Почетак > Најава акције > Гребеном Мокре Горе (Северно Косово) Село Коваче (700 мнв) – Берим (1731 мнв) – манастир Црна Река (900 мнв) 14. и 15. јун 2014. Године

Гребеном Мокре Горе (Северно Косово) Село Коваче (700 мнв) – Берим (1731 мнв) – манастир Црна Река (900 мнв) 14. и 15. јун 2014. Године


Планинарско – еколошки клуб „Гора“ Крагујевац заједно са Планинарским клубом „Берим“ Зубин Поток организује планинарски поход на Мокру Гору, који ће бити одржан 15. јуна 2014. године.

 

Стаза Коваче - Берим - Црна река: Дужина 25 км, успон 1270, спуст 1230 м. (Фото: Жарко Продановић)

Стаза Коваче – Берим – Црна Река: Дужина 25 км, успон 1270, спуст 1230 м. (Фото: Жарко Продановић)

–       Полазак: У суботу, 14. јуна, 2014. године у 08:00 сати, испред „Крста“ у центру града.
–       Планирана траса пута је: Крагујевац – Краљево – Рашка – Нови Пазар – Рибариће – Зубин Поток.
–       Повратак: У недељу, 15. јуна 2013. године у вечерњим сатима, истом трасом супротног смера, до Крагујевца.
Планина Мокра Гора се налази на југозападу Србије, између реке Ибра и Белог Дрима и захвата огорман простор на тромеђи општина Исток, Тутин и Зубин Поток, а највећим делом припада Зубином Потоку. Назив „мокра“ носи с` правом, јер је њена широка и пространа висораван препуна малих језера и мочвара. Уз саму планину се пружа и језеро Газиводе, које је настало преграђивањем реке Ибар. Због изузетне флоре и фауне, природе и природних потенцијала, Јован Цвијић је Мокру Гору назвао „Лепотицом Балкана“, јер само још на овој планини опстају молика (петоиглични бор), ретке врсте дивљих свиња, медведи, срндаћи. Планином доминирају природно језеро, извор Савине воде, врхови: Берим (1731м)и Радопоље (1751 м), на подручју општине Зубин Поток, док су највиши врхови овог масива Жљеб (2532 м), Поглед (2155 м), те Белег (2151 м), преко ког се пружа граница са Црном Гором.
У суботу, 14. јуна, након доласка у село Коваче и смештаја у месној школи, планирано је да се изађе краћом стазом до брда Резалска глава (1183 мнв) одакле се пружа јединствен поглед на брану и језеро Газиводе, планину Рогозну, Копаоник. Ова стаза је дуга око 5-6 км са успоном од 500 метара и исто толиким спустом.

Поглед на језеро Газиводе и Рогозну са Резалске главе (Фото: Жарко Продановић)

Поглед на језеро Газиводе и Рогозну са Резалске главе
(Фото: Жарко Продановић)

По доласку са стазе у објекат смештаја следе одмор и слободне активности. Дана 15. јуна, у 06.30 сати се излази на стазу, која од Ковача (700 мнв), на обали језера Газиводе, у близини бране, води уз Чечевску реку ка селу Чечево, преко засеока Продановиће, до седла Превија (1297 мнв), у подножју Берима. Из Продановића и са Превије се пружа прелеп поглед на гребен косовског дела Мокре Горе, који се пружа правцем исток – запад, а којим ћемо се кретати у спусту ка манастиру Црна Река.

Гребен Мокре Горе (Берим) посматран са стазе у успону. (Фото: Жарко Продановић)

Гребен Мокре Горе (Берим) посматран са стазе у успону.
(Фото: Жарко Продановић)

Такође, са овог дела стазе се пружају погледи у правцу севера, ка Рогозни и Копаонику, као и на долину села Брњак, у ком је, након смрти свог супруга Уроша I Немањића, у свом двору на обали Ибра више од 30 година столовала краљица Јелена Анжујска.

Са Превије. Поглед на Рогозну (Црни врх 1479 мнв) (Фото: Жарко Продановић)

Са Превије. Поглед на Рогозну (Црни врх 1479 мнв)
(Фото: Жарко Продановић)

Са Превије стаза нас оштрим успоном, у правцу југа, потезом званим Криви пут, води до Берима (1731 мнв), једног од највиших врхова косовског дела Мокре Горе, до ког ћемо прећи стазу нешто дужу од 8 км. Са Берима се, при повољним временским условима, пружа предиван поглед у правцу севера, на планину Рогозна са њеним Црним врхом (1479 мнв). На обронке и врхове Голије и Радочела… На делове Јужног Копаоника (Шаторица и Оштро копље), као и Равног Копаоника –  Панчићев врх (2017мнв). Ближе нама пружа се поглед на долину Ибра, а у правцу истока поглед на митровачку и звечанску котлину, као и делове планине Чичавица, лево од Косовске висоравни.

Врхови Равног и Јужног Копаоника са Берима (Фото: Жарко Продановић)

Врхови Равног и Јужног Копаоника са Берима
(Фото: Жарко Продановић)

Са Берима стаза нас преко мокрогорске висоравни води до извора Савина вода где ћемо се опскрбити свежом хладном и питком водом. Планинарење настављамо гребеном Мокре горе у правцу запада преко и покрај врхова Поповића брдо, Сач, Црни Крш, Борје, Каменито брдо, Камлик, константним благим спустом, све до манастира Црна Река, који је лоциран у клисури истоимене реке на надморској висини од око 900 метара. Све време док се крећемо овим гребеном имамо визуелни контакт са свим планинским масивима на северу: Копаоником, Голијом, Радочелом, Чемерном. При крају, непосредно пре оштрог спуста ка Црној Реци указаће нам се видици у правцу југозапада ка мокрогорском врху Поглед (2154 мнв) и црногорским планинама Хајла, Жљеб и друге.

Детаљ са стазе у спусту ка манастиру Црна Река (Фото: Жарко Продановић)

Детаљ са стазе у спусту ка манастиру Црна Река
(Фото: Жарко Продановић)

Манастир Црна река (Фото: Жарко Продановић)

Манастир Црна река
(Фото: Жарко Продановић)

Планирана стаза завршава се испод манастира Црна Река у селу Рибариће, где од Ибра настаје језеро, на надморској висини од око 700 метара (надморска висина пуног капацитета језера је 694 м).

Поглед на долину Ибра и село Рибариће и место где се ибар улива у вештачко језеро Газиводе. (Фото: Жарко Продановић)

Поглед на долину Ибра и село Рибариће и место где се ибар улива у вештачко језеро Газиводе.
(Фото: Жарко Продановић)

Стаза је дужине око 25 километара са укупним успоном од око 1274 и спустом од око 1238 метара. Проценује се да ће се стаза прећи за око 9 сати умереног хода са паузама за одмор, уживање и фотографисање. На Мокрој Гори стаза при успону и силаску води стрмим странама, па је неопходно  да су сви учесници кондиционо спремни за такве услове, са добром планинарском обућом, која ће омогућити безбедан успон и силазак. Остала опрема треба да буде усклађена са временским приликама и омогући слојевито облачење. Обавезни су кишна кабаница и батеријске лампе. Штапови за ходање у значајној мери могу олакшати успон и омогућити безбеднији силазак низ стазу.
Информације везане за врсту и цену превоза ће бити познате након  састанка у Клубу и након формирања коначне листе планинара који ће ићи на ову акцију. Храна је из ранца. На стази има извора пијаће воде, али је потребно имати у ранцу довољне количине воде за пиће. Првенство пријаве за акцију имају чланови клуба и чланови ПСС са плаћеном чланарином за 2014. годину. Остали, ако буде било слободних места, плаћају додатних 100 динара на име клуба за организацију акције. Сви учесници акције са собом обавезно треба да имају важећа лична документа – личну карту, оверену здравствену књижицу и чланску књижицу ПСС.
Посебно се истиче следеће:
         Водите рачуна о сопственој и безбедности других;
         Молимо вас да водите рачуна о свом здравственом стању и реалним   опасностима на стази (топлотни удар,ујед змије, угануће или ишчашење           зглобова);
         Физички неприпремљени не полазите на акцију;
         Учесници на акцију иду  на сопствену одговорност.
Учешће на акцији се пријављује на састанку клуба (средом, од 19:00 сати, у учионици ОШ “Станислав Сремчевић”).
Организатор акције и водич на стази Жарко Продановић. (064/6846879)

Advertisements
Категорије:Најава акције
  1. Нема коментара.
  1. No trackbacks yet.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: