Почетак > Извештај са акције > Tамо где почиње рај – планине Грамада и Дукат, Власинско језеро

Tамо где почиње рај – планине Грамада и Дукат, Власинско језеро


DSCF3178

„Можда и не знаш

Сви на свету дођу

Са неком звездом што је пала.

Гора је опна кроз коју прођу

На другу страну огледала.

И животу се сасвим предају

И небо забораве док овде бораве,

А у ствари се  само огледају

У својој вечности,

У чуду неком

Блиставом,

Огромном

И далеком.

И мисле да су на земљи само,

А једнако су ту и тамо.

Шта чекаш?

Продај шта имаш и купи врећу,

Натрпај у њу сву своју срећу.

Баци на раме у цик зоре

И пут под ноге

Право у горе.

Испразни џепове

Све живо продај

Па томе откуцај срца додај

И мало крилатих снова додај

И мало промукле песме додај.

Распродај ствари нове и старе

Шта чекаш?

Иди у планинаре.

Иди и види шта су планинари

Дивна дечурлија и другари.

Поједи с њима залогај хлеба,

Прогутај гутљај воде и неба.

Посрчи по неку псовку слану

Истуширај се у оркану

Постаћеш луђи од сваког ветра

Постаћеш млађи од сваког пролећа.

Доживећеш за десет година

Што неко не може за три столећа.

Планинари и звезде чудесно знају

Да вечно намигују

И вечно трају“.

8. и  9. јуна Планинарско-Еколошки клуб „Гора“ организовао је дводневну планинарску акцију на планинама Грамада и Дукат, са посетом Власинском језеру, а организатор и водич био је Иван Ћурчић. Иван је већ боравио на овим планинама и упркос непостојању маркација на стази успео је да нас захваљујућим својим планинаским вештинама које поседује изведе на врхове обе планине. Првог дана  група од нас осморо, шест из „Горе“ и два члана „Жежеља“, из села Власина Рид са планинарима из „Власина планинарско-скијашки клуб“ креће на успон ка највишем врху Грамаде, Вртоп 1721 мнв. Стаза је била дуга 15 км са успоном од 750 м. Праћени мирисом четинара, мирисом ливадског цвећа разноврсних боја покушавамо да задржимо делић овог раја у себи.

DSCF3130

И док ходамо љубичасто-жутим пољима уживамо у погледу на Власинско језеро. Ливадско цвеће, лековито биље заокупило је сву нашу пажњу и на први поглед закључујемо да је планина Грамада планина дивљих цветова.

DSCF3078

DSCF3149

Ниједно цвеће у башти не може се мерити са лепотом дивљег цвећа које расте у природном амбијенту. Љубичасти ириси, беле раде, љубичице…

DSCF3191

У даљини Варденик, Стрешер, Дукат планина, Бесна кобила, Кукавица, Руј… Шаренило исписано клисурама, чудесним језером, планинским рекама, изобиљем флоре и фауне. Након успона на Мали Вртоп следи и успон на Велики Вртоп 1721 мнв. Кратак предах, спуст, а онда шетња поред Власинског језера.

DSCF3222

Власинско језеро, нетакнута природа на дохват руке. Ту природа има своје право значење. Заштитни знак језера су пловећа острва, феномен јединствен у овом делу света.

DSCF3278

DSCF3284

DSCF3292

Након предаха настављамо пут села Бистар где постављамо камп, на ушћу Јарешничке у Бистарску реку. Логорска ватра, жубор реке, мирис смоле, зрикавци, обележише то вече након укусног роштиља . 🙂

DSCF3333

Другог дана у плану је Дукат планина и њен највиши врх Црноок 1881 мнв. На тромеђи Бугарске, Македоније и Србије, Дукат сија. План је да тог дана препешачимо 25 км, успон и спуст по 1330м.

DSCF3548

DSCF3518

DSCF3526

DSCF3533

DSCF3393

И тако би. Са камена на камен до Дуката J Нетакнута природа! Очарава нас. Не дозвољава да помислимо  да нисмо у рају. Поља цвећа, поља шумских  јагода.

DSCF3628

DSCF3450

Мирис багрема…Игра лептира на Дукату.

DSCF3634

DSCF3435

Како смо залутали у овај рај? Да ли смо били спремни да сагледамо ову лепту, да је упијемо?

DSCF3379

DSCF3480

DSCF3444

Овде и коров сија. Планински цвет са својом жутом бојом, бојом сунца. Има га само ту на врху и нигде више! Само ту! Ову слику вам поклањамо, цвет је остао горе.

DSCF3545

Уочавамо фасцинантна дела природе и дивимо се. Трудимо се да не реметимо овај мир.

DSCF3420

У даљини Осоговске планине, Рила, Кукавица, долина реке Струме…И као што рекох, камен по камен…Дукат. На врху поглед на Ртањ, Чемерник, Герман…Спуст настављамо пољима жутог цвета. Остао је да сија, јер сваки Дукат мора да сија.

DSCF3414

DSCF3483

DSCF3498

DSCF3563

DSCF3573

 И после 40 км ефективног пешачења можемо закључити да је изузетан планарски викенд за нама. Хвала Ивану за иницирање ове акције и на уложеном труду током њеног реализовања.

Текст: Анђелка  Живковић

Фото: Јаков Велисављевић

Advertisements
Категорије:Извештај са акције
  1. 22. јуна 2013. у 15:08

    lepi tekstovi , a i slike . Zavidim svima koji su bili tamo

  2. Nemanja Rebić
    23. јуна 2013. у 09:37

    Svaka čast Ivanu Ćurćiču! Bio je i ostao odličan plagijator akcija na koje je isao godinu ili dve ranije. Koliko sam pročitao u ovom tekstu, ponovio je akciju Žeželja sa kraja aprila 2012.- ( a na kojoj je vaš fenomenalni vodič učestvovao) u potpunoj celosti; dakle bez i jedne svoje izletničke kreativnosti ili bar naznaka vodičke originalnosti. Svaka čast za tekst, ali zbog „захваљујућим својим планинаским вештинама“ osetio sam se ipak dužnim da prokomentarišem tekst o planinama „дивљег цвећа“.

    • 24. јуна 2013. у 20:16

      Ivan Ćurčić je, u najavi ove akcije pred članovima PEK „GORA“, naglasio da je želeo da ponovi jednu lepu akciju na kojoj je učestvovao i koju je osmislio i vodio Nemanja Rebić. Naglasio je odlične organizatorske i vodičke sposobnosti Nemanje Rebića. Akcija koju je organizovao i vodio Ivan Ćurčić je bezbedno izvedena i učesnici su bili zadovoljni organizacijom akcije i vođenjem na terenu, kao i druženju u grupi. I ostali učesnici dele Anđelkina osećanja koja je prenela ovim tekstom.

  3. Ljilja
    24. јуна 2013. у 07:49

    predivno,pozdrav za sve planinare

  4. 26. јуна 2013. у 14:43

    Није ми јасно зашто поједини водичи присвајау неке планине и неке стазе којима је и пре њих сигурно неко ишао. Па нису их они измислили и први њима прошли, а и да јесу, радост планинарења је, управо, у дељењу стаза и планина. Оне припадају свима нама. Зар није радост за сваког планинара кад нас је што више у планини. Поздрављам и Немању и Ивана, обојица су добри и млади момци па треба да буду понос и Крагујевца и шире. Немања треба да буде поносан што је неко, ко је ишао са њим, повео групу других планинара да им покаже лепоте планине Дукат, (то је само плус за њега), а камо среће, да је што више младих људи који ће урадити исто што и Иван. Реч плагијатор је ружна (и туђа) и не трба да се чује међу планинарима.
    Иначе похвале за извештај будућег водича и питање: Чија је песма?
    Поздрав за све планинаре из Крагујевца од Раде из Краљева.

  5. Marija
    26. јуна 2013. у 19:42

    Mnogo mi se svidja pesma. Cija je?
    Svaka cast.

  1. No trackbacks yet.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: