19.успон на „српске Алпе“

Јован Цвијић, најпознатији српски географ, својевремено је Суву планину назвао „Алпима југа Србије“.То је једина планина у Србији која није настала као последица вулканске активности, већ померањем тектонских плоча.

Традиционално сваке године у фебруару, планинарски клуб „Железничар“ из Ниша организује успон на највиши врх ове предивне планине-Трем (1810м.н.в.).У суботу, 21.фебруара, „Зимски успон на Трем“ је одржан по 19.пут, окупио скоро 1200 пријављених планинара из 89 друштава из неколико земаља, као и бројне друге жељне уживања по овом сунчаном дану, махом из Ниша.

ПЕК „Гора“ је, као и годинама уназад, организовала одлазак на ову захтевну акцију.Нешто пре 5 сати ујутру, група од 16 планинара je, ушушкана у удобном минибусу, кренула од Крста.Након два сата вожње и пређених 171км, стижемо до Дома културе у Доњој Студени, где се ове године налазио штаб акције.Након пријаве у истом, преузимања учесничких књижица и бонова за ручак, тачно у 7 сати после званичног отварања акције и поласка прве групе, превоз нас вози кроз Доњу и Горњу Студену и заустављамо се на неких 2км од Бојаниних вода, јер је већ почињао залеђени део пута, посут ризлом, али није било потребе ризиковати.

Екипа је била весела и жељна природе, тако да смо након окупљања кренули на стазу.

Око 8 сати долазимо до планинарског дома „Студенац“, где правимо паузу за кафу, чај и друга освежења која су у понуди.Овај објекат пружа и смештај, за оне који се одлуче да дођу дан раније, а нама је био место за дружење са планинарима и прилика да се сликамо на тераси која даје леп поглед.

Пре пола 9 крећемо даље-Краљевим путем, који нас води до Девојачког гроба, и све више нас лепи предели траже да их забележимо.

Почиње ускоро већи успон…

…али добро расположење остаје.

Правимо кратку паузу на осунчаном делу, да се окрепимо пред крајњи успон до превоја.

На том делу су постављена сигурносна ужад, која ће поготово у повратку бити од велике користи због изузетно клизаве стазе.Око пола 11 излазимо на превој Девојачки гроб (1311м.н.в.).Дочекује нас путоказ, сунце и јак ветар.Правимо кратку паузу у заветрини, сликамо се и крећемо пут врха.

Неколико претходних сунчаних дана без падавина отопило је снег на почетку овог најатрактивнијег дела,Убрзо смо се сусрели на појединим местима и са дубоким снегом до колена.У сећању, остаће нам нестварни изглед гребена Суве планине.

Око 13 часова освојили смо Трем, 1810.м.н.в.На самом врху налази се Камен љубави, који означава сада већ чувено место где су се двоје младих ванчали пре три године.Трем их је спојио својом опасном ћуди, али се све завршило на најлепши могући начин.

Хвала Горској служби спасавања која је још једном бринула о учесницима и правовремено реаговала када је било потребно.

Превоз нас је чекао нешто пoсле места на коме смо изашли, окупили смо се око 16:30, и упутили се на заслужени ручак у Доњој Студени.Нажалост, нисмо могли дуже да останемо да уживамо у културно-уметничком програму који је организатор припремио за учеснике, тако да смо пре 18 кренули и пре 20 часова дошли код Крста.Хвала и нашем другу Срђану који нас је безбедно одвео до одредишта и вратио кући.