Субота, 17. септембар 2011.
Према договору на састанку клуба, очекивао сам учешће више чланова клуба на овој акцији, али се тог суботњег јутра појавило нас шесторо. Са двоја кола, пошли смо пут Бешњаје са планом да обиђемо изворе на самој Бешњаји.
По силаску у Букоровац, испод старе школе, где се пут приближава кориту реке Осанице, синуло ми је да осмотрим корито реке, јер сам од мештанина који користи воду са извора Топлик чуо да је узводно од извора река пресушила. И стварно, корито реке је било потпуно суво. Пошто до сада нисам јасно уочио извор Топлик у кориту реке, било ми је јасно да тај извор мора да буде веома издашан, када низводно од њега река Осаница тече пуним капацитетом. Паркирасмо се код првих кућа у подножју Врлетнице са намером да се спустимо до реке и проверимо овај необични извор. На том месту сретосмо и мештанина Зорана, који је некада био планинар у Крагујевачком планинарском друштву „Димитрије Јанковић – Цици“, који је драге воље прихватио да нас одведе до извора Топлик. Спустисмо се оближњом њивом до корита реке, а онда кренусмо узводно, борећи се са околним растињем и пазећи да не угазимо у воду. Изненађење је било потпуно: насред пресушеног корита реке Осанице избијала је кристално чиста изворска вода. То је потврдило приче мештана да Осаница никада не пресушује од извора Топлика.
У пролеће, када околне притоке пуне Осаницу од самог њеног изворишта, на овом месту, у дужини неколико десетина метара низводно, може се јасно видети како са дна реке избија вода овог извора.
Зими, када већи део реке узводно заледи, због сталне температуре од 15 степени, од места извора Топлика па низводно река несметано тече и пуши се услед велике разлике у температури од спољашњег ваздуха. Отуда вероватно и назив извора Топлик. Захваљујући томе и воденица у Букоровцу ради непрекидно и зими на задовољство многих љубитеља пројног брашна, које је, млевено у овој воденици, стварно изузетно.
Наш пријатељ Зоран се понудио да нас одведе до извора Бабина вода, који се налази на једном брду са источне стране Врлетнице. Показало се да је сусретљивост мештана и њихова помоћ на терену од кључне важности за проналажење извора. Овај извор вероватно не би смо нашли ни помоћу ГПС уређаја у који је учитана координата извора на овом брду, јер су тектонски поремећаји у виду клизишта потпуно изменили ток воде и извор је сада на мало неуобичајеном месту: скоро на самом гребену брда, уместо у усеку где смо очекивали да ћемо га наћи.
Прешавши дрвени мостић преко Осанице, почели смо да се пењемо сеоским колским путем који води источном страном Врлетнице ка превоју испод Лисиног лаза. На неких 500м од реке, на гребену Бабиног брда, краћим одвајањем од главног сеоског пута, дођосмо до још једног необичног извора: Бабина вода.
Вода овог извора избија из пукотине у стени која је вероватно настала померањем тла услед клизања земљишта. Изнад овог извора се јасно види велико клизиште, које је на једном делу ослободило стеновиту подлогу. Из распуклине, где се скупља вода овог извора, неко је од мештана поставио тању пластичну цев из које сада цури танки млаз свеже изворске воде.
Као и код сваког пронађеног извора, уследило је бележење података о извору и репозиционирање његовог положаја у ГПС уређају.
Жица ове воде се такође јавља на још једном месту, па су мештани ту направили каптажу, која им служи за снабдевање водом за своје потребе и за напајање стоке.
У повратку са овог извора поново прелазимо дрвени мостић и свраћамо у двориште нашег пријатеља Мирчета, који је једну од жила извора Топлик, која извире из обале на страни Врлетнице, недалеко од његовог дворишта, каптирао и спровео воду до свог дворишта.
Чесма у његовом дворишту је увек отворена и доступна је свима који желе да наточе ову веома питку воду. Мирче нам је рекао да многи Крагујевчани долазе са великим балонима да наточе ову воду.
На растанку, Зоран нас је такође упутио на неколико извора у Букоровцу, које смо такође обишли. Први од њих је био новоуређени извор испред дворишта, поред пута који из Букоровца води ка Горњим Комарицама. Овакви извори само потврђују колико је вода важна људима, нарочито свежа изворска вода.
Многи уређени извори су посвећени некој драгој особи или као подсећање на неки важан догађај у животима људи. Овај извор је уређен као подсећање на крсну славу породице испред чијег се дворишта налази.
Сваки пут када поред неког извора сретнемо неког пролазника, он нас са посебном пажњом саслуша о нашој активности истраживања и очувања извора и радо нам пружи нове информације где да нађемо следеће изворе. Сада већ крећемо уз ток Гиговог потока у потрази за изворима на које су нас мештани упутили. Кратко се крећемо нашом обележеном стазом поред Гиговог потока, а онда крећемо узводно уз поток. У кориту неких, од великих суша, пресушелих потока испод Камените косе, наилазимо на велике камене блокове који су поређани као степенице.
Први мали извор једва налазимо поред самог корита Гиговог потока. Неко од мештана је на месту појављивања воде издубио мању рупу испод жила оближњег дрвећа. На дрвету је обавезна пластична чаша за путнике намернике, који ће се освежити изворском водом.
Пошто нисмо у исто време нашли овај извор, мало смо се раздвојили, па смо лутајући даље уз поток наишли на дрвосече који су нам показали веома леп Тодоров извор, који су уредили његови синови у спомен свом оцу. У стрмој обали испод велике букве је отвор извора са бетонираном преградом са предње стране у коју је утиснута плоча са посветом. Извор је веома леп, али на жалост нисам имао код себе фотоапарат да бих га сликао. То ћу исправити већ следећом приликом када дођемо у истраживање извора у овом крају.
Сада већ крећемо аутима асфалтним путем који се серпентинама пење ка брду и засеоку Дренак. Ту, испод самог врха, надомак првих кућа у селу, ГПС уређај нам показује да смо близу још једног извора који нам је у плану за посету. Са пута, на ливади испод нас уочавамо густе крошње дрвећа у једној ували и испод њих лепо уређене баште. Све нам то говори да је у близини добар извор воде. Наше изненађење је било још веће када смо се приближили извору и угледали лепо уређену околину извора.
Прво нам је привукло пажњу вештачко језерце, које је направљено преграђивањем тока воде из извора. Преко воде која је истицала из извора и уливала се у језерце постављен је дрвени мостић, а у дебелом хладу великих липа било је неколико пањева за седење и одмор.
Сам извор је веома лепо уређен: уредно озидано камемном и покривено каменим плочама и земљом. Кроз отвор се видела бистра свежа изворска вода.
Поред извора је незаобилазно емајлирано лонче са ручком за захватање воде из извора. Унутрашњост извора је веома уредна и види се да домаћин води рачуна о чистоћи самог извора.
Нисмо могли да одолимо и да се неко време не задржимо крај овако лепог извора. То нам је био и повод да направимо паузу за ручак.
Колика је издашност овог извора, показује и вегетација која расте испод самог извора. Недалеко одатле се уочава влажно тло са барским биљкама, а околне баште су пуне свежег и сочног поврћа које се залива из оног вештачког језерцета испод извора.
Када смо се лепо одморили у хладу овог извора и окрепили одличном леденом изворском водом, кренули смо ка засеоку Дренак, где смо очекивали да нађемо чесму у самом центру села. И тако је и било: ГПС уређај нас је довео у близину чесме, а љубазни дечачић, у чијој је ливади била чесма, одвео нас је до ње. Чесма се налази одмах испод пута који пролази кроз засеок, недалеко од сеоског гробља.
Чесма је веома стара. У избетонирани наткривени резервоар се скупља изворска вода и када је има довољно она прелива кроз металну цев. Извор је великог капацитета и из њега се снабдева велики број кућа у селу. Нажалост, изнад извора су куће сеоских домаћинстава са шталама и пољским клозетима, па је велико питање како све то утиче на квалитет воде и колико је ова вода исправна за пиће. На жалост, нисмо успели да добијемо информације о исправности воде од неког од старијих мештана.
Пут нас даље води ка гребену Бешњаје и ту, поред првих викендица, помоћу непогрешивог ГПС уређаја, испод смрчеве шуме, налазимо на каптажу уредно избетонирану и покривену, али у којој није било воде, вероватно због ове дуготрајне суше.
Одмах насупрот овог гребена, низ шумски пут који води одмах изнад првих викендица ка Мртвичком потоку, налазимо помоћу ГПС уређаја још један обележени извор. До њега стижемо када са шумског пута, после неких 50 метара скренемо косо низ багремов шумарак утабаном стазицом која нас води право до извора.
Извор је испод корења велике букве, озидан и покривен камењем, са малим отвором који је заштићен лименим знаком ловишта.
Још један у низу сличних извора који су људи направили да би се освежили изворском водом када их пут нанесе у овај део шуме.
И овде бележимо све податке који су интересантни за наше истраживање.
Остало је да обиђемо још један извор дубоко у шуми, близу потока Вољевица, који је означен на топографској карти и чији смо положај учитали у ГПС уређај. Настављамо даље истим шумским путем низ Мртвички поток и после 2 километра пута ГПС уређај нас упозорава да се налазимо у близини тачке коју смо означили као извор. После мало лутања, испод самог пута у густишу налазимо једну блатњаву локву у којој су се недавно кљачкале дивље свиње. ГПС уређај је показивао положај изнад шумског пута, а извор смо нашли испод пута.
Вероватно је изградњом пута био уништен извор на његовом првобитном положају па је нова жица избила испод пута.
Ово је требало да буде крај нашег истраживања за овај дан, па смо се разишли већ на Бешњаји. Нас тројица, Риле, Миша и ја, смо пошли код Рилетове бивше колегинице у Букоровцу на обећани кафу. Ту смо наравно били лепо дочекани и послужени, а после сазнања за наше активности на истраживању извора, одмах је уследила понуда да нас одведу до интересантних извора ка Горњим Комарицама.
Прво смо отишли до најудаљенијег Жутог извора који се налази на левој обали Осанице, непосредно уз реку, стотинак метара пре моста у Горњим Комарицама. Од пута смо прешли поред кукуруза неких 30 метара до Осанице и одмах преко пута угледали необичан призор Жутог (ја бих рекао Златног) извора.
Вода извире из брда и боји у златно жуто половину цеви која је уметнута директно у извор, као и сав околни простор куда тече. Камење је жуто чак и у кориту Осанице, где се овај извор улива.
Вода има мирис и укус на метал. Вероватно због њене необичне боје, људи јој приписују лековита својства и многи долазе на овај извор да се умију и на тај начин излечили или предупредили неку болест.
У повратку ка Букоровцу, поред пута наилазимо на један запуштени и пресушени извор.
Извор је некада изгледа био издашан, али је у међувремену пресушио. По величини унутрашњости озиданог дела, рекло би се да је то био велики, лепо уређен и издашан извор.
Недалеко одатле, одмах поред пута је локва која је направљена за напајање стоке. Жица из извора који се налази изнад ове локве пуни је и она је и у ово сушно доба године пуна воде.
Изнад ове локве је Данилов извор, који је сада формиран као мали бунар од бетонске цеви са поклопцем на врху.
После скоро 10 сати истраживања окончали смо данашњи рад на терену задовољни пронађеним изворима и још више задовољни новим познанствима са добрим људима који су од непроцењиве важности за информације о изворима на терену.
Дејан Милошевић
О пројекту: „Очување извора питке воде на подручју Жежеља и Бешњаје„
"ГОРА" 