек од две просторије, куће и собе. Кућа је просторија са земљаним подом и огњиштем, најчешће на њеној самој средини. Ту су се укућани јутром и увече окупљали око огњишта. Изнад огњишта није било плафона, већ је простор био слободан све до кровног покривача, који је био израђиван од дрвета – шиндре, Под кровом се над огњиштем обично сушила пастрма. Собу је најчешће користио најстарији члан породице. Ближе кући градио се млекар (бачија), грађевина од дрвета, у којој се припремао и чувао бели смок – млеко, сир, кајмак. У дворишту куће грађене су избе – магазе, за смештај разног алата и опреме, вајати, грађевине од једне просторије са тремом за младенце, зграде – грађевине са спавање старијих укућана. На пристојној удаљеости планирани су и грађени објекти за стоку – кошаре, торови, плевње, котари. Село Сирогојно одавно има музеј на отвореном простору. Ту је на пар километара даље од Стопића пећине. Село је успело да сачува и прикупи објекте старог планинског села на једном месту, са циљем да прикаже како се и где некада градило и живело на селу.

DSCF5534

Стамбене јединице у Старом селу – Сирогојно

 

DSCF5529

Стамбене јединице у Старом селу – Сирогојно

 

DSCF5538

Стамбене јединице у Старом селу – Сирогојно

 

Ту су и надалеко чувене плетиље Сирогојна, које су сачувале и унапредиле технологију израде разних одевних предмета од вуне. И тамо смо били. Пут нас је водио преко самог брега на ком је средином 18. века изграђена црква, посвећена Светим апостолима Петру и Павлу.

 

DSCF5550

Црква Светог Петра и Павла на брегу у Сирогојну

 

DSCF5549

Ноћ у Старом селу – Сирогојно

 

Већ је падао мрак када смо прошли сокацима Старог села у ком су поједини објекти приведени туристичкој намени. Тако смо у Крчми провели идилично вече уз дегустацију националних јела и пића.

Могли смо на овој страни видети и више да наш пут до Златибора није трајао тако дуго и да не беше кратког зимског дана. А има још што –шта тога да се види на североисточним странама Златибора! Свакако треба отићи до Гостиља и Љубиша. У Гостиљу се може видети чувени Гостиљски водопад и родна кућа Димитрија Туцовића. Село Љубиш познато је као родно место Љубивоја Ршумовића, аутора многих дечијих песама. У овим селима доста тога је урађено на инфраструктури и изградњи и уређењу објеката за смештај туриста. Ту је и засеок Смиљанића, породице која је изнедрила многе родољубе, од којих је најпознатији армијски ђенерал, Крста Смиљанић, који је у Великом рату био командант чувене Дринске дивизије. Почетком Другог светског рата повукао се из Београда у родни Љубиш, али су га Немци вратили и ставили у кућни притвор. Умро је 1944. године у Београду. Данас његова биста стоји на постаменту тик до стазе крај језера, код извора Кулашевац, у центру туристичког насеља Златибор.

Вече је! стижемо и смештамо се у собе реномираног хотела „Мона“ у центру Златибора. Простор у услуга, све је у овом хотелу планирано и организовано да се максимално удовољи госту. До најситнијег детаља. Хотел је смештен на погодној локацији у центру одмаралишта. Собе су светле и одлично опремљене. У два ресторана се нуде изврсна јела српске и интернационалне кухиње. Велнес центар нуди третмане и масаже. Ту је сауна, турско купатило, базен, места идеална за опуштање након дугих шетњи или повратка са скијања. Па конгресни центар, па дечија играоница…

DSCF5903

DSCF5661

DSCF5598

Хотел „Мона“ Златибор

 

Након смештаја и вечере, дан завршавам у шетњи дуж језера, а затим у опуштању у једном од многих ресторана у самом центру одмаралишта.

DSCF5582

Вече на тргу Туристичког насеља Златибор

 

Рано сам устао! Док други још спавају ја време проводим у шетњи! Дан предиван! Мирно време! Сунчано! Са нама је тог јутра и директор Туристичке организације Златибор, господин Арсен Ђурић. Медији, сликање, изјаве, а онда крећемо до Ски центра Торник.

DSCF5603

Падине Обудојевице

 

DSCF5615

Детаљ у пешачкој зони Туристичког насеља Златибор

DSCF5619

Споменик армијском ђенералу Крсти Смиљанићу, команданту Дринске дивизије у Великом рату.

 

 

DSCF5627

На овом месту се пре више од 120 година почело са развојем туризма. Чесма изграђена непосредно иза посете краља Александра Обреновића извору на Кулашевцу (август 1893 године)

 

DSCF5638

Површина језера обасјана јутрањим сунцем

 

DSCF5667

Директор ТО Златибор, Арсен Ђурић у разговору са предствницима медија

 

Удаљен је од центра Златибора 9 километара. Располаже са обновљеним и проширеним ски стазама Чигота, Торник, Рибница и Змајевац. На падинама Торника инсталирана је најмодернија шестоседа жичара, дужине 1850 метара. Са 1110 метара пење се на врх Торника, висине од 1496 метара. Ту су и сви пратећи садржаји у подножју и на врху ски центра. Са новостеченим пријатељима, планинаркама Јеленом и Слађаном проводим предивне тренутке у панорамском разгледању са осунчаног врха Торника. Погледи у даљину су чисти, без икаквог замућења. Види се далеко. На југозападу се назире Боботов кук, највиши врх Дурмитора. На северу врхови планина Западне Србије. Мноштво је љубитеља спортова на снегу око нас. Пристижу жичаром одоздо. Задрже се пар минута и одоше у спуст. Неки остају ту, сунчају се заваљени и лежаљке окренуте у правцу сунца. Ови што јуре низ стазе зачас су поново ту на врху.

DSCF5725

За трен ока смо горе. Детаљ шестоседне жичаре Ски центра Торник.

 

DSCF5717

Опрема за изнајмљивање

 

DSCF5728

Поглед на једну од стаза Ски центра Торник

 

DSCF5759

Панорама са врха Бандера (1496 мнв)

 

DSCF5769

Уживанција

 

DSCF5735

DSCF5777

Поглед на запад

 

DSCF5785

Заклоњене горостасом

 

DSCF5803

Поглед планинара

 

DSCF5746

DSCF5815

DSCF5804

Још мало погледа пре него што ћемо сићи

 

DSCF5820

DSCF5822

Блогери о Златибору

 

Крај је другог дана боравка на Златибору! Завршавамо га поново у шетњи крај језера у центру туристичког насеља Златибор. На залеђеној површини језера рефлектује се одсјај сунца у заласку.

DSCF5868

DSCF5871

DSCF5885

DSCF5899

Залеђено језеро

 

DSCF5890

Детаљ на обали језера

 

Ту уз обалу застао старац у старој златиборској ношњи. Собом води свог кулаша оседланог празним самаром. Грубе су му и уморне црте лица.

DSCF5873

Замрзнут у времену

 

Као да је још давно, давно пошао преко оголелих висоравни златиборских сувата, долазећи отуд негде иза Муртенице, па преко Водица. Намера му беше да на путу за Чајетину, где ће се снабдети житом, застане на Кулашевцу! Да напоји себе и свог сапутника и сапатника. Али, не препознаје ово место. Место некадашњих колиба турских ага и ужичких трговаца. Стоји гледећи у мноштво савремених грађевина које га окружују. Као да се уплашио! Изгубио! Ни извор, који точи ту иза његових леђа, никако да пронађе. И стоји тако замрзнут у времену. Да нас, попут Старог села у Сирогојну, подсећа на то како је на Златибору некада било.

 

Текст и фотографије: Жарко Продановић

„Сретењски сусрети 2015“ Аранђеловац, Орашац, Букуља

18. фебруара 2015. Поставите коментар

1

У недељу 15.фебруара, група од 12 планинара ПЕК „Гора“ се запутила на традиционалну акцију „Сретењски сусрети“ нашег братског планинарског друштва „Букуља“.

У центру Аранђеловца на градском тргу се окупило више од 200 планинара из великог броја друштава пристиглих из целе Србије.

1.233Након што су бројни фотоапарати и камере забележили веселе учеснике, кренуло се кроз градска насеља, преко брда Златар до Марићевића јаруге у Орашцу, места где је 1804.године подигнут Први српски устанак, а овог сунчаног дана одржана културно-уметничка манифестација како би се тај историјски догађај обележио.

11010962_10204569756343040_2266282232559027664_nСретење је за планинаре значило и сусрет са бројним грађанима, који су како из Орашца, Аранђеловца, тако и  и целе Србије, дошли да присуствују државном празнику.Вијориле су се српске заставе, певале песме, а глумци који су нас вратили у то време својим програмом, били су испраћени великом пажњом.

6Искористили смо прилику да обиђемо и знаменитости у близини, спомен школу „Први српски устанак“ коју похађа око 150 основаца,

10473966_10204569777783576_6927125491692928717_noš oš2као и музеј истог назива.

muzej voždУ повратку смо се вратили истом стазом, тако да смо укупно прешли 9км до тренутка када смо се нашли поново на градском тргу.

10958222_10204569806424292_6622894283435534202_n

Пут нас је водио преко парка Буковичке бање, где смо направили кратку паузу да наточимо воду, затим поред ексклузивног хотела „Извор“ све до успона на саму Букуљу (696м.н.в.) где су нас љубазни домаћини из ПД „Букуља“ обрадовали топлим напицима и учесничким печатом.

buk

Лепа и разноврсна, не и захтевна акција, за сваког по нешто.На крају смо  укупно прешли 13км, пошто нас је превоз чекао на врху.У потпуности смо испоштовали план и програм, обзиром да смо пре 18 часова били код Крста.Стекли смо нове пријатеље, добили једно искуство више, и свима ће нам остати у сећању Сретење 2015.године.

До новог сусрета зиме и лета, поздрав!

Текст и Фото: Часлав Михајловић

Категорије:Извештај са акције