Средином фебруара, баш на Сретење, 14., 15. и 16. фебруара, планинари ПЕК „ГОРА“ и ПД „Жежељ“ из Крагујевца боравили су на Голији у селу Рудно и провели три дана врхунског уживања у зимском амбијенту Голије и Радочела са незаборавним видицима ка Копаонику и Жељину.
Снегови који су падали непосредно пред наш долазак на Голију и прогнозирано лепо време за дане викенда, обећавали су леп провод. Наша планинарка Тања одлично је организовала и припремила ову акцију. Обезбедила нам је смештај у новим лепо уређеним брвнарама домаћинства Шеклер које смо користили углавном да преноћимо, а по читав дан смо били на терену и у шетњи овим лепим пределима.
Село Рудно је смештено на заталасаним пропланцима Голије на висини од 1100 м, и припада Резервату биосфере Гилија-Студеница. Од Краљева до села Рудно долази се Ибарском магистралом према југу у правцу Рашке. Са Ибарске магистрале скреће се десно код места Брвеник, пролази се поред средњевековног манастира Градац и асфалтним путем се стиже у Рудно.
У Рудно стижемо око 11 сати, па се журимо да се што пре сместимо у наше собе, припремимо за шетњу и кренемо у прву акцију. Обиље снега и сунца просто мами да истражујемо ове лепе пределе.
Око поднева се прикупљамо и крећемо планираном стазом која ће нас одвести на Диван и врх Клик (1319 мнв). Из центра села крећемо на југ према засеоку Џоде и опет имамо фантастичан поглед на снегом прекривене врхове Копаоника.
Користимо прочишћене путеве прекривене снегом да што мање пртимо и уживамо у сваком тренутку у снегом завејана брда и сеоску зимску идилу.
Велики контраст сунчаног дана и снежних предела прави интересантне мотиве, па уживамо у њима и радо их сликамо:
Ускоро стижемо и до почетка успона уз Диван. Нестају утабане стазе и већ морамо да пртимо дубоки снег. Испред нас дубоки снег који светлуца на сунцу а када се окренемо обрадују нас фантастични погледи на врхове Копаоника.
До врха Клик морамо стрмо кроз шуму по дубоком снегу, али то нам ни мало не смета, напротив, уживамо у томе.
Сам врх је под четинарском шумом и са њега нема погледа на околину, па после краћег предаха силазимо северном страном низ Металицу, а онда низ један пропланак ка Дубоком потоку.
Дубоки снег нас успорава и у сумрак стижемо пред Срњачу код пансиона „Небо“ где се окрепљујемо фантастичним куваним вином.
Сада већ по мраку, али сигурним прочишћеним путем идемо још 4-5 километара до Рудног. Рано идемо на починак, уморни али задовољни лепо проведеним даном и у ишчекивању следећег јутра и напорних двадесетак километара по снегу који нас чекају.
Следећег дана рано устајемо да би што пре кренули на стазу. Очекује нас дугих двадесет километара пешачења по дубоком снегу. Данашњи наш циљ је највиши врх Радочела – Кривача (1643 мнв), који доминира овим пределима и видљив је са многих планинских врхова из Србије и из Црне Горе.
Из Рудног се прво спуштамо до реке Бревине, баш поред места где крагујевачки извиђачи годинама уназад традиционално праве табор извиђача на коме се окупља велики број деце и одраслих који уживају у блиском контакту са природом и међусобном дружењу.
До засеока Камењска пут је прочишћен и лако се крећемо њиме. Јутро је ледено и снег шкрипи под ногама.
Још један обећавајући сунчан дан и искре снежних кристала свуда око нас. Уживамо у овим лепим пределима.
Ускоро напуштамо и последње куће засеока Камењска, па престаје и утабана стаза коју су мештани пробили за своје потребе. Улазимо на шумски пут где нас чека цели снег и дуготрајно пробијање кроз њега. Стаза води из Рудног право ка северу, готово правом линијом. Од Камењске пролазимо поред још једног Голог брда (1261 мнв), не тако израженог врха, па преко пропланка на превоју Планиница продужавамо кроз букову шуму преко Дела све до подножја Криваче.
Пролазимо прво кроз четинарску шуму, па преко пропланка, улазимо у мешовиту четинарско-букову шуму и на крају у чисту букову шуму све до пред врх Криваче.
У подножју Криваче наилазимо на бачије и сада већ доста уморни од пробијања кроз снег, користимо ово лепо место за одмор пред стрми успон .
Крећемо сада скоро право на врх, тражећи најкраћи пут ка врху. Тешко се крећемо по стрмој стази и великом снегу. Наше даме заједно са нама смењују се на челу колоне и тако заједничким снагама лакше напредујемо.
Добијамо на висини и сада нам се указују фантастични погледи свуда унаоколо.
Ускоро излазимо на средњи врх Криваче, који нам изледа и највиши, иако на карти није означена његова висина. Идемо ка највишем, источном, врху – 1643 мнв, са кога се указују погледи ка Столовима, Жељину и Копаонику.
Са источног врха Криваче поново се враћамо на средњи а онда преко седла идемо на западни – нешто нижи врх – 1641 мнв.
Западни врх открива друге видике, отворенији је и користимо га да се одморимо од успона и да уживамо у лепим погледима. Вредело је пробијати се кроз дубок снег и доћи на ово чаробно место по овом бајковитом дану.
До врха нам је трбало више од 6 сати напорног пробијања кроз снег. Одустајемо од првобитне намере да направимо кружну туру, јер је очигледно да нећемо моћи поново да пртимо дубоки снег, па се одлучујемо да се вратимо истим путем, у нади да ће нам то бар мало олакшати кретање.
То се испоставило као тачно и за повратак натраг до Рудног нам је требало нешто више од три сата. Опет нас хвата сумрак, али већ смо на утабаном путу и поред кућа у Камењској, а у Рудно стижемо безбедно по мраку.
Трећи дан, већ уморни, одлучујемо да проведемо нешто опуштеније, па се ујутро упућујемо ка Срњачи и пансиону „Небо“, где уживамо у сунчаном дану и лепим пределима.
На путу до Срњаче опуштено пратимо траг који су направиле моторне санке, па нас тај траг води поред кућа засеока Гузоње на Девиш брдо (1173 мнв). Уживамо у још једном лепом дану и многим лепим детаљима на овој чаробној висоравни.
Девиш брдо је веома леп видиковац и не треба пропустити прилику и осмотрити околину Рудног са њега.
Један део екипе одлучује да остане код пансиона „Небо“ и препусти се уживању у сунчаном дану, а други део екипе одлучује да направи једну шетњу ка Оштром врху (1452 мнв), без обавезе да се на њега и попнемо. Пролазимо углавном прочишћеним путевима ка засеоку Бубан уживајући у сунчаном дану и лепим погледима ка Радочелу, кога смо претходног дана пели.
У подножју Оштрог врха одлучујемо да нећемо ићи на врх, већ се упућујемо ка једној интересантној стени одмах поред пута и ту правимо паузу и уживамо у разгледању предела Голије.
Из подножја Оштрог врха идемо на суседни Оштанац (1304 мнв), који је такође леп видиковац, а са њега се враћамо преко Добре равни и Голог брда ка Срњачи.
У сумрак поново повратак до Рудног и нашег смештаја, где се пакујемо а онда и на заједничку вечеру где сумирамо лепе утиске које смо имали ова три дана. Касно увече крећемо за Крагујевац невољно се растајући од ове лепоте.
Дејан Милошевић
"ГОРА" 