Архива

Archive for фебруар 2015

19.успон на „српске Алпе“

26. фебруара 2015. Оставите коментар

Naslovna

Јован Цвијић, најпознатији српски географ,  својевремено је Суву планину назвао „Алпима југа Србије“.То је једина планина у Србији која није настала као последица вулканске активности, већ померањем тектонских плоча.

Традиционално сваке године у фебруару, планинарски клуб „Железничар“ из Ниша организује успон на највиши врх ове предивне планине-Трем (1810м.н.в.).У суботу, 21.фебруара, „Зимски успон на Трем“ је одржан по 19.пут, окупио скоро 1200 пријављених планинара из 89 друштава из неколико земаља, као и бројне друге жељне уживања по овом сунчаном дану, махом из Ниша.

ПЕК „Гора“ је, као и годинама уназад, организовала одлазак на ову захтевну акцију.Нешто пре 5 сати ујутру, група од 16 планинара je, ушушкана у удобном минибусу, кренула од Крста.Након два сата вожње и пређених 171км, стижемо до Дома културе у Доњој Студени, где се ове године налазио штаб акције.Након пријаве у истом, преузимања учесничких књижица и бонова за ручак, тачно у 7 сати после званичног отварања акције и поласка прве групе, превоз нас вози кроз Доњу и Горњу Студену и заустављамо се на неких 2км од Бојаниних вода, јер је већ почињао залеђени део пута, посут ризлом, али није било потребе ризиковати.

2.Екипа је била весела и жељна природе, тако да смо  након окупљања кренули на стазу.

Mawa4.Око 8 сати долазимо до планинарског дома „Студенац“, где правимо паузу за кафу, чај и друга освежења која су у понуди.Овај објекат пружа и смештај, за оне који се одлуче да дођу дан раније, а нама је био место за дружење са планинарима и прилика да се сликамо на тераси која даје леп поглед.

5. 5.aПре пола 9 крећемо даље-Краљевим путем, који нас води до Девојачког гроба, и све више нас лепи предели траже да их забележимо.

6.7.Почиње ускоро већи успон…

uspon…али добро расположење остаје.

SelphieПравимо кратку паузу на осунчаном делу, да се окрепимо пред крајњи успон до превоја.

 treme0 treme1 treme2На том делу су постављена сигурносна ужад, која ће поготово у повратку бити од велике користи због изузетно клизаве стазе.Око пола 11 излазимо на превој Девојачки гроб (1311м.н.в.).Дочекује нас путоказ, сунце и јак ветар.Правимо кратку паузу у заветрини, сликамо се и крећемо пут врха.

10.treme4Неколико претходних сунчаних дана без падавина отопило је снег на почетку овог најатрактивнијег дела,Убрзо смо се сусрели на појединим местима и са дубоким снегом до колена.У сећању, остаће нам нестварни изглед гребена Суве планине.

1 2 31 2 3 4 5 6 7

 Око 13 часова освојили смо Трем, 1810.м.н.в.На самом врху налази се Камен љубави, који означава сада већ чувено место где су се двоје младих ванчали пре три године.Трем их је спојио својом опасном ћуди, али се све завршило на најлепши могући начин.

21Хвала Горској служби спасавања која је још једном бринула о учесницима и правовремено реаговала када је било потребно.

1506395_10204554844005810_1342709052627836547_nПревоз нас је чекао нешто пoсле места на коме смо изашли, окупили смо се око 16:30, и упутили се на заслужени ручак у  Доњој Студени.Нажалост, нисмо могли дуже да останемо да уживамо у културно-уметничком програму који је организатор припремио за учеснике, тако да смо пре 18 кренули и пре 20 часова дошли код Крста.Хвала и нашем другу Срђану који нас је безбедно одвео до одредишта и вратио кући.

Укупно смо прешли 19км, лагано, уживајући у свему што овакви бајковити простори нуде.

Trem slika za izveštaj 2015

Уз чај са гребена Суве планине, велики поздрав до следећег јубиларног 20.“Зимског успона на Трем“!

ZavršnaФото: Андреј Ивошев

и Часлав Михајловић

Текст:Часлав Михајловић

Категорије:Извештај са акције

#PlaninskePrice: ТРИ КАРТЕ ЗА ЗЛАТИБОР

25. фебруара 2015. 1 коментар

Златибор, таласаста висораван Динарских планина, просечне надморске висине око 1000 метара, чувен је по својим изворима хладне здраве пијаће воде, ружи ветрова и клими идеалној за лечење бронхијалне астме и других алергијских обољења дисајних органа. Налази се на средокраћи пута што вас од Београда води до Црногорског приморја, пролазећи кроз Нову Варош, Пријепоље и долину Лима. Са падина планине води и пут који преко Кремне једним краком води до Таре и Бајине Баште, а другим низ Шарган ка Мокрој Гори, Вардишту и даље према Вишеграду и Републици Српској. Преко Златобора изграђена је и пруга Београд – Бар.

Одвајкада су на овој висоравни и падинама испод ње живели људи. Кажу прво Илири, па Римаљани, па Словени. У време Немањића овај простор је био познат под називом жупа Рујно у саставу Старог Влаха. Жупа је овај назив добила по биљци која се у средњем веку користила за бојење коже и извозила за Дубровник. Данас расте у атарима села Семегњево, Стубло и Увац. Назив жупе Рујно остао је и по доласку Турака на овај простор.

У турско време записано је да су породице богатих ужичких, нововарошких и прибојских бегова на Рујну проводиле лета у својим чардацима и на својим суватима. На Водицама је 1750 године богати сарајевски трговац Хаџи Никола Селак подигао летњиковац од борових брвана.

Негде у то време планина први пут добија назив Златибор. Три легедне говоре о настанку овог назива. Једна каже да име добио по белим боровима са жутом четином, боје старог злата. Друга легенда каже да је Златибор назван по богатству борове шуме. Трећа да је име добио по суватима (пашњацима) који с јесени добијају жуту боју, боју злата. Али, нико са сигурношћу не може да утврди која легенда је истинита.

По ослобађању од Турака на Златибор долазе српски богаташи из Ужица. Они на својим и изнајмљеним суватима подижу своје колибе. У Трговинском гласнику из 1892. године говори се о лековитости златиборке висоравни, али се и истиче проблем непостојања објеката за смештај посетилаца, не рачунајући колибе богатих трговаца које служе искључиво трговачким момцима.

Као година почетка туризма на Златибору узима се 1893. година, када је крај извора Кулашевац, на висоравни и крај пута што је из долине Лима водио за Ужице, боравио краљ Александар I Обреновић. На Кулашевцу је иза тога изграђена чесма, па је по његовом одобрењу место отада названо Краљеве воде.

Дођоше иза тога несретне године Балканских, Великог и Другог светског рата. Између два светска рата се доста тога изградило у окружењу извора и чесме на Кулашевцу. Али се и разорило од стране окупатора. По паду Ужичке републике партизанске јединице су се преко Златибора повлачиле ка Босни. У повлачењу их је знатно успоравао велики број рањеника, па је, сматрајући да ће Немци поштовати одредбе Женевске конвенције, донета одлука да рањеници остану на Златиборском платоу. У три дана (од 29 новмбра до 1. децембра) 1941. године, Немци су прегазили тенковима и стрељали више од 150 рањеника. По завршетку рата нова власт мења назив места у „Партизанске воде“, а на брду Главуџа погубљеним рањеницима и борцима из партизанских јединица изграђена је спомен костурница са монументалним обелиском. Крај деведестих година у Србији доноси промене, па се тада и назив туристичког насеља на Златибору враћа у „Краљеве воде“.

Данас назив Златибор носе и планина и место – туристички центар Србије са капацитетом од преко 25.000 лежајева. Центар располаже мноштвом одличних хотела високе класе, вила, викедница, ресторана, летњих купалишта, спортских терена. Лети привлачи многе туристе, планинаре, бициклисте рекреативце, параглајдеристе, професионалне спортисте на припремема. Зими је идеалан за скијање, друге спортове на снегу и планинаре. На Торнику, највишем врху планине, изграђен је савремени ски центар са шестоседном жичаром и вештачким оснеживањем. У центру насеља на падинама Обудојевице постоји неколико краћих стаза са мањим ски – лифтовима, идеалних за разоноду и обуку најмлађих посетилаца туристичког центра. Туристички центар Златиобр се и даље шири и изграђује.

У непуна два месеца три пута сам био на овој лепотици Западне Србије:
Тек што прођете тунел под Палисадом, на улазу у туристичко насеље Златибор, код надвожњака скренете десно. Крећете се путем што води гредом изнад центра Златибора. Кад угледате супермаркет и дечије обданиште са спорткским теренима стигли сте у насеље 25 мај, популарно названо и „Златиборско Дедиње“.

Apartman 2

Једна од вила у насељу „25 Мај“ Златибор

 

Насеље чини мноштво вила са апартманима разних величина и опремљености. На северној страни греде виле су окружене буковом шумом са погледом ка селу Кремна и висоравни Поникве. Гледајући у том правцу леђима сте окренути центру туристичког насеља, удаљени од њега непуних 700 метара. Не превише далеко за пешачњење, али довољно удаљено и заколоњено под косом, од буке што се у вечерњим сатима чује из многих ресторана и других туристичких и угоститељских објеката, а која вам, уколико желите тишину и одмор, може и засметати. Баш на таковм месту у једној од вила са назначеним погледом у правцу севера, мој кум је купио апартман.

Apartman 1

 

Apartman 3

Просторије апартмана

 

Задње недеље децембра месеца 2014. године сам био тамо са њим, када је апартман опремио потребним уређајима, намештајем и другим ситницама. Комфор, локација и поглед са терасе апартамана позивају да без поговора тамо дођем опет.

Првог дана фебруара 25 планинара ПЕК „Гора“ и ПД „Жежељ“ из Крагујевца и ПСД „Гвоздац“ и ПСК „Железничар“ из Краљева упутило се ка Златибору. План је био да се са пута Златибор – Нова Варош, одмах на излазу из туристичког насеља, од ресторана „Златиборски пастув“, крене гребеном Крива бреза, пређе преко коте 1149, врхова Чукер (1359 мнв) и Коњодер (1337 мнв) све до Чиготе (1422 мнв), што би у једном правцу било укупно и тачно 12 километара. Опције су биле да се са Чиготе вратимо истим путем назад, тако да би смо за тај дан прешли укупно 24 километра, или да се завојима спустимо до Водица, опет на магистрални путни правац Златибор – Нова Варош, у ком случају би смо прешли укупно 20 километара. Стаза води оголелим странама Златибора, са чијих се врхова на једној страни пружају инзваредно лепи видици ка златиборској висоравни и Торнику, чији је врх Бандера, са својих 1496 метара надморске висине, највиши врх Златибора. Са Чиготе се, поред ових, указују видици на све стране. На југу и југозападу се пружа долина Лима и указују висови изнад Прибоја. У правцу југа и југоистока виде се врхови Златара изнад Златарског језера, указују видици ка Јавору и Пештерској висоравни. У правцу североистока и истока пружа се поглед ка планинама изнад Ариља и Ивањице. На североисточним падинама под Чиготом и Чукером сместила су се села, Љубиш, Гостиље, Сирогојно Рожанство… Рано је јутро! Из Крагујевца смо кренули у пет сати. У Чачку почиње јака киша. У Овчар Бањи пљусак. У Пожешкој котлини са кишом се јављају и прве крупне пахуље снега. У Севојну пада јак снег. Уз пут ка Белој земљи снег је све гушћи и ситнији. На узбрдици испод Чајетине сусрећемо машине и камионе предузећа за путеве. Густ снег и даље пада. Испред ресторана „Златиборски пастув“ се припремамо и излазимо на стазу.

DSCF5022

Једна групна у подножју Криве Брезе

 

Са постизањем висине јављају се магла и ветар. Ветар је толико јак, а магла густа, да група одлучује да се врати са Чукера.

DSCF5048

Подне је, а као да ће ноћ

 

DSCF5053

Гребеном Криве Брезе

 

Ништа од очекиваних видика са овог гребена и са саме Чиготе. У повратку, одједном, време се смирује. Падине Торника окупане сунцем. Читава панорама забљештала у белини испред нас. Са Главуџе (1082 мнв), од споменика партизанским рањеницима пружа се прелеп поглед на све стране.

DSCF5095

Време се смирило – Поглед са Главуџе

 

DSCF5107

Ресторан „Златиборски пастув“

 

DSCF5109

Ентеријер ресторана

 

Планинари су, пртећи стазу кроз свеже нападали снег, испели и Црни врх (1175 мнв). У касно поподне уследио је краћи одмор у хотелу „Нарцис“, уз топле напитке! А онда повратак за Крагујевац. Пут чист и сув! Снега од јутрос на њему као да није ни било!

Туристичка организација Србије је почетком године расписала конкурс за најлепшу планинску причу. У право време! Интезивно се у последњих неколико година бавим планинарењем! Поред задовољства које ми планинарење непосредно пружа, задовољство ми је и да након сваке планинарске акције уз бројне фотографије испричам и неку своју причу о свакој планини коју сам походио. Приче су дакле већ биле исписане. Чекале су само да их пошаљем. Како – тако иза конкурса нашао сам се у групи од десет аутора текстова, учесника на конкурсу „Планинске приче“ које је Туристичка организација Србије наградила тродневним боравком на Златибору и Тари. Са нама у друштву је била и бројна екипа новинара разних медијских кућа из Србије. Првог дана, након што смо прошли Ужице, левим путем изнад Беле земље стигли смо до североисточних падина Златибора. Тмурно је цео дан! Пада снег. Пролазимо Рожанство. Испред раскрснице путева за Сирогојно и Трнаву аутобус стаје. Пешице силазимо добро уређеним асфалтним краком пута, који нас спушта до паркинг простора за путничка возила туриста посетилаца. До самог улаза у Стопића пећину крећемо се потпуно уређеном пешачком стазом, са гелендерима на критичним местима и степеништима на јачим успонима и спустовима.

DSCF5427

DSCF5440

Прилаз Стопића пећини

 

Први пут сам у Стопића пећини. Инзваредно уређен простор природне лепоте. Кроз пећину протиче Трнавски поток у дужини од око 1691 метар. Улаз у њу је ипресиван! Ширине је 18, а висине 35 метара.

DSCF5466

Улаз у Стопића пећину

 

DSCF5471

Из дворане у доврану. Простор пећине уређен за посетиоце.

 

Чешки спелеолози су 1984. године прошли целом дужином пећине, од понора реке у њу па до самог излаза. Све воде на североисточним падинама Златибора, под Читогом сливају се у Велики Рзав, а овај у Ариљу у Моравицу. Тако се и Трнавски поток након излаза из пећине улива у реку Приштавицу, а ова у Велики Рзав. За туристе је уређено неколико стотина метара ове пећине, од улаза до водопада, названог извором живота.

DSCF5493

Водопад у Речном каналу – Извор живота

 

У време наше посете проток воде је био довољан да у потпуности представи заглушујућу снагу воде, која кроз речни канал пада са висине од преко десет метара. Вредан дивљења је и стари напуштени речни канал који се завршава у дворани са бигреним кадама, творевини насталој преливањем воде и таложењем кречњака. Тако је настало мноштво када са водом, неких дубине и до пет метара.

DSCF5479

Поглед на бигрене каде

 

Старо Динарско планинско домаћинство представљала је кућа, грађена искључиво од природних материјала – камена и дрвета, са више пратећих објеката распоређених око ње, по неком утврђеном реду и распореду, зависно од њихове намене. Кућа је обично грађена на присојној (осунчаној) страни, али на месту довољно заклољеном од јаких и досадних ветрова. Састојала се готово увек од две просторије, куће и собе. Кућа је просторија са земљаним подом и огњиштем, најчешће на њеној самој средини. Ту су се укућани јутром и увече окупљали око огњишта. Изнад огњишта није било плафона, већ је простор био слободан све до кровног покривача, који је био израђиван од дрвета – шиндре, Под кровом се над огњиштем обично сушила пастрма. Собу је најчешће користио најстарији члан породице. Ближе кући градио се млекар (бачија), грађевина од дрвета, у којој се припремао и чувао бели смок – млеко, сир, кајмак. У дворишту куће грађене су избе – магазе, за смештај разног алата и опреме, вајати, грађевине од једне просторије са тремом за младенце, зграде – грађевине са спавање старијих укућана. На пристојној удаљеости планирани су и грађени објекти за стоку – кошаре, торови, плевње, котари. Село Сирогојно одавно има музеј на отвореном простору. Ту је на пар километара даље од Стопића пећине. Село је успело да сачува и прикупи објекте старог планинског села на једном месту, са циљем да прикаже како се и где некада градило и живело на селу.

DSCF5534

Стамбене јединице у Старом селу – Сирогојно

 

DSCF5529

Стамбене јединице у Старом селу – Сирогојно

 

DSCF5538

Стамбене јединице у Старом селу – Сирогојно

 

Ту су и надалеко чувене плетиље Сирогојна, које су сачувале и унапредиле технологију израде разних одевних предмета од вуне. И тамо смо били. Пут нас је водио преко самог брега на ком је средином 18. века изграђена црква, посвећена Светим апостолима Петру и Павлу.

 

DSCF5550

Црква Светог Петра и Павла на брегу у Сирогојну

 

DSCF5549

Ноћ у Старом селу – Сирогојно

 

Већ је падао мрак када смо прошли сокацима Старог села у ком су поједини објекти приведени туристичкој намени. Тако смо у Крчми провели идилично вече уз дегустацију националних јела и пића.

Могли смо на овој страни видети и више да наш пут до Златибора није трајао тако дуго и да не беше кратког зимског дана. А има још што –шта тога да се види на североисточним странама Златибора! Свакако треба отићи до Гостиља и Љубиша. У Гостиљу се може видети чувени Гостиљски водопад и родна кућа Димитрија Туцовића. Село Љубиш познато је као родно место Љубивоја Ршумовића, аутора многих дечијих песама. У овим селима доста тога је урађено на инфраструктури и изградњи и уређењу објеката за смештај туриста. Ту је и засеок Смиљанића, породице која је изнедрила многе родољубе, од којих је најпознатији армијски ђенерал, Крста Смиљанић, који је у Великом рату био командант чувене Дринске дивизије. Почетком Другог светског рата повукао се из Београда у родни Љубиш, али су га Немци вратили и ставили у кућни притвор. Умро је 1944. године у Београду. Данас његова биста стоји на постаменту тик до стазе крај језера, код извора Кулашевац, у центру туристичког насеља Златибор.

Вече је! стижемо и смештамо се у собе реномираног хотела „Мона“ у центру Златибора. Простор у услуга, све је у овом хотелу планирано и организовано да се максимално удовољи госту. До најситнијег детаља. Хотел је смештен на погодној локацији у центру одмаралишта. Собе су светле и одлично опремљене. У два ресторана се нуде изврсна јела српске и интернационалне кухиње. Велнес центар нуди третмане и масаже. Ту је сауна, турско купатило, базен, места идеална за опуштање након дугих шетњи или повратка са скијања. Па конгресни центар, па дечија играоница…

DSCF5903

DSCF5661

DSCF5598

Хотел „Мона“ Златибор

 

Након смештаја и вечере, дан завршавам у шетњи дуж језера, а затим у опуштању у једном од многих ресторана у самом центру одмаралишта.

DSCF5582

Вече на тргу Туристичког насеља Златибор

 

Рано сам устао! Док други још спавају ја време проводим у шетњи! Дан предиван! Мирно време! Сунчано! Са нама је тог јутра и директор Туристичке организације Златибор, господин Арсен Ђурић. Медији, сликање, изјаве, а онда крећемо до Ски центра Торник.

DSCF5603

Падине Обудојевице

 

DSCF5615

Детаљ у пешачкој зони Туристичког насеља Златибор

DSCF5619

Споменик армијском ђенералу Крсти Смиљанићу, команданту Дринске дивизије у Великом рату.

 

 

DSCF5627

На овом месту се пре више од 120 година почело са развојем туризма. Чесма изграђена непосредно иза посете краља Александра Обреновића извору на Кулашевцу (август 1893 године)

 

DSCF5638

Површина језера обасјана јутрањим сунцем

 

DSCF5667

Директор ТО Златибор, Арсен Ђурић у разговору са предствницима медија

 

Удаљен је од центра Златибора 9 километара. Располаже са обновљеним и проширеним ски стазама Чигота, Торник, Рибница и Змајевац. На падинама Торника инсталирана је најмодернија шестоседа жичара, дужине 1850 метара. Са 1110 метара пење се на врх Торника, висине од 1496 метара. Ту су и сви пратећи садржаји у подножју и на врху ски центра. Са новостеченим пријатељима, планинаркама Јеленом и Слађаном проводим предивне тренутке у панорамском разгледању са осунчаног врха Торника. Погледи у даљину су чисти, без икаквог замућења. Види се далеко. На југозападу се назире Боботов кук, највиши врх Дурмитора. На северу врхови планина Западне Србије. Мноштво је љубитеља спортова на снегу око нас. Пристижу жичаром одоздо. Задрже се пар минута и одоше у спуст. Неки остају ту, сунчају се заваљени и лежаљке окренуте у правцу сунца. Ови што јуре низ стазе зачас су поново ту на врху.

DSCF5725

За трен ока смо горе. Детаљ шестоседне жичаре Ски центра Торник.

 

DSCF5717

Опрема за изнајмљивање

 

DSCF5728

Поглед на једну од стаза Ски центра Торник

 

DSCF5759

Панорама са врха Бандера (1496 мнв)

 

DSCF5769

Уживанција

 

DSCF5735

DSCF5777

Поглед на запад

 

DSCF5785

Заклоњене горостасом

 

DSCF5803

Поглед планинара

 

DSCF5746

DSCF5815

DSCF5804

Још мало погледа пре него што ћемо сићи

 

DSCF5820

DSCF5822

Блогери о Златибору

 

Крај је другог дана боравка на Златибору! Завршавамо га поново у шетњи крај језера у центру туристичког насеља Златибор. На залеђеној површини језера рефлектује се одсјај сунца у заласку.

DSCF5868

DSCF5871

DSCF5885

DSCF5899

Залеђено језеро

 

DSCF5890

Детаљ на обали језера

 

Ту уз обалу застао старац у старој златиборској ношњи. Собом води свог кулаша оседланог празним самаром. Грубе су му и уморне црте лица.

DSCF5873

Замрзнут у времену

 

Као да је још давно, давно пошао преко оголелих висоравни златиборских сувата, долазећи отуд негде иза Муртенице, па преко Водица. Намера му беше да на путу за Чајетину, где ће се снабдети житом, застане на Кулашевцу! Да напоји себе и свог сапутника и сапатника. Али, не препознаје ово место. Место некадашњих колиба турских ага и ужичких трговаца. Стоји гледећи у мноштво савремених грађевина које га окружују. Као да се уплашио! Изгубио! Ни извор, који точи ту иза његових леђа, никако да пронађе. И стоји тако замрзнут у времену. Да нас, попут Старог села у Сирогојну, подсећа на то како је на Златибору некада било.

 

Текст и фотографије: Жарко Продановић

ГРЕБЕНОМ РАВНЕ ПЛАНИНЕ

23. фебруара 2015. Оставите коментар

У недељу, 8. марта, Планинарско – еколошки клуб „Гора“ Крагујевац изводи планинаску акцију „Гребеном Равне Планине“.

Ravna planina

Полазак у 06.00 сати од „Крста“ у центру Крагујевца.

Планинска греда Студена – Равна планина пружа се углавном од запада ка истоку, од долине Ибра ка планини Гочу, на дужини од око 15 км. Са севера је ограничена долином Брезанске реке а са југа Гокчаницом. На Студеној су врхови: Цветалица (1056), Кавгалија (1356), Караула (1352), и Крш (1256), а на Равној планини има гребена од 1200 до 1300 и више метара, а највиши је Црни врх (1543). Северне стране те планинске греде су претежно под шумом, јужне су обешумљене и ту је развијено сточарство села Гокчанице. Гребеном води слабији сеоски пут до Полумира, у долину Ибра, ка Црном Врху. Од њега се одвајају слични путеви на север ка селу Брезна, на југ према Гокчаници, а ка истоку води нешто бољи пут ка Гочу. До подножја Равне планине досеже и пут уз Рибницу, од Краљева. Под врховима Студене и Равне планине има више извора.

Старт је у  подножју Равне планине на месту улива Ћелавог потока у Гвоздачку реку.  До стартне тачке би смо се довезли аутобусом из правца Краљева,  долином реке Рибнице, пролазећи кроз села Каменица и Брезна. Стаза је тако планинрана да се форсира долина Ћелавог потока све до изласка на Велику ливаду, са које би смо скренули лево и наставили гребеном Равне све до њене највише тачке – Црног врха. Са Црног врха би смо се делом вратили истом стазом све до коте на 1484 м, са које би смо пратећи ток Беле реке силазили косом   са њене леве стране, све до њеног улива у Гвоздачку реку. На месту улива Беле реке у Гвоздачку реку  би смо изашли на асфалт, тачније пут Краљево – Брезна – Врњачка Бања. Стаза је до те тачке укупне дужине 12.8 километара. Ту би се завршила краћа стаза. Планирана дужа стаза подразумева форсирање Гвоздачке реке асфалтним путем све до полазне тачке на ушћу Ћелавог потока у Говзодачку реку, а дужина те стазе износи 15.6 км.

Ravna planina 4 staza na guglu

Стазе су средње захтевне. У обе варијанте би смо испели негде око 800 метара апсолутне висине. Потребно је понети храну и воду у ранцу за целодневни излет. Одећа и обућа треба да буду примерени временским условима на дан пешачења. Понети заштиту од кише и снега.

За учешће у акцији потребно је имати лична документа, оверену здравствену књижицу и планинарску књижицу ПСС са плаћеном чланарином за 2015. или 2014. годину. Учесници без планинарске књижице, или без плаћене чланарине за назначене године плаћају додатних 100 динара за клуб, на име организационих трошкова.

Сви учесници у акцији учествују на сопствену одговорност! При извођењу акције морају се поштовати одредбе из Правилника о безбедности и одговорности у извођењу планинарских активности и Правила понашања планинара, докумената које је усвојио Планинарски савез Србије. Такође, учесници у акцији дужни су да испоштују усмена упутства и одлуке организатора и водича акције.

Цена превоза зависи од броја пријављених учесника акције, о чему ће планинари накнадно бити обавештени.

Пријаве се, уз уплату аконтације, примају најкасније до среде, 4. марта, на састанку клуба у ОШ „Мома Станојловић“ (састанак почиње у 19:30 сати).

Организатор акције: Жарко Продановић.

Контакт: 064/684-68-79

Категорије:Најава акције

Маркице ПСС за 2015.

23. фебруара 2015. Оставите коментар

Стигле су маркице за 2015. годину за све који су уплатили или намеравају да уплате чланарину за ову годину, као и књижице за нове чланове.

Маркице и књижице ће бити доступне на састанку клуба, у среду 25. фебруара у 19:30 код секретара клуба Мирјане Мајсторовић. Уплата чланарине је код благајника клуба Миланке Милошевић, такође на састанку клуба.

Чланарина за 2015. годину је 1000 динара. Књижица за нове чланове клуба или за оне који је мењају је 100 динара.

Уплатом чланарине помажете рад клуба.

Категорије:Обавештења

„Сретењски сусрети 2015“ Аранђеловац, Орашац, Букуља

18. фебруара 2015. Оставите коментар

1

У недељу 15.фебруара, група од 12 планинара ПЕК „Гора“ се запутила на традиционалну акцију „Сретењски сусрети“ нашег братског планинарског друштва „Букуља“.

У центру Аранђеловца на градском тргу се окупило више од 200 планинара из великог броја друштава пристиглих из целе Србије.

1.233Након што су бројни фотоапарати и камере забележили веселе учеснике, кренуло се кроз градска насеља, преко брда Златар до Марићевића јаруге у Орашцу, места где је 1804.године подигнут Први српски устанак, а овог сунчаног дана одржана културно-уметничка манифестација како би се тај историјски догађај обележио.

11010962_10204569756343040_2266282232559027664_nСретење је за планинаре значило и сусрет са бројним грађанима, који су како из Орашца, Аранђеловца, тако и  и целе Србије, дошли да присуствују државном празнику.Вијориле су се српске заставе, певале песме, а глумци који су нас вратили у то време својим програмом, били су испраћени великом пажњом.

6Искористили смо прилику да обиђемо и знаменитости у близини, спомен школу „Први српски устанак“ коју похађа око 150 основаца,

10473966_10204569777783576_6927125491692928717_noš oš2као и музеј истог назива.

muzej voždУ повратку смо се вратили истом стазом, тако да смо укупно прешли 9км до тренутка када смо се нашли поново на градском тргу.

10958222_10204569806424292_6622894283435534202_n

Пут нас је водио преко парка Буковичке бање, где смо направили кратку паузу да наточимо воду, затим поред ексклузивног хотела „Извор“ све до успона на саму Букуљу (696м.н.в.) где су нас љубазни домаћини из ПД „Букуља“ обрадовали топлим напицима и учесничким печатом.

buk

Лепа и разноврсна, не и захтевна акција, за сваког по нешто.На крају смо  укупно прешли 13км, пошто нас је превоз чекао на врху.У потпуности смо испоштовали план и програм, обзиром да смо пре 18 часова били код Крста.Стекли смо нове пријатеље, добили једно искуство више, и свима ће нам остати у сећању Сретење 2015.године.

До новог сусрета зиме и лета, поздрав!

Текст и Фото: Часлав Михајловић

Категорије:Извештај са акције

Крагујевачком стазом Жежељ-Бешњаја са ПСД Копаоник

18. фебруара 2015. Оставите коментар

У недељу 15.02.2015, атрактивном крагујевачком стазом Жежељ-Бешњаја, наш клуб „Гора“ провео је госте из ПСД “Копаоник” Београд. Освануо је идеалан зимски дан. Сунчано време. Туру смо започели сусретом у центру града на паркингу код „Крста“. Група мала и компактна, расположена и спремна за нове изазове.

Прва дестинација био је манастир Денковац, у коме се нисмо задржавали дуго, петнаестак минута, тек толико да обиђемо црквено здање.

После Денковца упутили смо се ка почетној тачки данашње туре, до кафане „Медна“ у селу Ждраљица. Ту су нас сачекли Светлана, Милош и Стефан, тако дан нас је на стазу кренуло деветнаест учесника: тринаест планинара из Београда и нас шест из Крагујевца.

До врха Жежеља стижемо умереним темпом. Фотографисање уз кратко задржавање и крећемо даље. Услед велике изложености Сунцу, стаза гребеном више није залеђена, као што је то био случај у шуми пре врха, већ се лед претворио у воду која је у комбинацији са већ натопљеном земљом направила блато које нас је пратило готово до краја.

С обзиром да је група компактна и солидно се добро креће, одлучили смо да свратимо и до другог по величини врха Жежеља, коту 482 и осмотримо поглед ка Крагујевцу и Ждраљици. Због магле нисмо били у могућности да погледом досегнемо даље од Крагујевца и контура Шљивовачких висова. Штета, јер је видик по идеалном времену са овог места одличан.

Настављамо даље до првог храста, где правмо паузу за доруак. Храст је импозантне величине, најстарији у околини и сви му се диве.

Блато нас прати сво време, тако да врло често избегавамо главни пут излазећи на суседне пропланке. Стижемо и до другог мањег храста. Ветар нас тера да наставимо даље.

Спуштамо се до ушћа Мамутовачког потока у Осаницу и затичемо на месту некадашњег прелаза реком поткопани пут. Прелазимо преко прве препреке, а одмах затим и преко Осанице која није претерано набујала.

Даље настављамо рутински, путем кроз шуму, правећи паузе код коте 443, затим на Церјаку, коти 561. Пролазимо поред Прлића и излазимо на пољану са које се јасно види Лисин лаз 613 м. н. в. највиши врх Бешњаје. Ту смо направили и последњу паузу да се група прикупи.

Спуштамо се низ Врлетницу до нашег планинарског дома где нас чека минибус.

Укупно смо прешли око 16 км. Клуб добија похвале за јасне маркације дуж целе стазе. Најбитније да су гости задовољни и да нас је време послужило. Стаза и терен им се свиђа, а ми их наравно позивамо да поново буду наши гости па можемо да направимо неку сличну туру. До следећег сусрета у планини, поздрав!

Текст: Јаков Велисављевић
Фото: Анђелка Велисављевић

Категорије:Извештај са акције

Од Жежеља ка Бешњаји са гостима из ПСД „Копаоник“ – Београд

13. фебруара 2015. Оставите коментар

У недељу 15. фебруара 2015. у посету нашим пределима долазе планинари ПСД „Копаоник“ из Београда. Прочитај више…

Категорије:Најава акције