Почетак > Најава акције > „У лепом, старом, граду Вишеграду“

„У лепом, старом, граду Вишеграду“


ПЕК „Гора“ организује од 16.-17. маја атрактивну туристичко-планинарску акцију у Републици Српској.

На Дрини ћуприја и околина Вишеграда

Вишеград се први пут помиње 1433.године када је припадао моћној српској властелинској породици Павловића, под чијом је управом био и средњевековни град Добрун. На врху брда изнад дринског моста налазе се трагови старог града или Павловине ( по војводи Павлу Раденковићу). Саме рушевине се налазе на два места и зову се „Горњи град“ и „Доњи град“. При дну старог рада, на неприступачним стенама изнад Дрине налази се кула која је у народу позната као „Кула Краљевића Марка“, а која је имала улогу осматрачнице. То је округла грађевина чија висина данас износи 8 м, а за време Турака затрпана је камењем како се у њу не би скривали хајдуци и српски устаници. Како је записао чувени турски путописац Евлија Челебија, Мехмед Паша је 1577.године саградио доњу Вишеградску варош, а пошто је постојало и насеље изнад, односно више њега, град је добио име Вишеград.
По турским изворима, 1544.године овај град осваја Осман Паша и он остаје под турском влашћу, све до Берлинског конгреса 1878.године, када читаву Босну преузима Аустроугарска. Доласком Аустроугара, Вишеград  добија контуре градске средине. Они граде водовод, уводе земљишне књиге, граде пругу и јавне грађевине.После Првог Светског рата Вишеград улази у састав Краљевине Југославије у оквиру Босне и Херцеговине.
Први и Други Светски рат су оставили град у рушевинама, већина објеката је била тешко оштећена, укључујучи и вишеградску ћуприју.
Вишеград се данас налази у оквиру Републике Српске, једног од два ентитета независне државе Босне и Херцеговине.

У горовитом крају изворског теснаца речице Јањине између високих брда Цицеља и Чичи Брда, у процепу долине стрмих страна смештено је на уском простору насеље Чајниче, мало изгубљено место у високој и шумовитој планини.

Нико не зна када је и како Чајниче настало, нити ко га је основао. По ученој историји Чајниче се помиње из давнина, пре пет стотина година.

У Чајничкој цркви чува се једна веома стара рукописна књига Пролог, која има преко 480 година. Она садржи кратак опис живота светаца и на њеним корицама постоји запис у коме се први пут спомиње Чајничка црква Успенија Пресвете Владичице наше Богородице 1492. године. У запису се не каже да је та црква подигнута, него нам је то најстарији очувани помен о њој, па према томе она је постојала и раније.

Подробније податке и опис Чајнича из 17. века имамо у путопису познатог турског путописца Евлије Челебије, који у Чајничу био 1664. год. За оно време, овај велики светски путник, који је прошао читаво, тада огромно, Турско царство и друге стране земље, у свом опису за Чајниче вели да тако чудно место, валовито и брдовито, није нигде видео. Окружено великим брдима са огромним дрвећем и са страшним понорима, својим положајем делује истовремено весело, опасно и страшно, док су са друге стране предели са воћњацима праве рајске баште. За сам шехер (варош) каже да има пет муслиманских и три хришћанске махале, 700 великих и малих једноспратних и двоспратних зграда, све једна повише друг покривене ћерамидом, даском, шиндром и каменим плочама. Даље вели да варош има башта, авлија… Још наводи да у шехеру има 50 воденица, три медресе, пет мектеба, четири дервишке текије и три хана, имарет (кухиња за сиротињу), један хамам и око 200 дућана, али додаје да их није бројао. Његови подаци у погледу бројева свуда су претерани, али су описи тачни, живи песнички и запажања оштра и осетљива за утиске. Занимљиво је да ни он ни један ранији француски путник не спомињу Стару Чајничку цркву. Можда је нису запазили или им се онако мала, неугледна и укопана у земљу, учинила безначајна према другим јавним зградама.

Чајниче назива Челебија теферичним местом, јер у њега долазе људи из суседних насеља на вашар. О Чајничанима вели да сви говоре нашим језиком, да су им жене честите и уљудне, а људи љубазни и веома гостољубиви, побожни, чврсти и ревносни у вршењу својих верских дужности, сви су од часта образа, баве се својим послом и живе честито. Као последице честих ратова, пораза и губитака које је Турска имала при крају 17. и у првој половини 18. вијека, јављају се у Босни па и Чајничу, сиромаштво, скупоћа, болест и беда.

У чајничким црквеним књигама и у белешкама и вестима из других места, у 19. веку, сазнајемо највише о неродним годинама, глади, болестима и скупоћи. Те су појаве и њихове послидице највише задавале бригу и тешкоће становништву овог високог мјеста, скљештеног у планини и скученог на малом неплодном земљишту. О цркви сазнајемо да је оправљена 1804. и да је ограђена црквена авлија 1837. године. Око 1820. године отпочела је да ради школа за српску децу.

За последњих 150 година били су ови свештеници у Чајничу: поп Лазар Комадановић, вредан и заслужан свештеник, виђен и поштован у Чајничу и велики књигољубац и сакупљач старих књига. Наследио га је његов син Танасије – Тане Комадановић. за чије је време сазидана Нова чајничка црква. После његове смрти дошао је Патрикије Комадановић, који је подигао велики камени звоник Новој цркви и приложио Чајничкој цркви све старе, веома вредне и ретке књиге свог деде Лазара.

Последњи члан ове заслужне свештеничке породице био Гаврило Комадановић, али није служио у Чајничу, него у забричкој парохији. Умро је 8. августа 1935. године.

За чајничког пароха, после Патрикија дошао је Јован Јовановић који је Чајниче опслуживао 50 година. После њега на парохијској служби у овом мјесту био је јеромонах Василије Домановић, сабрат манастира Раче на Дрини. Након јеромонаха Василија на Чајничку парохију долази свештеник Новица Јањић, који је претходно био парох заборачки, а на његово мјесто дошао је свештеник Станимир Јањић. Отац Новица Јањић био је парох чајнички 32 године. Након оца Новице, 1991. године долази свештеник Боро Видовић који је 8 година служио на парохији чајничкој. По смрти јереја Станимира Јањића, након двије године (1999.) заборачку парохију опслужује јереј Александар Топаловић, све до одласка протојереја Бора Видовића. Октобра мјесеца 1999. године долази јереј Љубинко Савић, и декретом митрополита дабробосанског господи Николаја, створене су прва и друга парохија чајничка.

На једном зараванку брега, на самом почетку Чајнича са северне стране, налазе се две цркве посвећене Успенију Пресвете Богородице и мања Стара, пореклом из 15. века. велика Нова, подигнута 1863. године са Чудотворном иконом Пресвете Богородице чајничке.

Поглед са Хајдановице

Поглед са Хајдановице

Хајдановица је  врх у близини Чајнича, висок 1467м.н.в.Врхови који се налазе у близини су Палеж, Јаворово брдо, Градина, Голеш, Чудањ и Худика.

План акције:

Први дан субота 16.мај: Полазак организованим превозом је од Крста у центру Крагујевца у јутарњим часовима.Планиран је предах на Златибору или у Дрвенграду, након чега следи обилазак манастира Добрун и пут даље води ка Вишеграду.Након паузе у овом предивном и надалеко чувеном граду, стижемо до места Чајниче код наших гостопримљивих пријатеља из Планинарско-еколошког друшва (ПЕД) „Вијогор“ са којима ћемо дан касније заједнички планинарити прелепим планинама у близини.Преноћиште ћемо имати у манастирском конаку.

Други дан недеља 17.мај: Излазак на стазу са планинарима ПЕД „Вијогор“ из Чајнича, успон на врх Хајдановица 1467м.н.в. Повратак у Крагујевац у вечерњим сатима.

Цена акције и рок за пријаву: Учесници акције се могу пријавити до среде 15.априла 2015.године уплатом аконтације од 500динара, након чега се закључује списак и формира укупна цена.

Ускоро додатне информације о самој акцији и сатници.

Организатор акције испред ПЕК „Гора“ Наташа Максимовић, број телефона 063/166-52-24.

Текст: ПЕК „Гора“ и делови преузети са сајтова http://www.visegradturizam.com/latinica/istorija и http://www.krasnica.rs.sr/cajnice/index.php

Фото: ПЕД „Вијогор“ Чајниче и интернет

Advertisements
Категорије:Најава акције
  1. Нема коментара.
  1. No trackbacks yet.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: