Почетак > Извештај са акције > ПЕК „Гора“ на врху „Српске пирамиде“

ПЕК „Гора“ на врху „Српске пирамиде“


Праћени ветром олујне јачине 29 планинара из Крагујевца попели су се на врх планине Ртањ, феномен крашког рељефа, Шиљак 1565 м. н. в.

Групна Фотографија на највишљем врху Ртња - Шиљку 1565 м. н. в.

Групна фотографија на највишљем врху Ртња – Шиљку 1565 м. н. в.

На планини Ртањ је почело организовано планинарење у Србији када је 1901. године формирано Српско планинарско друштво, као претеча касније Планинарског Савеза Србије. Прва организована планинарска акција је изведена управо као успон на највиши врх Ртња. Ова планина је доминантна и централна у Поморављу и источној Србији, као карактеристична види се из већег дела Србије, а са свим својим мистеријама и анегдотама заузима запажено место међу нашим планинама. Ртањ има веома масиван и стеновит гребен са препознатљивом купом и веома стрмим странама. Кречњачки горњи део је голет, док је доња половина под буковим шумама, прошарана четинарима. Основа је од палеозојских шкриљаца, а гребен од мезозојских кречњака. Врх је правилна купа. Главни гребен се протеже од главног врха ка југозападу, преко врхова Пресло 1406 м. н. в. и Кусак 1309 м. н. в., дужине 6,5 километара. Ртањ је подједнако атрактиван планинару почетнику као и алпинисти, јер обједињује стрме стене, листопадне и четинарске шуме, цветне пашњаке… Успон са северне, стрмије и стеновитије стране подразумева савладавање упона од 1200 м. Стаза која води ка врху са јужне стране мање је изложена стрмим и опасним косинама, али је и за њу потребна солидна физичка припремљеност. Косине којима се на врх стиже јужном страном, обилују ретким травама, међу којима се истиче ртањски чај.

На дан републичке акције „31. Божићни успон на Ртањ“ у организацији ОПСД „Драган Радосављевић“ из Зајечара, Ртањ се није лако дао освојити. Око 700 планинара из 55 друштава кренуло је на успон јужном страном планине, а само неколицина кренула је екстремнијом северном страном која није била довољно проходна услед последица временских непогода које су недавно задесиле овај крај. На почетку успона праћени ситном кишицом, стазом оивиченом четинарима и окружени ваздухом препуним мириса смоле ишли смо ка своду дугиних боја. На тренутак колону која се уједначено кретала огрејало је Сунце, али урбзо након тога планинаре је обавила густа магла праћена ветром олујне јачине. Требало је у тако суровим временским условима прећи 17 км. стазе и савладати успон од 1200 м. Ртањ је планина која захтева веома добру физичку припремљеност као и квалитетну планинарску опрему, јер на стази редовно дувају снажни ветрови. Сваки корак на клизавом и утабаном снегу захтевао је напор и борбу са ветром да се одржи равнотежа. Ледена киша се појачавала пратећи интезитет ветра који се са повећањем надморске видине драстично повећавао. Колона је била компактна, а најспремнији учесници без успутних пауза изашли су на врх.

Неки промрзлих ногу, већина утрнулог лица од хладноће, констатујемо да је након фотографисања потребно одмах кренути назад.

Клизаво је, снег је, али веома брзим одмицањем од врха планина се смирјуе и врло брзо долазимо до њеног подножја категоришући овај успон као један од захтевнијих до сада.

Текст и фотографије: Анђелка Велисављевић

Advertisements
Категорије:Извештај са акције
  1. Нема коментара.
  1. No trackbacks yet.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: