Почетак > Извештај са акције > ДИНАМА БАНАТСКОГ ПЕСКА

ДИНАМА БАНАТСКОГ ПЕСКА


Првог марта 2015. године Планинарско – еколошки клуб „Гора“ Крагујевац, извео је туристичко – еколошку акцију на простору Делиблатске пешчаре. У групи од 31-ог планинара различите старосне доби био је и млађани Жиле, стар свега пет година. Планинарско друштво „Јеленак“ Панчево је на простору Делиблатске пешчаре уредило и обележеило четири кружне стазе које почињу и завршавају у кругу Школско рекреационог центра „Чардак“, укупне дужине преко 45 километара. Ми смо овом приликом прошли стазом која је комбинована од њихових стаза 1 и 2, што је износло мало више од 23 километра.

DSCF6531

На старту. У кругу ШРЦ „Чардак“


Делиблатска пешчара или Банатски песак јединствена је пешчара у Европи, а налази се у југоисточном делу српске покрајине Војводине, у јужном Банату. Ова пространа област површине од око 300km², чије су главне пешчане масе елипсоидног облика окружене плодним лесним пољоприврдним површинама, протеже се између Дунава и југозападних падина Карпата. Овај споменик историје природе Панонске низије једно је од ретких прибежишта за многе специфичне врсте флоре и фауне, које у европским и светским размерама представљају природне реткости. Пешчара представља геоморфолошки и еколошко-биогеографски феномен не само Панонске низије, већ и читаве Европе.

DSCF6594

На ободу пешчаре! У контакту са викенд насељем.

 

DSCF6608

Стазом 1

 

DSCF6597

На изворишту „Велика врела“

Богатство флоре овог подручја се огледа у постојању од око 900 врста виших биљака, од којих су многе реликти и раритети, као и врсте које су у свом распрострањењу ограничене на Панонску низију. Једино се овде, у односу на читав простор Србије налазе банатски божур, степски божур, Панчићев пелен, шерпет и Дегенова коцкавица. Своје станиште овде је нашло и 20 врста орхидеја. Природну аутохтону шумску вегетацију предствљају шуме беле липе и крупнолисног медунца. Делиблатска пешчара је у вегетацијском смислу мешавина степе и шумо-степе, коју одликује мозаик травних, жбунастих и шумских станишта.

DSCF6626

Најмлађи учесник акције, Жиле!


Због присуства великог броја врста птица, од којих су многе ретке и угрожене, ово подручје је увршћено у најзначајнија станишта птица у Европи – ИБА подручје. Из групе грабљивица, које су најугроженије птице, заступљене су врсте као што су банатски соко, орао крсташ и орао кликташ. Њихово појављивање условљено је пашњачким површинама и присуством текунице, која представља основ њихове исхране. Од становника животињског царства пешчаре, овом приликом издвајамо присуство вука, јелена, срне и дивље свиње.

DSCF6695

На једном од застанака


DSCF6534

Стазом кроз Делиблатску пешчару

 

DSCF6696

Осмеси све говоре


Од 2002. године, Делиблатска пешчара налази се на прелиминарној листи Унеска као подручје изузетних природних вредности.

Највећи део радње филма „Ко то тамо пева“ одвијао се у Делиблатској пешчари. Ту је сниман и филм „Бој на Косову“.

Делиблатска пешчара је традиционална дестинација селећих пчелара из читаве Србије који користе богату багремову пчелињу пашу, а потом прелазе на просторе под липом где настављају медобрање. Врло су цењени багремов и липов мед из Делиблатске пешчаре, док знатно скромније приносе медобрања даје и ливадска паша, коју пчелари ретко користе јер је тада у јеку богата сунцокретова паша, доступна већ на њивама на ободу шуме.

DSCF6552

„За успомену и дуго сећање“ 🙂

Време нам је „ишло на руку“. На путу за Делиблатску пешчару паде тек неколико капи кише. Било је и измаглице. При изласку на стазу време се умирило. Без капи кише и ветра. За овај период године прилично топло. Крећемо се изузетно лепо и прописно обележеном стазом 1. Без икаквог напора пратимо ознаке дуж стазе – пута који чини сабијена влажна пешчана подлога. Замишљамо како би изгледало кретање овом стазом по летњем сувом времену са јаким ветром. Закључујемо како би смо били засути честицама ситног песка, којег би ветар разносио на све стране. Крећемо се интересантним заталасаним тереном. Баш као и што сам читао, песак ван пута прекрива добар слој травнате површи, са сменама шумских појасева разноврсног високог растиња.

DSCF6581

На челу колоне! Испред водича!

 

Има доста и четинара. У влажном песку се јасно уочавају трагови срнеће дивљачи. Ређе запажамо и траг дивље свиње, као и места где су, трагајући за храном, изровале песак. Мало, мало па наиђемо на, за њих, прописно уређена хранилишта.

DSCF6710

У другој половини дана време се излепшало!

 

Настављамо кретање, сада стазом 2.

DSCF6646

Изузетно лепо обележавање, информисање и усмеравање!

 

Сада се разведрило. Плаво небо прошарали бели облаци. Прелеп дан за шетњу. Опет замишљамо како овај терен изгледа у пролеће, када све зазелени. Закључујемо како би то свакако морало да се види. На неколико места дуж стазе застајемо на скромно уређеним одмориштима, на којима су постављени столови са клупама.

DSCF6728

DSCF6665

Уз пут смо често застајали, одмарали и уживали у лепотама отвореног простора.

 

Полако одмиче дан. Сунце се већ одавно пребацило на запад. Негде око 16 сати завршавамо наш данашњи излет и шетњу стазама преко дина Банатског песка.

DSCF6744

Детаљ из Школско рекреационог центра „Чардак“

 

Али, то није и крај авантуре за тај дан. Панонску ледину напуштамо прелазећи мост на Дунаву код Ковина. Крећемо се узводно уз Дунав, његовом десном обалом, све до ушћа речице Језаве у ову велику европску реку. Ту нас „чека“ срењовековни град – тврђва, Смедерево.

DSCF6747

Смедеревска тврђава – поглед из Великог на зидине Малог града

Смедеревска тврђава је градска утврда, коју је на ушћу реке Језаве у Дунав у другој четвртини XV века подигао деспот Србијe, Ђурађ Бранковић (1427—1456).

Након смрти Стефана Лазаревића, деспот Ђурађ Бранковић није могао остати у Београду, који су преузели Мађари, па је саградио нову престоницу у Смедереву. Место је изабрао што даље од Турака, а са ослонцем на Дунав и границу Угарске. Ту је равница, те је саграђен водени град, опкољен Дунавом и Језавом, На јужној страни тврђаве прокопан је ров са водом.

DSCF6753

На зидинама Малог града

Смедеревски град био је једна од највећих средњовековних тврђава у Европи. Језгро је представљао троугаони тзв. Мали град, у врх Великога, опет троугаоног града. Овај већи део саграђен је одмах после Малога града, који је завршен 1430. године. Мали град је имао 6, а велики град још 19, што укупно чини 25 великих четвртастих кула.

DSCF6761

На зидинама Малог града

Да је Мали град је грађен од 1428. до 1430. године види се из великог натписа изведеног опекама на једној његовој кули. Овакви натписи су ретки, а ово је једини пример у Србији. Има их још у Византији, из које је вероватно и узет модел за зидове и куле, што је разумљиво када се зна да је радове на изградњи тврђаве водио Византинац, Тома Кантакузен, брат Ђурађеве жене, Ирине.

Површина малог и Великог града, по мерењу из 1975. године, износи 11,3272 хектара. Паралелна страна са Дунавом има 550 m, друга са Језавом 400, а трећа према вароши 502 m. То је заправо умањена слика цариградског утврђења.

У Малом граду је био смештен двор деспота Ђурађа са резиденцијом за становање и палатом за пријеме. Од велике дворане до данашњих дана су остала четири дводелна прозора на градскоме платну. Мали град је грађен као посебно утврђени владарски двор са свих страна опточен водом. Има донжон кулу, а у централном делу камени зидани бунар. У мали град се улазило са југозападне стране, кроз двојни систем капија.

Од Великог града одвојен је воденим ровом. У Малом граду куле су широке око 11 m, високе око 20 m. Рађене су од ломљеног камена у добром кречном малтеру. Дебљина зидова достиже и до 4,5 m. Најдебљи су зидови према копненој страни Смедеревске тврђаве. У Великом граду постојао је митрополијски комплекс са пратећим просторијама и грађевине за становништво. Пространство Великог града било је потребно за смештај многобројне посаде, чији је број могао износити и више хиљада људи.

DSCF6768

О грађењу и историји града!

Тешки намети, дугогодишњи исцрпљујући рад на зидању града, оставили су трагове у народном сећању и везали проклетство за име Јерине (Ирина).

Овај монументални колос српске војне архитектуре, са све три стране окружен водом, деловао је неосвојиво. Па ипак, светски догађаји – јаки продори Турака убрзали су пад Смедерева. Османлије су тврђаву коначно освојиле предајом града без борбе 1459. године, што је представљало и формални крај деспотовине Србије.

Турци су тврђаву 1480. године појачали, додајући му испред сва три угла по једну савременију ниску батеријску кулу за одбрану.

За време Првог светског рата и преласка Аустријанаца преко Дунава, стари град је био бомбардован чак и топовима од 42 cm и тешко оштећен. У Другом светском рату 1941. године доживео је ново разарање приликом велике експлозије муниције која је била смештена унутар зидина Великог града. Пред крај рата, 1944. године, рушили су га и енглески бомбардери. Данас је цео велики комплекс у рушевинама.

Археолошким истраживањем 2012. године пронађен је гроб девојчице са златним наушницама са грбом Немањића.

Мали Град је данас често поприште културних и спортских манифестација, а током Смедеревске јесени он постаје културна престоница Смедерева и место одржавања многобројних представа и концерата.

Од некада малог предграђа, које је било смештено уз саму обалу Дунава и то даље од градских зидина, развило се у току векова, а нарочито после 1867. године, данашње велико место Смедерево.

Са кула Малог града бацамо поглед на моћни и широки Дунав. И сунце што тамо преко брзо тоне у Панонско море. На другој страни на заравни до тврђаве и на шумадијском брегу упалила се светла савременог Смедерева. Сагледавајући огромне зидине и куле тврђаве, питам се како је и колико људи пре скоро пет векова успело да је сагради. Немам одговор! И делује ми немогуће!И одкуд им толики камен на обали Дунава? Када смо напуштали зидине града већ је пао мрак!

Текст и фотографије: Жарко Продановић

Advertisements
Категорије:Извештај са акције
  1. Jakov
    3. март 2015. у 20:20

    Одлична акција и извештај. Свака част Жаре!

  1. No trackbacks yet.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: