У недељу 15.02.2015, атрактивном крагујевачком стазом Жежељ-Бешњаја, наш клуб „Гора“ провео је госте из ПСД “Копаоник” Београд. Освануо је идеалан зимски дан. Сунчано време. Туру смо започели сусретом у центру града на паркингу код „Крста“. Група мала и компактна, расположена и спремна за нове изазове.

Прва дестинација био је манастир Денковац, у коме се нисмо задржавали дуго, петнаестак минута, тек толико да обиђемо црквено здање.

После Денковца упутили смо се ка почетној тачки данашње туре, до кафане „Медна“ у селу Ждраљица. Ту су нас сачекли Светлана, Милош и Стефан, тако дан нас је на стазу кренуло деветнаест учесника: тринаест планинара из Београда и нас шест из Крагујевца.

До врха Жежеља стижемо умереним темпом. Фотографисање уз кратко задржавање и крећемо даље. Услед велике изложености Сунцу, стаза гребеном више није залеђена, као што је то био случај у шуми пре врха, већ се лед претворио у воду која је у комбинацији са већ натопљеном земљом направила блато које нас је пратило готово до краја.

С обзиром да је група компактна и солидно се добро креће, одлучили смо да свратимо и до другог по величини врха Жежеља, коту 482 и осмотримо поглед ка Крагујевцу и Ждраљици. Због магле нисмо били у могућности да погледом досегнемо даље од Крагујевца и контура Шљивовачких висова. Штета, јер је видик по идеалном времену са овог места одличан.

Настављамо даље до првог храста, где правмо паузу за доруак. Храст је импозантне величине, најстарији у околини и сви му се диве.

Блато нас прати сво време, тако да врло често избегавамо главни пут излазећи на суседне пропланке. Стижемо и до другог мањег храста. Ветар нас тера да наставимо даље.

Спуштамо се до ушћа Мамутовачког потока у Осаницу и затичемо на месту некадашњег прелаза реком поткопани пут. Прелазимо преко прве препреке, а одмах затим и преко Осанице која није претерано набујала.

Даље настављамо рутински, путем кроз шуму, правећи паузе код коте 443, затим на Церјаку, коти 561. Пролазимо поред Прлића и излазимо на пољану са које се јасно види Лисин лаз 613 м. н. в. највиши врх Бешњаје. Ту смо направили и последњу паузу да се група прикупи.

Спуштамо се низ Врлетницу до нашег планинарског дома где нас чека минибус.

Укупно смо прешли око 16 км. Клуб добија похвале за јасне маркације дуж целе стазе. Најбитније да су гости задовољни и да нас је време послужило. Стаза и терен им се свиђа, а ми их наравно позивамо да поново буду наши гости па можемо да направимо неку сличну туру. До следећег сусрета у планини, поздрав!

Текст: Јаков Велисављевић
Фото: Анђелка Велисављевић