Крагујевачком стазом Жежељ-Бешњаја са ПК Железничар

У недељу 09.11.2014 у госте су нам дошли планинари из Београдског планинарског клуба Железничар. Дружење смо започели ујутру путем до манастира Денковац, који је уједно био и њихова прва дестинација овог недељног излета. После краћег задржавања и обиласка манастира упутили смо се ка почетку наше стазе, где нас је сачекало још 13 планинара. Крећемо на стазу око 11 часова, по унапред утврђеном плану. Време нас је послужило, ни хладно ни топло – савшено за пешчење.

Maнастир Денковац

Група, с обзиром на број од 68 чланова, била је поприлично уједначена, па смо убрзаним темпом  изашли на први врх – Жежељ 486 м. н. в. На Жежељу правимо и прву паузу, али се не задржавамо превише. Након групног фотографисања настављамо даље.

Ћосички извор и столетна буква поред Дубоког потока у подножју Жежеља

Планинари испред изгорелог планинарског дома на врху Жежеља

Има још доста, циљ је далеко, не желимо да нас у оволиком броју „ухвати“ мрак. После Жежеља иде лако. Терен је такав да се достигнута надморска висина задржава и тако лаганим темпом стижемо до најстаријег храста у широј околини Крагујевца.

Први столетни храст – Запис у Горњој мали села Доња Сабанта

Овде се кратко задржавамо како би се група прикупила и освежила и настављамо даље ка још једном храсту који се види из скоро сваког Крагујевачког насеља. И овде правимо веома кратку паузу, јер нас је сачекао ветар, а смањена видљивост није дозволила да видимо врхове суседних планина, већ нас је ограничила на шире подручје града.

Други столетни храст – Видиковац ка Крагујевцу

Настављамо даље лаганим спустом кроз шуму до ушћа Мамутовачког потока у Осаницу. Ходамо кратко долином Осанице и лаганим темпом крећемо на успон ка коти 443. На самој коти правимо краћи предах како би се група поново прикупила. Стаза наставља даље, ка врху Церјак – 507 м. н. в., кроз шуму која је краси прелепим јесењим бојама. На самом врху застајемо и правимо последњу паузу. Овде нас кроз шуму обасјавају и сунчеви зраци наговештавајући леп завршетак данашњег дана. И тако је и било.

Поглед на Прлић – Бешњаја

Настављамо даље путем поред Лисиног лаза – 613 м. н. в. Следи спуст преко Врлетничког брда ка крајњој тачки данашње туре – нашем планинарком дому смештеном у Букуровачкој школи.

Јесење боје

Група планинара на Врлетници

Детаљ са стазе

Шума у јесењем „оделу“

Група се прикупља, а ми као домаћини презентујемо гостима унутрашњост дома. Утисци са данашње туре их не остављају равнодушним и они би желели да поново следеће године буду наши гости и обиђу и други део стазе који овога пута нисмо стигли да прођемо. Уз лепо дружење тура од 15 км. је иза нас. Пожелели смо им срећан пут уз позив да нас поново посете, а ми ћемо се до тада потрудити да их још боље угостимо.

Текст: Јаков Велисављевић
Фото: Анђелка Велисављевић