Dana 08.10.2011.godine PEK GORA Kragujevac organizuje odlazak na republičku planinarsku akciju pod nazivom “50. JASTREBAČKI MARŠ” koju organizuje PSD JASTREBAC Kruševac.

Plan odlaska na akciju:

  1. varijanta (ako ima dovoljno zainteresovanih za angažovanje minibusa )

Polazak iz Kragujevca u 06.30 časova od krsta iz centra grada.

Dolazak na Jasterbac (planinarski dom “Žarko Žarić”) u 08.30 časova (uz pauzu u Kruševcu – 10 min. radi snabdevanja namirnicama)

Polazak na pešačenje u 09.00 časova – zajedno sa članovima PSD JASTREBAC Kruševac i ostalim klubovima i društvima.

Plan kretanja na stazi (srednje naporna tura): Planinarski dom / 525 м. – Dobra voda – Sokolov  kamen /1050 м/, Kota /1162 м./ – raskrsnica za Ž. kladenac – Krst /1249 м./ – vrh Zmajevac/1381м./ – raskrsnica za Ž. kladenac – V. Sokolica – Dobra voda – Planinarski dom “Žarko Žarić” Jastrebac.

Ukupna dužina staze za pešačenje: oko 16,5 km – ukupan uspon 1022 m..

Težina staze: srednje naporna

Polazak za Kragujevac u 18.00 časova.

2. varijanta (sopstvenim automobilima – ako nema dovoljno prijavljenih za minibus)

Ishrana: organizator obezbeđuje besplatan ručak u planinarskom domu. Obavezno poneti porciju i pribor za jelo.

Oprema: Poneti odgovarajuću planinarsku opremu za zimske uslove, zaštitu od kiše i vetra i obavezno planinarske cipele ili čizme (ne može u patikama).

Organizator svakom učesniku obezbeđuje učesničku knjižicu i pečat akcije i osvojenih vrhova.

Na akciji se angažuje GSS i medicinska služba.

Pozivamo sve zainteresovane članove PEK „GORA“ Kragujevac i ostale zainteresovane građane Kragujevca da se na vreme lično prijave najkasnije na sastanku Kluba dana 05.10.2011. godine u 19.00 časova u OŠ „Stanislav Sremčević“ Kragujevac i da uplate akontaciju za putovanje u iznosu od 300,00 dinara.

Na sastanku Kluba  će se odlučiti po kojoj varijanti će biti realizovan odlazak na akciju.

Uživajmo zajedno na jednoj od najlepših planina u Srbiji, na prekrasnim stazama koje su osmislili i uredili  vredni planinari PSD „JASTREBAC“ Kruševac.

Organizator akcije je Slobodan Stojanović – telefon 064/873-88-99.

Nekoliko rečenica o Jastrebcu:

Jastrebac je planina srednje veličine, kako po visini (najviši vrh Velika Đulica visok je 1491 m), tako i po prostoru koji zauzima. Prostorno je nekako uokviren u trouglu koji čine reke: Rasina, Zapadna Morava, Južna Morava i Toplica. Njegov glavni greben ima pravac istok-zapad, ali zbog položaja koji zauzima u odnosu na obe Morave i njihove pritoke može se uočiti i poprečni greben koji, u stvari, predstavlja vododelnicu slivova ovih velikih reka. Ova deoba je sasvim jasna istočno od Stracimira. Glavni greben od Stracimira se proteže na istok preko Svetle stene, Velike Đulice, Pogleda i Kupinjaka i spušta se u dolinu Južne Morave. Poprečni  od Stracimira se proteže na sever preko Krsta, Zmajevca i Mojsinjske planine i spušta se u sastav Južne i zapadne Morave kod Stalaća.

 Jastrebac je vrlo stara planina. Postojao je još u tercijaru i izdizao se iz tercijarnog mora kao veliko ostrvo. U vreme nastajanja Alpa, Karpata i Dinarida dogodile su se velike promene na njemu: izdigao se središni deo, a severni i južni su se spustili.

Na severnim i severozapadnim padinama Stracimira nalazie se dva lokaliteta koji zaslužuju da se o njima nešto više kaže na ovom mestu. To su Stogovi i Mečje stene. Tu se mogu naći različite stene kako po obliku tako i po veličini. Neke se visoko izdižu iz okolnog prostora, a neke samo izviruju, jer su većim delom zasute. Njihovu lepotu prosto nije moguće opisati. Sistem staza omogućava lak pristup Stogovima. Obe grbenske staze prolaze pored tih stena zadivljujućih oblika. Mečjim stenama se može prići dosta lako odozdo od Kružnog puta ili od Stogova preko Mečjeg jelaka ako se zna staza. Međutim, Mečje stene su dosta veliki lokalitet, jer zahvataju prostor od 900 m n. v. pa sve do 1100 m n.v.

Jastrebac je prevojem Grebac podeljen na Veliki i Mali Jastrebac. Istočno od Grepca je Mali Jastrebac sa najvišim vrhom Kupinjak (946 m n.v.). Veliki Jastrebac je onaj deo na koji mislimo kada kažemo da idemo na  Jastrebac. On počinje od Grepca i završava se u Jankovoj klisuri. Najvažniji put na Jastrebcu je tzv. Kružni put. To je šumski put sa čvršćom podlogom od običnih šumskih puteva.

Početak ovog puta je iz Jablaničke reke i postepeno se penje na Dobrovodsku kosu, zatim se malo spušta prema Nauparskoj reci. Odatle je ponovo uspon  sve do prevoja Trnjača (800 m n.v.), a zatim opet pad na 650 m u Krivortskoj reci. Nastavlja se dalje usponom sve do Belijeve kolibe, gde dostiže visinu od 830 m.Silazi blagom nizbrdicom do Bele reke i Izgubiša, da bi odatle počeo ponovo uspon. Obiđe tako Malo letovište i Crni vrh,a zatim i Belu stenu gde ima visinu 1050 m. Od Krive kose počinje da se spušta, obilazi Mihajlovu kosu i u Rličkoj reci ponovo počinje uspon. Obiđe Zmajevac a zatim i Repušak gde dostiže visinu od 1100 m. Malo se spušta do Desne srndaljske reke (980 m), a zatim je ponovo uspon sve do Ravne gore. Preko Ravne gore se spaja sa makadamskim putem Grebac – Pogled na Bodeviku. Opis ovoga puta dat je zbog biciklista, jer ga planinari ređe koriste, osim na onim delovima koji se poklapaju sa obeleženim stazama. Slični putevi postoje i na južnim padinama Jastrepca.

Ukupna dužina ovog puta je preko 60 kilometara, a kada se tome dodaju i pristupni putevi onda postaje jasno kakve mogućnosti pruža Jastrebac za razvoj planinskog biciklizma.