Букуља


На акцију смо кренули у 7:3 по плану, од Крста у центру Крагујевца. Аутобусима је кренуло нас 27 у два минибуса.
Код фабрике воде Књаз Милош нас је сачекало троје планинара из ПД „Букуља“ Аранђеловац, који су нам заправо били и водичи.
До манастира Венчац ( Брезовац ), стигли смо у 9 сати и после краћег одмора и информација које нам је дао свештеник манастира на стазу смо кренули у 9:30. Напомињем да нас је код манастира сачекао и поздравио наш планинар Зарија Бошковић који се у том времену налазио на одмору у Аранђеловцу. Манастирски мир и његову идилу, нарушавају звуци и бука коју чине експлозије и машинерија које се користе у експлоатацији чувеног венчачког мермера.

Манастир Брезовац

Манастир Брезовац

Стаза иде од манастира уз Венчац и тај део је доста стрм и био је клизав јер је пре тога пала добра киша. Срећом престала је чим смо стигли у атар манастира.

Стаза уз Венчац

Стаза уз Венчац

Уз солидан напор, нарочито новајлија, изађосмо на Венчац. Успут имаше добрих али још несазрелих дрењина које смо сви, као солидну витаминску инекцију лепо изконзумирали. Фотографисање за сећање па идемо даље.

На врху Венчаца

На врху Венчаца

Пролазимо поред једног од мноштва каменолома, где се експлоатише мемрер, следи фабрика за прераду извађеног мермера, мноштво камиона који даноноћно превозе мермер и његове прерађевине.
Сусреће нас један огроман храст,  испод чијих крошања бејаху клупе и сточић за одмор те ту направисмо кратку паузу. Ту је пао договор да посетимо Букуљко језеро те се од тог храста и упутисмо ка језеру. Пролазимо дивним шумама Букуље, стаза мокра, много шумских путева куда се вуку исечена стабла храстова и букава, а гљива Сунчаница има ли има. Пролазимо поред импресивне паланинарске куће једног од планинара ПД „Букуља“, поред које протиче једна мала речица са импресивном геометријом кретања , правећи прави лавиринт на својој путањи. На платоу испред ове куће имамо извор са сталном издашношћу, шпоретић за припрему хране, наслагана дрва….

Лепо уређен простор

Лепо уређен простор

Идемо даље и за кратко ево нас код Букуљског језера. Леп терен, дивна брана, леп прилаз, има воде али језеро доста неуређено, много грана плута језером, лишће, а треба да буде чисто јер се аранђеловчани одавде снабдевају пијаћом водом.

На Букуљском језеру

На Букуљском језеру

Фотографије за сећање и идемо према Букуљи, њеном врху. Стаза иде макадамским путем, около дивна шума, по неко посечено стабло сведочи о живом присуству људи, запуштене викендице споменици данашњице, и даље гљиве око нас и ево нас на врху. Метеоролошка станица, нема задржавања, силазимо ка дому ПД „Букуља“, а онда до видиковца тог бетонског торња високог 20-так метара. А са њега пукао видик, празник за очи а ту је и дурбин.

На врху торња

На врху торња

Поглед на Аранђеловац са торња

Поглед на Аранђеловац са торња

У дому освежење, кафа, чај, вода, било је и компота а већ је 18 сати. Поздрављање са домаћинима, дивним људима планинарима, позиви са обе стране за нове сусрете и фотоси за сећање.

Испред дома ПД "Букуља"

Испред дома ПД „Букуља“

Милован Бачанин

Advertisements
Категорије:Извештај са акције
  1. 17. септембра 2014. у 15:12

    U tekstu nedostaje jedno pedagosko ,,bravo,, za napor novajlija. Ha,ha…

    • 17. септембра 2014. у 22:02

      Tako je Slavice. Bravo za novopečene planinarkose! Sad ste naši!

  1. No trackbacks yet.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: