Почетак > Извештај са акције > Рогозна и Мокра гора

Рогозна и Мокра гора


Чудесни спој језера и планине, спој дивљине и лепоте. Рогозна и Мокра Гора, две чаробне планине украшене језером Газиводе као тиркизном огрлицом. Планинари ПЕК  „Гора“ су 20. и 21. априла 2013. године учествовали на традиционалној дводневној планинарској акцији на овим планинама и придружили се  успону на њихове највише врхове Црни врх и Берим. Организатори ове акције били су ПК „Копаоник“ из Лепосавића и ПК „Берим“ из Зубиног Потока, а вођа нас Крагујевчана из ПЕК „Гора“ и ПД „Жежељ“ био је Милован Бачанин – Бача који се  потрудио да план и програм акције буде испоштован и  да све протекне  у најбољем реду. Из Крагујевца нас је кренуло двадесетдвоje, а укупно на успону нас је било око 150 планинара.

Првог дана наше планинарске авантуре прво одредиште био је средњевековни град Јелеч (1262м н.в.). Познат је као летњиковац Немањића за који се везује и догађај који је претходио доласку краља Милутина на престо. Још увек се ништа не предузима да се град у Долини краљева заштити од даљег пропадања.  Иако по свом историјском значају и туристичком потенцијалу заслужује да буде заштићен и приступачан туристима, епски град на врху планине Рогозне иако урушен делује врло импресивно. Са њега се пружа поглед на Хајлу, врхове  Копаоника и многе друге планине. Након обиласка Јелеч града пут настављамо ка највишем врху Рогозне, Црном врху (1479м н.в.). И док ходамо добро маркираном планинарском стазом која води ливадама прекривеним лековитим биљем као и кроз шумовите пределе,  уживамо у погледу на падине Рогозне опточене језером  Газиводе. Након кратког предаха на Црном врху пут  настављамо стазом која се спушта у село Брњак, а води поред језера. Ту  нас чека ручак, а дружење уз песму настављамо до касних вечерњих сати.

DSCF1038

DSCF1075

DSCF1160

DSCF1294

DSCF1325

Наредног јутра наша авантура се наставља и крећемо пут највишег врха Мокре Горе, Берим ( 1731м н.в.). Планинарска стаза води поред  језера тиркизне боје, драгуља природе, па опет уживамо у незаборавним пределима. Савладавање веома захтевног успона у оваквим околностима нама жељнима авантуре не представља ни најмањи проблем. Напор се не осећа. И полако Берим се уздиже испред нас као веома изазован планинарски мотив.  Обрастао столетним четинарима изгледа веома гордо.  Чари дивљине нас вуку на врх. И ту смо! У облацима, срећни и задовољни. У срцу остала је жеља да нас Берим поново прими, да се наше око опет одмори у зеленим бојама планине и плавим бојама језера. И као што рече Херман Хесе: „ Не знам дубљу милину на свету, но да лутам кроз далеки крај.“

DSCF1430

DSCF1448

DSCF1479

DSCF1501

DSCF1509

DSCF1518

DSCF1523

Текст: Анђелка Живковић,  фото: Јаков Велисављевић

Advertisements
Категорије:Извештај са акције
  1. Нема коментара.
  1. No trackbacks yet.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: