Почетак > Извештај са акције > Bliski susret sa gorilama u Ruandi

Bliski susret sa gorilama u Ruandi


Dragi moji prijatelji,
Šaljem vam slike o mom zanimljivom susretu sa gorilama. Oni žive u džunglama Virunga, na tromedji Ugande, Ruande i Konga. Ima ih sve ukupno oko 800, i broj im raste jer su jako zaštićeni i velika je briga o njima. Žive u porodicama i ne kreću se mnogo, tako da ih je lako pratiti.  Organizuje se uspon za grupe od 8 ljudi do mesta gde žive gorile.

Polazimo ujutru rano sa zbornog mesta Kinigi. Celu noć pada kiša, a to su takve kiše kakve nikad u životu niste videli. I tako stalno, svake noći pada kiša a preko dana je sunčano. Zato je sve bujno i zeleno. Prvo se vozimo, nesto što bi trebalo da bude put, ali od kiša skoro neprohodno. Neverovatno je kako se džipovi Toyota probijaju kroz bespuće, prolaze i tamo gde mi se činilo da nema šansi. Krećemo pešice, rančevi i kabanice.  Džungla stvarno neprohodna, sve mokro od kiša, uzbrdo i naporno jer je sve mokro i klizavo. Napred idu dvojica vodiča i mačetama prosecaju put kroz bambusovu šumu. Nose i puške sa mecima za uspavljivanje. Ako moraju da pucaju u životinju, onda je to neki metak koji trenutno obori i slona. Grupu prati i nekoliko vojnika, sa municijom druge vrste.  Drveće visioko preko 10 metara. Razne ptice, a vide se i one velike zmije koje vise sa grana. Nisu opasne. Vrlo prijatno i meni zanimljivo. Tako smo išli 2 sata i na visini od oko 3.000 metara nailazimo na grupu gorila.

Neverovatan prizor. Izgledaju zastrašujuće, ali su jako miroljubivi. I zainteresovani su za ljude. Ima puno mladih i tako tu sede po ceo dan i jedu grane od bambusa. Može da im se pridje na metar, skoro da se dodirujemo. Ne treba uopšte zoom za slikanje. Interesantno je kad ti se zagledaju u oči, kao da žele da ti nešto prenesu

I tako smo proveli čitav sat sa njima. Čudan osećaj, nije kao u našim planinama. Mnogo ptica koje su vrlo glasne. Voda na sve strane koja može da se pije.  I onda je jako lepo bilo silaženje. Sunčano i toplo, mnogo mi se dopalo.

Na kraju vidite i sliku žena ruandskih Hutu pobunjenika koji se kriju u džunglama Konga. U Ruandi je sada mir, ali su se poražene snage iz gradjanskog rata povukle u guste džungle na granici sa Kongom i Ugandom. Kongo je i inače strašna zemlja, ogromna, veliki deo pod džunglom, bez puteva, samo velike reke i neprestani sukobi. Ali i u džungli ima ljudi, žive pigmeji, i stvarno su zanimljivi, ali i ovi pobunjenici. Ima ih nekoliko stotina hiljada. Ima puno žena i dece. Ne smeju da se vrate u Ruandu i neprestano se bore protiv vojske Ruande, regularne vojske Konga, nekih drugih pobunjenika, bandi, izmedju sebe… Bilo je pokušaja da se reši problem tih ljudi, ali ne ide. I tako, naidje se na njih kad se ide kroz šumu. Nisu agresivni prema belcima, uvek pitaju ima li novinara u grupi jer im je stalo da se o njima čuje u svetu. Ipak sam fotografiju napravio krišom, nervozni su i nepredvidivi.

Nadam se da vam se uskoro pridružim i da idemo negde zajedno. Dolazim krajem meseca. Pozdravite celo društvo.

Pozdrav Neša

Advertisements
Категорије:Извештај са акције
  1. 14. јуна 2012. у 21:25

    Divna reportaža – u Nešinom stilu.
    Vredno razmišljanja da se po povratku organizuje prezentacija ove njegove nesvakidašnje ekspedicije.

    Srećan povratak.

  1. No trackbacks yet.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: