Почетак > Извештај са акције > У ЗАЛЕЂУ КАРПАТА

У ЗАЛЕЂУ КАРПАТА


Пољска! Велика земља! По површини девета држава у Европи. На западу се граничи са Немачком, на југу са Чешком и Словачком, на северу са Литванијом и руском енклавом, Калињинград, на истоку са Украјином и Белорусијом. Упркос великим страдањима кроз која је народ Пољске прошао током Другог светског рата, данас се у Пољској налази чак 14 културних баштина на листи UNESCO-а и многи природни резервати, јединствени у Европи.

Упорношћу наше планинарке, Гордане Матијевић, њеном беспрекорном познавању пољског језика, њеним јако добрим контактима са представницима локалне власти у крагујевачким градовима побратимима, Бидгошћ и Бјалско – Бјала, као и добрим контактима са представницима локалне власти у Крагујевцу, планинаркама и планинарима ПЕК „Гора“ Крагујевац се изненада указала прилика да 27. септембра отпутују за Пољску, тачније до града Бјалско – Бјала.  Захваљујући разумевању и љубазности градске власти Крагујевца издејствовала је превоз до овог града на југу Пољске аутобусом којим је Град Крагујевац превозио ученике средњих и основних школа Крагујевца до Бидгошћа. Наравно, пре него што ћемо тамо поћи, у контакту са људима из планинарско – туристичког удружења града Бјалско – Бјала обезбедила је смештај и водиче за планинарске стазе којима ћемо тамо проћи.

На платоу испред Градске Скупштине у Крагујевцу

Мало времена смо имали за припрему, али наведеног дана тачно у подне кренули смо из Крагујевца са трга у центру града. Пут нас је водио преко Мађарске, Словачке, како би смо заобишли висове Татри на крајњем северу Карпата делом смо прошли и кроз Чешку, одакле  смо завили ка истоку и самим југом Пољске, након неких 17 сати пута, стигли у град Бјалско – Бјала.

DSCF0540

У центру Бјалско – Бјале

Ту смо у Шлезијском (Шлеском) војводству, чија је престоница град Катовице, 60 километара северније. Бјалско  – Бјала је град од преко 170.000 становника. Налази се на граници историјских области, Горња Шлезија (Шлеска) и Малопољска (Галиција). Простор попут Балкана са бурном историјом и догађајима. Простор на ком су од давнина већински живели Словени, али је био отиман и углавном био под капом Аустријанаца и Пруса. До ових простора у два наврата су стизали и Турци Османлије.

Шлеска или Шлезија историјска је област на тромеђи Пољске, Чешке и Словачке. Област чине Горња и Доња Шлеска. Шлезија је била провинција у саставу Аустро – Угарске, а потом Пруске. Након Првог светског рата и распада Аустро – Угарске већим делом је припала Пољској, а мањи делови су припали Чешкој и Словачкој.

Галиција, раније позната и као Црвена Русија, је историјска област на истоку Средње Европе која је данас подељена између Пољксе и Украјине. Галиција је подручје величине око 80.000 km² у подножју Карпата од горњег тока реке висле на западу, до горњег тока реке Прут на истоку. Река Сан дели Галицију на западни део у југоисточној Пољској (са градом Краков) и источни део у западној Украјини (са градом Лавов). Првобитно, пре прве поделе Пољске, Краков и околина нису припадали Галицији и сматрали су се делом историјске Малопољске. Западна граница ове првобитне Галиције ишла је реком Вислок. Део Галиције који је данас у Украјини обухвата Лавовску, Ивано – Франковску и Тернопиљску област.

Део Галиције у Пољској обухвата војводства Малопољксо, Поткарпатско и  Шлеско. Кроз историју Галиција је била погранична регија, простор преплитања трговачких, политичких и културних утицаја, као и сукоба. Настала је у XII веку као кнежевина око града Галич, одакле је добила име. Касније је припадала Пољско -литванској државној заједници, била подељена између Хабзбуршког и Руског царства, уједињена у новоствореној Пољској републици 1918, а од 1939. поново подељена када је СССР прикључио њен источни део Украјини.

Вековима је река Бјала (Бела) била граница између Шлезије и Галиције (Малопољске), а на њеним обалама независно су егзистирала два града, Бјалско и Бјала. Оба носе назив по реци која их је раздвајала.

Стари град Бјалско настао је негде између 12. И 14. века. Овде се прерађивала руда. Немачки досељеници су се доселили у другој половини 13. века на позив локалног војводе. Град је добио градске привилегије 1312. године. Река Бјала је била граница Чешке Шлезије (део Светог римског царства) и Пољске краљевине. Бјелско је припадао Чешкој и по тој линији је од 1526. године   припадао Хабзбурговцима.

DSCF0591

Језгро старог Бјалског

DSCF0562

Стари трг (тржница и царина) у Бјалском

Мало место на другој обали, Бјала, име је добио 1584. године, Ту се временом досељавају протестанти из Бјалског. Статус града Бјала добија 1723. године. Од друге деобе Пољске, 1772. године, Бјала припада Аустрији, односно крунској земљи Галицији.

DSCF1596

Велелепно здање из прошлих времена на тргу у старој Бјали. Сада Градска кућа Бјалско – Бјале

Нападом на Пољску 1. септембра 1939. године  Немци су простор Шлезије и део Галиције анектирали. У ратним дејствима нису разорили градове на овом простору, као што су то учинили са Варшавом и другим градовима на северу Пољске. У оба града до краја Другог светског рата већинско становноштво су били Немци (око 60 процената). У граду је живело и близу 30 процената Јевреја, који су током рата страдали највећим делом у чувеном логору смрти, Аушвицу, који се налази ту између града Бјалско – Бјала и Катовице. По завршетку рата сви Немци су протерани са овог простора, а област насељавају Пољаци, углавном са простора западне Украјине (региона око града Лавов).

Град Бјалско – Бјала формиран је тек 1. јануара 1951. године, а у времену од 1975 – 1998. године је био главни град сопстевног војводства.

DSCF1516

Савремени трговински центар у Бјалско – Бјали

Град лежи на око 300 метара надморске висине, у подножју обронака Бескида Малих и Бескида Шлеских, које опет дели река Бјала. Бескиди су планински венац. То је део западних и источних Карпата, који се наставља и спушта од Татри у правцу севера. Бескиди захватају простор Чешке, Словачке и Пољске. На подручју Пољске постоји девет планинских целина са називом Бескиди.  Највиши врх Бескида је Бабја Гора од 1725. м.н.в. (Пољска). Данас је Бјалско – Бјала један од најразвијенијих градова у Пољској, са стопом незапослености од свега 5 %. Познат је по текстилној и аутомобилској индустрији и машиноградњи.

Сместили смо се у готово строгом центру старог језгра у Бјалском, у хотелу којим газдује Туристичко удружење планинара Бјалско – Бјале.

DSCF0520

Објекат смештаја – Хотел Планинарско – туристичког удружења града Бјалско – Бјала

Уследио је обилазак града. Затечени смо мноштвом и очуваношћу грађевина грађених у неким давним временима. Ређају се стилови из разних епоха: готика, романика, барок, романтизам, класицизам, модернизам… Ту су стамбене јединице, административне грађевине, индустријски објекти, улице поплочане опеком и калдрмом од гранита… Дуго остајемо на простору тржнице (трга) у старом центру Бјалског, окружени зградама и објектима старих више векова.

DSCF0647

Планинари ПЕК „Гора“ са домаћином, функционером планинарско – туристичког удружења Бјалско – Бјала, господином Мареком Чадером испред хотела

DSCF0658

Обилазак града у друштву домаћина, Марека Чадера

Тог дана срдачно нас је сачекао Марек Чадор, представник Секције планинара из Туристичко – планинарског удружења Бјалско – Бјале. Уз заједнички обилазак града упознао нас је са њиховим активностима у области планинарења, о члансству и организацији планинарења у Шлеском војводству. Од њега сазнајемо да на подручју града и околине постоји 16 уређених планинарских стаза укупне дужине од преко 80 км. Такође, сазнајемо да на самој периферији града од подножја Шлеских Бескида ка врховима тог горја воде савремено изграђене жичаре и гондоле, које воде до врхова скијашких стаза, а којих има у укупној дужини од преко 50 км. На Малим и Шлеским Бескидима има свуда уређених скијашких стаза, а у подожју Шлеских Бескида изградена је и скакаоница. Како на подручју читаве Пољске, тако и у самом Шлеском војводству велика пажња се посвећује заштити природе и природног окружења. Тако у самом Шлеском војводству постоји чак 45 резервата природе, области посебне заштите природе и подручја са посебном заштитом птица.

Уморни од пута и разгледања града лако нас је дохватио сан. Чекала су нас нова узбуђења. Јутро је! Први дан нашег планинарења! У договорено време испред хотела нас чека наш водич, господин Станислав (наш Станко). Аутобусом излазимо на периферију града. Од саме аутобуске станице, на којој смо изашли, креће стаза која нас води ка Малим Бескидима. Планинарске маркације су, за разлику од наших кружних, правоугаоног облика и без изузетка су исте величине, јер се боје искључиво унапред припремљеним шаблоном. Или се претходно израђују од лима и пластике и причвршћују на за то погодним и видим местима. Како се често дешава да дође до укрштања стаза, или њиховог паралелног пружања одређеном дужином до одређене раскрснице, они су тај проблем решили тако што једну стазу маркирају, на пример, комбинацијом беле и црвене боје, а другу комбинацијом беле и зелене боје. За случај укршања и пружања више стаза, за сваку стазу одређују другу боју, која може бити жута, црна, плава, зелена, црвена. На свакој раскрсници уредно су постављени путокази, који су унифицирани. Израђени су од пластике беле боје, са подацима о месту до ког стаза води, маркацијом у боји која припада стази, назнаком времена потребним да се стигне до одредишта и подтаком о планинарском друштву које је поставило путоказ, све словима црне боје.

Наш старт првог дана планинарења био је на периферији града у насељу Микушовице Шлеске на надморској висни од око 350 мнв. Прелазимо реку Бјалу и сада смо у насељу Микушовице Краковске, где пресецамо ауто пут S69 и на изласку из насеља оштрим успоном пролазимо испод виса Лиса Гора (653 мнв).

DSCF0778

Изнад Лисе Горе, на путу за један до врхова Малих Бескида – Магурку. Поглед на Бјалско – Бјалу

DSCF0789

Тренутак због ког већина одлучи да се бави планинарењем – поглед у даљину

Даље настављамо ски стазом константног успона, све до врха Магурка Вилковицка од 909 мнв. Ту нас чека заслужени одмор у башти планинарског дома, који нуди комплетну услугу оброка и пића. Са овог врха пружају се прелепи погледи ка Високим Татрама, на долину према Бјалско – Бјали, Живјецу. Пасторални крајолици зелених планинских пропланака рај су за заљубљенике у природу.

DSCF0820

Испред планинарског дома на Магурки Вилковицкој, у друштву нашег домаћина и водича, господина Станислава

DSCF0823

Гребеном Малих Бескида

Настављамо гребеном Малих Бескида до врха Цупел од 930 мнв, иза кога следи оштар спуст све до места Лодиговице. У Бјалско – Бјалу се враћамо возом.

DSCF0862

На врху Цупел – Мали Бескиди

DSCF0898

Детаљ са спуста ка Лодиговицама

У вечерњим сатима поново облазимо град. Посећујемо чајџиницу опремљену попут оних на Блиском и Средњем Истоку. Пробали смо чајеве од Јасмина и Лотоса. Лепо, али ја сам те вечери ипак потражио место где се служи добро точено пиво.

DSCF0676

У чајџиници смештеној у подруму једног од здања на Старом тргу у Бјалском

Други је дан планинарења. Као и првог дана прелеп дан. Сунчано и топло. Наш Станко овог пута нас доводи у туристички скијашки центар на периферији града, Szczyrk, у подножју Шлеских Бескида. Све у овом насељу указује да се овде људи озбиљно баве туризмом. Ресторани, трговине, продавнице, хотели, све је умивено јарким свежим бојама. Уређене улице и тргови. Ту је скакаоница, жичаре. Жичара нас из овог јако уређеног места са висине од око 450 метара издиже до врха Skrzyczne, на висину од 1257 мнв.

DSCF0963

Лакши начин да се дође до врха Шлеских Бескида

DSCF1062

На врху Skrzyczne – Шлески Бескиди

Ту са изграђеног торња уживамо у погледима који се пружају ка Малим Бескидима, на долину Живјеца и реке Бјале, на Високе Татре. Потом по лепом сунчаном дану проводимо време уз пиће на великој тераси планинарског дома. А онда настављамо гребеном Шлеских Бескида преко врхова Male Skrzycyne (1211мнв)  i Kopa Skrzyczenska (1189 мнв), до врха Skala Malinowska (1152 мнв).

DSCF1113

На гребену од врха Male Skrzycyne (1211мнв) ка врху Kopa Skrzyczenska (1189 мнв).

DSCF1148

Стаза која води ка врху Skala Malinowska (1152 мнв).

DSCF1167

Симпатичан млади пар на планинарењу са бебом. Врх Skala Malinowska (1152 мнв) – Шлески Бескиди

Крећемо се пределом који је оголео и на ком сасвим проређено стрче шиљци огромних стубова сасушене смреке, коју су напали инсекти поткорњаци. Читаво пространство је све до последњег врха оголело. Станко нам рече да се улажу огромни напори да се овај порстор поново пошуми. Са последњег врха правимо заокрет па се сада спуштамо у правцу северозапада. Долазимо до Малиновске јаме, у коју се неколико наших планинара спушта, предвођени Станком. Настављамо, прво оштрим успоном па онда оштрим спустом до асфалта и места Salmopol. Аутобусом се враћамо у хотел.

Вече проводимо у шетњи градом, у друштву домаћина Томека и његове супруге Ање. У центру града издиже се дворац и чијим подрумима смо пробали точена пива изуетног квалитета. Чека нас трећи дан.

DSCF1236

Вече у Бјалско – Бјали у друштву домаћина Томека и Ање.

Дан трећи. Облачно, тмурно! Најавили кишу. Са нама је данас поред Станка ту и Марек. И данас ћемо на Бескиде Шлеске, али овог пута из насеља Olszowa Gorna (око 400 мнв) до врха Szyndzielnia од 1028 мнв стижемо гондолом.

DSCF1288

Из долине до врха Szyndzielnia (1028 мнв) стижемо гондолом

DSCF1299

Врх Szyndzielnia (1028 мнв). У друштву Марека и Станислава

По изласку из гондоле до дома и врха стижемо успоном путем који је калдрмисан у 19 веку. И горе нас дочекује огроман планинарски дом, такође грађен у 19 веку, од масивног камена. На врху магла. Кратко се ту задржавамо и настављамо успон до врха Klimczok на висини од 1117 мнв.

DSCF1348

На врху Klimczok (1117 мнв)

Спуштамо се низ ски стазу а потом пењемо до планинарског дома, где сусрећемо мноштво деце из нижих разреда основне школе. Управо су излазили из дома и кретали на стазу заједно са водичима и наставницима. По киши која је почињала и магли, која нас све време прати. И иначе, и претходних дана на стазама смо се сусретали са децом у колони, коју воде водичи и наставници.

DSCF1349

Магла на Шлеским Бескидима

DSCF1383

На Пољски начин – школа у природи

Поред њих на стази, иако су били у питању радни дани било је мноштво планинара свих узраста. Углавном су по двоје, а има их у приличној мери који планинаре и сами. У дому топло и пријатно уз изврсно пиво „Живјец“. Због кише која појачава бирамо краћу стазу у спусту која нас води до места Бистра. У граду до хотела киша је падала као из кабла. Уследио је одмор.

DSCF1415

Спуст до насеља Бистра

DSCF1406

Кроз маглу

Последњег дана нашег боравка у Пољској, наког поновног обиласка града и на једној и на другој страни реке Бјале.

DSCF1528

Један од заштитних знакова Бјалско – Бјале, Лолек и Болек на платоу испред Тржног центра у Бјали

DSCF1529

Ко показује мапу Пољске на глобусу, Лолек или Болек

DSCF1442

Једно од многобројних старих здања у Бјалско – Бјали

Имали смо част и задовољство и да присуствујемо састанку секције планинарског удружења Бјалско Бјале. Поново смо са њима разменили искуства и утиске са планинарења, и захвалили се на срдачном пријему и изузетно организваним акцијама на стазама Малих и Шлеских Бескида. Искрено и топло смо их позвали и позивамо их да дођу у Србију и буду наши гости у Крагујевцу, са жељом да заједно са нама испењу врхове неколико наших планина и покажемо им лепоте предела Србије.

DSCF1611

Јутро на путу за Србију

Жарко Продановић

Advertisements
Категорије:Извештај са акције
  1. Нема коментара.
  1. No trackbacks yet.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: