У недељу, 1. марта, Планинарско – еколошки клуб „Гора“ Крагујевац изводи еколошко – туристичку акцију на простору Делиблатске пешчаре под називом „Динама Банатског песка“.
Делиблатска пешчара или Банатски песак јединствена је пешчара у Европи, а налази се у југоисточном делу српске покрајине Војводине, у јужном Банату.
Ова пространа област површине од око 300km², чије су главне пешчане масе елипсоидног облика окружене плодним лесним пољоприврдним површинама, протеже се између Дунава и југозападних падина Карпата. Овај споменик историје природе Панонске низије једно је од ретких прибежишта за многе специфичне врсте флоре и фауне, које у европским и светским размерама представљају природне реткости. Пешчара представља геоморфолошки и еколошко-биогеографски феномен не само Панонске низије, већ и читаве Европе.
Богатство флоре овог подручја се огледа у постојању од око 900 врста виших биљака, од којих су многе реликти и раритети, као и врсте које су у свом распрострањењу ограничене на Панонску низију. Једино се овде, у односу на читав простор Србије налазе: Банатски божур, Степски божур, Панчићев пелен, Шерпет и Дегенова коцкавица. Своје станиште овде је нашло и 20 врста орхидеја. Природну аутохтону шумску вегетацију предствљају шуме Беле липе и Крупнолисног медунца. Делиблатска пешчара је у вегетацијском смислу мешавина степе и шумо-степе, коју одликује мозаик травних, жбунастих и шумских станишта.
Због присуства великог броја врста птица, од којих су многе ретке и угрожене, ово подручје је уврштено у најзначајнија станишта птица у Европи – ИБА подручје. Из групе грабљивица, које су најугроженије птице, заступљене су врсте као што су: банатски соко, орао крсташ и орао кликташ. Њихово појављивање условљено је пашњачким површинама и присуством текунице, која представља основ њихове исхране. Од становника животињског царства пешчаре, овом приликом издвајамо присуство: вука, јелена, срне и дивље свиње.
Природне карактеристике и јединственост овог краја чине га погодним за рекреацију, лов и риболов, наутички туризам, а пре свега еколошки туризам. У циљу заштите овог подручја, Делиблатска пешчара је проглашена за Специјални резерват природе.
Од 2002. године, Делиблатска пешчара се налази на прелиминарној листи Унеска као подручје изузетних природних вредности.
Изразито дински рељеф одликују апсолутне надморске висине врхова дина између 70 и 197 м, док релативне у удолинама достижу и до 30 м. Оријентација дина и међудинских удолина је у працу југоисток-северозапад, док су нагиби југозапад експозиција блажи у односу на североисток.
У правцу северозапад, ка селу Владимировац, рељеф достиже максималне надморске висине на коти Мала Чока 197 м. Карактеристичани су предели дугачких дина благих нагиба и пространих удолина, без утицаја подземних вода.
У североисточном делу Резервата се налазе Загајачка брда, 246 м надморске висине, која са Думачом представљају најрепрезентативнију геоморфолошку формацију банатског лесног платоа и панонске низије.
Занимљивости
Највећи део радње филма „Ко то тамо пева“ одвијао се у Делиблатској пешчари. Ту је сниман и филм „Бој на Косову“.
Делиблатска пешчара је традиционална дестинација селећих пчелара из читаве Србије, који ту користе богату багремову пчелињу пашу, а потом прелазе на просторе под липом где настављају медобрање. Врло су цењени багремов и липов мед из Делиблатске пешчаре, док знатно скромније приносе медобрања даје и ливадска паша, коју пчелари ретко користе јер је тада у јеку богата сунцокретова паша, доступна већ на њивама на ободу шуме.
Полазак из Крагујевца је 1. марта у 6:00 од „Крста“ у центру града. Од Крагујевца до крајњег одредишта, Школско – рекреационог центра „Чардак“ који је лоциран у простору Делиблатске пшечаре има 120 километара. Од Крагујевца преко Смедерева, Ковина и села Делиблато до ШРЦ „Чардак“ се стиже за око 2 сата, тако да се, након припреме и освежења у ресторану, планира излазак на стазу између 08.30 и 09.00 сати.
Планинарско друштво „Јеленак“ Панчево је на простору Делиблатске пешчаре уредило и обележеило четири кружне стазе које почињу и завршавају се испред ШРЦ „Чардак“, укупне дужине од преко 45 километара.
Ми смо за ову прилику одлучили да прођемо стазом 1 и 2 укупне дужине од око 20 километара, са укупним успоном од тек 190 метара, за шта ће нам, процењујемо, са одморима и задржвањима у разгледању и фотографисању, бити потребно око 6 – 7 сати.
Стаза није захтевна, па се препоручује и рекреативцима. Понети храну и воду у ранцу за целодневни излет. Одећа и обућа треба да буду примерени временским условима на дан пешачења. Понети заштиту од кише и снега.
За учешће у акцији потребно је имати лична документа, оверену здравствену књижицу и планинарску књижицу ПСС са плаћеном чланарином за 2015. или 2014. годину. Учесници без планнарске књижице, или без плаћене чланарине за назначене године плаћају додатних 100 динара за клуб, на име организационих трошкова.
Сви учесници у акцији учествују на сопствену одговорност! При извођењу акције морају се поштовати одредбе из Правилника о безбедности и одговорности у извођењу планинарских активности и Правила понашања планинара, докумената које је усвојио Планинарски савез Србије. Такође, учесници у акцији дужни су да испоштују усмена упутства и одлуке организатора и водича акције.
Пријаве се, уз уплату аконтације од 500 динара, примају најкасније до среде, 18. фебруара, на састанку клуба у ОШ „Мома Станојловић“ (састанак почиње у 19:30 сати).
Организатор акције: Жарко Продановић.
Контакт телефон: 064/684-68-79.
"ГОРА" 