5. Ђурђевдански поход на Жежељ и Бешњају

Поштовани планинари и љубитељи природе,

Планинарско-еколошки клуб „ГОРА“, организује „5. Ђурђевдански поход на Жежељ и Бешњају“, који ће се одржати у недељу, 4. маја 2014. год., као део свечаности поводом Дана града Крагујевца.

Стаза повезује најкраћим путем брдо Жежељ (486 мнв) и Бешњају (Лисин лаз – 613 мнв), у смеру запад-исток, већим делом шумским путевима који воде по гребену брда која се надовезују.

„5. Ђурђевдански поход на Жежељ и Бешњају“ ове године биће организован проласком целе обележене стазе дужине 23 км и укупног успона од 900 метара, са варијантом краће стазе од 15 км са укупним успоном од 600 метара.

Обе стазе полазе из насеља Ждраљица од Кафане „Медна“ на путу Крагујевац-Јагодина. Пролази се поред Ћосићског извора и водопада Бук и пење се брдо Жежељ (486 ммв) све до некадашњег планинарског дома на Жежељу. Одатле се стаза наставља брдовитим пределима ка Бешњаји, пролазећи поред два храста записа и неколико видиковаца. Место где се две стазе разилазе је седло испод Лисиног лаза (613 мнв) код шумарске куће.

Дужа стаза води даље ка гребену Бешњаје, пролазећи поред Ђурине чесме све до дома Шумског газдинства на Бешњаји. Одатле се иде једним делом гребеном, а онда следи спуштање ка потоку Гигово и успон ка засеоку Дренак, одакле се стаза спушта до воденице у Букоровцу и даље асфалним путем до школе у Букоровцу.

Краћа стаза се одваја преко Врлетнице и спушта код школе у Букоровцу.

За учеснике акције организатор обезбеђује превоз од Крста у центру града до Ждраљице у одласку и од школе у Букоровцу до Крста у центру града у повратку са акције по цени од 100 динара.

По завршетку акције организатор је обезбедио и планинарски пасуљ по цени од 200 динара.

Сатница активности на дан похода, недеља 4. мај:

8:00 – Полазак групе учесника аутобусом из центра крада – код Крста, до полазне тачке стазе у Ждраљици – кафана “Медна”
8:30 – 8:45  – Пријављивање учесника
9:00 – Отварање акције и полазак на стазу
16:00 – 17:00– Пристизање са стазе код школе у Букоровцу
17:00 – Ручак и освежење за учеснике акције
17:30 – 18:30 – Подела захвалница и забавнипрограмзаучесникеидружење
18:30 – 19:00 – Полазакорганизованим превозом од школе у Букоровцу до Крста у центру града.

Молимо вас да свој долазак најавите благовремено, а најкасније до 30. априла 2014. како би што квалитетније планирали организацију похода и прихват учесника на следеће телефоне:

064 / 2661970            Зоран Обрадовић, председник
063 / 604355              Милован Бачанин, потпредседник
062 / 8713136             Мирјана Мајсторовић, секретар
064 / 2415412             Дејан Милошевић, начелник

или на е-mail: pekgora@gmail.com.

Организоване групе би требале да припреме списак са именима чланова своје групе и доставе га организатору на почетку похода.

Придружите нам се, као љубитељи природе, да овог лепог пролећног дана прођемо живописном планинарском стазом од Жежеља до Бешњаје.

Дан планете Земље – 22. април

     Овај датум у Еколошком календару постоји да нас подсети на одговорност за планету на којој живимо. Празник посвећен планети Земљи у свету се обележава од 1992. године, када је на конференције УН о животној средини у Рио де Жанеиру усклађен дугорочни програм за промоцију одрживог развоја.

     Сврха обележавања 22. априла је да се упозори на опасност која прети животу на Земљи услед наглог развоја индустрије и пораста потребе за енергијом, што је довело до испуштања великих количина отровних супстанци у атмосферу и повећаног искоришћавања фосилног горива, а посредно утицало и на глобално загревање и климатске промене.

     Поводом овог датума, широм света одржавају се манифестације које имају за циљ да подсете људе на то у каквом се стању налази природа планете на којој живимо и низом акција које су усмерене на упознавање грађана с проблемима с којима се суочавају екосистеми, али и загађене урбане зоне и начин на који се може побољшати стање животне средине.

     Сачувајмо нашу планету – другу немамо!

                                               

Светлана Плавшић

Припрема стазе за Ђурђевдански поход

Због лошег времена које смо имали ових дана нисмо успели да уредимо нашу планинарску стазу и да је припремимо за „5. Ђурђевдански поход на Жежељ и Бешњају“ који треба да се одржи 4. маја.

Пратећи временску прогнозу изгледа да ће први леп дан за радове бити понедељак, 21. април, па позивам све чланове клуба, наше пријатеље и симпатизере да нам се придруже у акцији уређења стазе.

Радови на уређењу стазе били би од раних јутарњих сати до послеподнева да бисмо успели у једном дану да одрадимо све послове. Зависно од броја пријављених за рад на уређењу поделили би се бар у две групе које би независно одрађивале две трасе планинарске стазе. Од алата имамо троје маказа са дугачком дршком и једне обичне маказе за орезивање, као и две секире. Имамо такође белу и црвену боју, четкице и разређивач за поправљање планинарских ознака или постављање нових на местима где нису уочљиве на стази. Ту су наравно и рукавице за рад. Ако неко има свој алат (маказе са дугом дршком су се показале као најбољи алат) пожељно је да га понесе.

Сви заинтересовани за рад на уређењу стазе нека се јаве Дејану Милошевићу на телефон 064 / 241-541-2 или на мејл: dejankg@gmail.com.

Детаљан план уређења стазе биће објављен на овом чланку, по пријављивању заинтересованих.

#PlaninskePrice: НА КРОВУ СРБИЈЕ

Планинаре Крагујевца позвао је Драган Јововић, успешни крагујевачки предузетник и спортиста, дугогодишњи шампион каратеа, први Србин који је  на скијама освојио Јужни пол, да буду гости у његовом хотелу „Mount“ на Копаонику и у два дана дуж унапред испланираних стаза испењу неке од врхова Равног Копаоника.

Састанци клуба и чланарина

Ове и наредне седмице састанци клуба ће се одржавати четвртком (17. и 24. априла) у просторијама Канцеларије за младе од 19 часова.

Подсећамо старе чланове ПЕК „ГОРА“ који до сада нису уплатили чланарину за 2014. годину да то учине што пре.

Кандидати за чланове ПЕК „ГОРА“ који су до сада били на 3 и више акција, треба да се изјасне о својој намери да буду чланови клуба секретару Мирјани Мајсторовић, да донесу две фотографије  и попуне пријавни формулар који ће добити од секретара.

#PlaninskePrice: МАГЛЕ ЖЕЉИНА

Жељин је планина у централној Србији. Издиже се са западне стране Жупе александровачке, штитећи од ветрова и других временских непогода читаво жупско виногорје. Водом је једна од најбогатијих планина у Србији. Представља изузетан доживљај за планинаре. 

#PlaninskePrice: НА СРПСКИМ АЛПИМА

Источна Србија! Тимочка Крајина! Борски округ: Бор, Мајданпек, Негодин и Кладово. Кроз векове простор разних народа и владара. Земља хајдука и буна. Омеђена планинама, са запада и југа! И Дунавом, са севера и истока. 

На карти тражим. планине на северу изнад Бора. Пратим долине река и запажам оштре успоне изнад њих – терене на карти препознатљиве по упадљиво браон боји, настале стешњеним линијама изохипси. И запажам: Између Великог и Малог крша и Дели Јована сместио се Голи крш, чији је уздигнути део под називом Стол (1156 m), други по висини врх у општини Бор. Од Бора је удаљен око 16 км у правцу севера – северозапада. Лако је доступан из правца Кривеља и Бучја, са западне, или Доње Беле Реке и Луке, са источне стране.

Поглед на Стол

Још нисам видео, али кажу: Проређене шуме, цветне ливаде и пашњаци дају планини величанствен изглед. То га чини издвојеном планином, са падом слојева до 40° према западу. Затрављени врхови и стрме литице пружају погодне услове за планинарење и екстремне спортове као што су параболик и параглајдинг, а шире подручје је изузетно за пешачке туре. Уређено је 13 планинарских пешачких стаза.

У подножју планине има јаких врела. Под самим врхом планина се огледа у маленом планинском језеру.

Планинарски дом Планинарско – смучарског друштва „Црни врх“ Бор

Гости су планинари, заљубљеници у спортско пецање, параглајдинг, ловци, извиђачи, рекреативци, излетници и многи други љубитељи прекрасних предела и пејзажа.Велики крш је планински простор који се диже до висине од 1148 метара, а налази се западно од Стола и западно од пута Бор – Горјане, а источно од железничке пруге Бор – Мајданпек. Дугачак је 9 км и широк 3 км. Са истока, југа и запада окружен је тимочком еруптивном области. Изграђен је од спрудних кречњака кредне старости. На више локалитета срећу се шумски комплекси, али има и тешко приступачних локација исконски чисте природе. Налази се у систему раседних громадних планина којима припадају Кривељски крш, Велик крш, Бучјански крш и Стол са Косом.

Планине Источне србије. Јединствен поглед на Велики крш, с` разлогом од љубитеља природе назван и Српски Алпи.

Мали крш наставља се на Велики крш у правцу севера. Највши врх Малог крша је Гавран (929 м). Мали крш је дугачак 5 км и широк 2 км. Представља део развођа између Поречке реке и Пека. Изграђен је од кречњака и добро је пошумљен.

Мали крш у измаглици

Дели Јован је планина на истоку од Стола. Планина се углавном протеже правцем север-југ. Припада планинама карпатско-балканског планинског система. Планина је дугачка око 19 километара. Највиши врх ове планине је Црни врх (1.141 метар).

Поглед са Стола на гребен Дели Јована

То је био наш задатак. Већина од осам планинара из Јагодине и Крагујевца, дана, 29. и 30. марта 2014. године, први пут се пење на највиши врх Стола и Великог Крша изнад Бора.Из Бора смо, пратећи путоказе у правцу севера, прошли кроз село Кривељ. Претходно смо на периферији града обишли површински коп рудника бакра.

Напуштени површински коп руде бакра на ивици града

На око 10 км од Кривеља скренули смо десно на пут за Бучје. Од Бучја даље на север зауставили смо се у месту Цепе на надморској висини од око 730 метара. Од раскрснице у том месту погледом у лево свом својом дужином у очи пада Велики крш.

Велики крш са превоја Цепе

Ми смо обележеним макадамским путем пошли десно и пешице за око 45 минута прешли преко вртача испод виса Прита Руђина (930 мнв) и стигли до планинарског дома Планинарско – смучарског друштва „Црни врх“ Бор, у самом подножју Стола на 850 мнв. 

На путу ка планинарском дому

Након кратког распремања у дому одмах смо изашли на стазу.

У подножју Стола

Константан оштар успон издигао нас је на прву зараван са западне стране испред врха Стола од око 1123 мнв. Сунчано и топло време у подножју. Горе на заравни и на врху јачи удари ветра.

Детаљ са заравни под врхом Стола.

Пружају се прелепи погледи ка Великом (1148 мнв) и Малом кршу (929 мнв). Ка издвојеним крашким стенама у долини реке Љубове: Мали Крш (644 мнв), Мали Визак (897 мнв), Визак (1016 мнв).

Поглед са заравни под врхом Стола. На хоризонту Мали крш. У средњем плану Визак.

На истоку издужио се Дели Јован правцем север-југ, са Црним врхом од 1137 мнв. У долини између Стола и Дели Јована у пролећном зеленилу разбацана села.

На Столу (Борском)

Доле на југоистоку доминирају груписане куће села Лука. Изукрштали се путеви. Са Стола настављамо благим спустом низ Голи крш у правцу југа.

Гребен Голог крша

Спуст у долину

Па онда у долину испод планинарског дома. Пресецамо долину и хватамо вис ка Прита Руђини. Па опет у долину до планинарског дома, где нас чека заслужени одмор. 

Нови дан, следи поход на Велики крш

Следећег јутра натраг до места Цепе. Па покрет у правцу Великог крша. Оштар успон уз ливаде и шумски појас, до самог гребена овог предивног крашког планинског масива, не без разлога названог српским Алпима.

У подножју Великог крша

Успон

То се не да описати. Тешко, али најближе ће дочарати саме фотографије. Са Гребена Великог крша пружа се поглед на Стол, на Дели Јован. Опет на долину реке Љубове и издвојене крашке масиве.

На Великом кршу

На великом кршу

Ка истоку пружа се поглед ка Кучајским планинама. Ка североистоку пружа се долина која води за Мајданпек. На југоистоку у измаглици запажа се Ртањ. На југу у диму град Бор, са упадљивим димњацима РТБ „Бор“, површинским коповима и језером…

Изненађени и дотакнути лепотом природе овог краја, сигурни смо:Ето нас опет тамо!!!

Текст и фото: Жарко Продановић