Archive

Archive for септембар 2011

“50. JASTREBAČKI MARŠ”

30. септембар 2011. Оставите коментар

Dana 08.10.2011.godine PEK GORA Kragujevac organizuje odlazak na republičku planinarsku akciju pod nazivom “50. JASTREBAČKI MARŠ” koju organizuje PSD JASTREBAC Kruševac.

Прочитај више…

Категорије:Најава акције

Час у ОШ Станислав Сремчевић

29. септембар 2011. Оставите коментар

У оквиру реализације пројекта “Очување извора питке воде на Жежељу и Бешњаји”, данас сам у ОШ Станислав Сремчевић одржала предавање.  Овом приликом,  упознала сам ученике VII2 одељења (наше сараднике на пројекту), са обавезама које их очекују током реализације истог. На почетку предавања, укратко сам представила наш клуб, кроз причу и фотографије са наших акција.

Ученици су показали велико интересовање, нарочито када су током даљег предавања сазнали, шта их очекује током истраживања. Свесни важности овог пројекта, са одушевљењем су прихватили обавезе у наредној фази реализације, а то су:

    • лоцирање извора помоћу ГПС уређаја,
    • евидентирање података о пронађеном извору,
    • прикупљање података од локалног становништва,
    • трaсирање приступних стаза до пронађених извора помоћу ГПСа,
    • постављање табли са ознакама које усмеравају ка изворима.

Ово су задаци на терену, који ће да се реализују током октобра.

Током новембра, планирамо да са истом групом ђака урадимо анкету, кроз коју ћемо да сазнамо колико су наши суграђани упознати са проблемом водоснабдевања, да ли знају да у непосредној околини Крагујевца постоји велики број извора воде за пиће и тд.

Крајем децембра, када планирамо завршетак реализације пројекта, ова група ученика ће имати значајну улогу у презентацији резултата пројекта.

На самом крају предавања, наши најмлађи сарадници (можда и будући планинари), су упознати са правилима понашања на терену и са практичним саветима, како се треба обући и шта треба обавезно понети на овакву акцију.

Светлана Плавшић

Uspon na živi vulkan Niragongo u Kongu

29. септембар 2011. Оставите коментар

Dragi moji,

Šaljem vam neke slike i utiske sa uspona na živi vulkan Niragongo u Kongu. Grad Goma u Kongu je na jezeru Kivu, ispod vulkana i do sada ko zna koliko puta zalivan lavom iz vulkana. Poslednja erupcija je bila 2002. godine. Već sam pisao o teskim prizorima bede i siromastva u Ruandi, ali ovo u Kongu je i za mene bio šok, iako sam se već navikao na takve prizore. STRAŠNO! Goma je grad od million stanovnika a nema nijednu asfaltiranu ulicu. Kamenje i ostaci lave svuda po gradu, deponije koje se puše po celom gradu. Ljudi i stoka žive na tom užasnom kamenu od lave, koji i nije kamen nego kao ugalj, šljaka. Beda neshvatljiva, teško mogu da se izdrže takve slike. U bodljikavoj žici i opkoljen tenkovima garnizon UN snaga, aerodrom, vojnici iz Urugvaja. Teške slike oklopnih transportera, straža, sve pod oružjem.

Vulkan je na 3.500 metara, uspon težak. Teže nego što sam očekivao. Prvo se ide kroz guste šume stazom koju je lava napravila, okamenjeni tokovi lave. Teško za hod i strmo, jako strmo. U grupi nas je 13, ide 15 nosača i 10-ak vojnika armije Konga, tu je granica, neprestano neki pobunjenici, napeto.

Šta da kažem, pri vrhu sam potpuno ostao bez snage. Nije da sam slab i da se nisam peo na teške terene, ali ovo još nisam video. Na slici 58 se vidi kako izgleda uspon, pa neka Zoran Obradović, leganda planina, kaže kako mu to izgleda. Pri vrhu je jak vetar, jako hladno. Moj nosač, zove se Bosko, mi pomaže, vuče me za ruku, strplivo i sigurno. Iza nas je vojnik Augustin koji ne dozvoljava da ostanemo iza njega. Teško mesto i bio sam im beskrajno zahvalan. Uhvatio me strasan grč, noga mi se nadula. Poneo sam prvu pomoć pa mi Bosko prska onaj sprej što rashlađuje i stavlja mi zavoj. To pomaže dosta.

Na vrhu, stojimo na ivici kratera koji je prečnika 1,2 km a dole je jezero vrele lave. Prizor je kao da gledate stvaranje sveta. Čuje se potmula tutnjava, zvuči kao talasi na moru, šištanje i svaki čas šikne visoki stub pare. Oseća se topolota i miris sumpora. Ne može to ni da se slika. U potpunom mraku lava u jezeru menja boju od crvene do narandžaste, pravi razne figure i ključa.

Prvodimo noć u kolibama pored kratera. Oblačim sve sto imam i ležem u vreću. Hladno, kiša pada kao luda, vetar kao da će da prevrne kolibu. Crvena svetlost od vulkana se vidi iz daleka.  Ujutru, od magle se ne vidi susedna koliba. Spremamo se i polako silazimo. Ta lava je jako klizava kad je mokra, i suva nije laka za hodanje.

Zahvalan sam Bosku za pomoć, delim hranu sa njim, nosači jedva da su nešto i poneli za hranu. Pred očima mi je slika njegove crne ruke kako me vuče napred. Sve mokro. Na povratku mi iz grupe skupljamo pare da častimo nosače, pa oni to dele . Ja Bosku krišom dajem još 10 dolara. Pomišljam da mu ostavim svoje planinarske cipele, odlicne su bile na ovom terenu. Bosko svaki treći dan ide uz tu planinu u gumenim cizmama, i sav je odrpan. Ali je stalno nasmejan i toplo me gleda. Na kraju smo se pozdravili i dugo zagrlili. Mnogo mi ga je žao.

Jos sam pod jakim utiscima od svega toga. Grozno mesto, vulkan strašno izgleda, kao da će svakog časa da eksplodira.

Na slikama, čoveculjak u zelenoj majici je Daniel, glavni vodič, nizak, tanke nogice, stariji je od mene. Jako je šarmantan. Boška vidite samnom u svetlom kačketu a sa puškom je vojnik Augustin.

Pozdrav svima

Nebojša Simić

Категорије:Извештај са акције

НИВОИ ЕКОЛОШКЕ СВЕСТИ

29. септембар 2011. Оставите коментар

Постоје три основна нивоа еколошке свести: почетни, средњи и виши.

Почетни ниво еколошке свести одликује уздржавање од предузимања сопствених аката којима се загађује околина. То пре свега значи да не бацамо отпатке по тротоару, нити остављамо смеће где нам падне на памет, већ отпад  (претходно разврстан – кад за то постоје услови) одлажемо у контејнере, канте за смеће и друга за то предвиђена места.

Експанзију почетног нивоа еколошке свести прати потреба за активним друштвеним ангажовањем у сфери екологије па се средњи ниво еколошке свести одликује спремношћу да се учествује у активностима на чишћењу животне средине. Средњи ниво еколошке свести представља активан однос на очувању здраве животне средине у смислу улагања времена и енергије у рад на отклањању последица неодговорног понашања других људи према средини у којој живе.

Временом ентузијазам опада, јер упркос свом личном ангажовању, неодговорних људи је и даље толико много да се интензитет загађења животне средине не смањује. Зато се у даљем развоју еколошке свести фокус од других полако окреће ка сопственој личности и, што на први поглед може да изгледа парадоксално: од чињења ка нечињењу, па тако виши ниво еколошке свести подразумева промену сопствених животних навика одн. начина живота. Као што видимо процес развоја еколошке свести је цикличан. Тако, исто као и почетни, и виши ниво еколошке свести карактерише уздржавање. Али док се на почетном нивоу еколошке свести уздржавање односи на уздржавање од предузимањa сопствених аката којима се директно загађује околина, дотле се на вишем нивоу еколошке свести уздржавање односи на уздржавање од предузимањa сопствених аката којима се подстичу други да загађују околину. Разлика је и у томе што је код почетног нивоа еколошке свести уздржавање у вези са загађивањем околине које је очигледно (амбалажа од чипса, пластична флаша, лименка од пива), док су на вишем нивоу еколошке свести развијене способности дубљег увида, па се заштита животне средине остварује у односу на ствари или активности за које није очигледно да негативно утичу на чистоћу животног простора. Такође на вишем нивоу еколошке свести не мењају се било које навике, већ животне навике тј. оне навике којима се задовољавају животне потребе.

Један од значајнијих показатеља да је особа на путу ка вишем нивоу еколошке свести је одвикавање од пушења. Пушач постаје свестан да се димом као продуктом пушења директно загађује ваздух; да филтери постају смеће, а да би се обезбедила хартија у коју је увијен дуван морају сећи стабла. Поред тога, сваки просечан пушач годишње попуши који ар дувана; неколико десетина таквих читаво јутро (нешто више од пола хектара). Замислите колика би корист била кад би се на површинама на којима се гаји дуван гајиле житарице и поврће. Не само да би се обезбеђивале веће количине хране, већ би она због богатије понуде била јефтинија.

Промена начина исхране и навика везаних за њу готово је известан знак да је у развоју еколошке свести достигнут виши ниво. На планети Земљи живи неколико милијарди животиња које се гаје да би се обезбедило месо за људску исхрану. Те животиње морају сваки дан да једу. Дакле, за исхрану свих тих животиња потребно је обезбедити енормне количине хране. За тако нешто потребно је обрадити на милионе хектара обрадивог земљишта како би се обезбедило довољно кукуруза, луцерке, детелине, сирка (чак се и коров узгаја) и другог крмног биља. Све то изискује потрошњу горива фосилног порекла (тј. енергије из необновљивих енергетских извора), а нус продукт су огромне количине издувних гасова којима се загађује ваздух. Коришћење вештачких ђубрива, хербицида, пестицида је прича за себе. За исхрану тих животиња потроши се више хране него што би се потрошило кад би се у исхрани људи месо заменило житарицама, воћем и поврћем. Простије речено, домаће животиње дневно поједу више хране него људи. То даље значи да кад домаћих животиња које се гаје да би се за људску исхрану обезбедило месо не би било, онда би, како би се недостатак меса у људској исхрани надокнадио, требало обрадити мање површине обрадивог земљишта но што су то површине обрадивог земљишта које се обрађују да би се обезбедила храна за животиње. Непосредна последица овог би било мање загађење издувним гасовима, вештачким ђубривом, пестицидима, хербицидима и др., али то није све. Свих тих неколико милијарди животиња непрестано дише. То значи да се у атмосферу ослобађају милиони кубних метара угљендиоксида којих не би било кад не би било тих животиња. Дисањем ове животиње једнако доприносе загревању планете и стварању ефекта стаклене баште колико се то чини и издувним гасовима аутомобила. Међутим, крајњи ефекат загађења који чине ове животиње већи је од оног који се постиже у саобраћају. Разлог су загађења воде, ваздуха и земљишта која настају у процесу индустријске прераде меса. Пре свега потребно је потрошити гориво ради допремања животиња од фарми до кланица. Али то није главни извор загађења везано за обезбеђење производа од меса. Сваки дан се из кланица у водотокове испуштају хектолитри крви и других телесних течности и то је највећи извор загађења везан за кланичну делатност – поготово имајући у виду да се за испирање поменутих телесних течности користе велике количине чисте воде која се у овом процесу прља и тако прљава испушта у животну средину. Такође у процесу распадања и труљења на стотине тона изнутрица и других делова животињског тела који се не конзумирају, нити користе у друге сврхе, стварају се и ослобађају гасови којима се загађује ваздух (ни спаљивање овог отпада нема благотворан утицај на чистоћу ваздуха). Земљиште на коме се таква врста отпада одлаже не може се користити у друге сврхе. Све ово није очигледно када се погледа на комад шунке или колутић кобасице, али на вишем нивоу еколошке свести схвата се да се уздржавањем од исхране месом доприноси смањењу потражње за овим производом, те да се услед тога смањује потреба за узгојем животиња чије је месо намењено људској исхрани, па се на тај начин доприноси смањењу свих фактора загађења животне средине који су последица овог вида сточарства и прерађивачке индустрије.

Развој еколошке свести део је процеса унутрашњег раста и сазревања. Он се не може ни преузети ни наметнути споља. У том смислу је преглед нивоа еколошке свести у овом чланку дат само ради оријентације; тек да би се боље разумело где се неко налази и куда може да стреми. За резултате је, међутим, потребан упоран рад на себи. При свему томе ни од ког се не очекује да се жртвује угрожавајући своје здравље нити то било ко треба да чини. За почетак, довољно је постепено(!) морално и телесно ојачати толико да се, после извесног времена, без непријатности или здравствених поремећаја могу испоштовати правила СПЦ о посту (четири вишедневна, среда и петак). Већ тим постигнућем би био дат немерљив допринос очувању животне средине.

др Синиша Варга

Биљана Маџарев Варга

Категорије:Екологија

Подземне воде

23. септембар 2011. 3 коментара

Да бих се што боље информисао о изворима (који су предмет истраживања Планинарско-еколошког клуба „ГОРА“ у оквиру пројекта „Очување извора питке воде на подручју Жежеља и Бешњаје“) мало сам лутао по Интернету тражећи текстове који говоре о изворима и наишао на веома интересантну књигу, која ми је открила много података о изворима. Књигу „ПОДЗЕМНЕ ВОДЕ издани, извори, бунари, терме и минералне воде“ написао је давне 1897. године Др. Светолик Радовановић у издању „Српске књижевне задруге“. Ову књигу можете наћи у електронском издању на: Google Book Search или на: Open Library одакле можете да је скинете у  PDF формату.

Верујем да ће многи у овој књизи наћи пуно корисних информација о изворима и подземним водама.

Dan čistih planina – Rajac

21. септембар 2011. 3 коментара

 

Dana 25.09.2011. godine PEK GORA Kragujevac organizuje odlazak na republičku akciju pod nazivom “DAN ČISTIH PLANINA RAJAC 2011.” koju organizuje PSD POBEDA BEOGRAD.

Odlazak na akciju ima dve varijante:

  1. varijanta (ako ima dovoljno zainteresovanih za angažovanje minibusa )

Polazak iz Kragujevca u 07.30 časova od krsta.

Dolazak u Ravnu Goru u 09.30 časova (uz pauzu u Gor. Milanovcu – 10 min. i kod spomenika 2. srpskom ustanku na Takovu 30 minuta)

Polazak na pešačenje u 10.00 časova – zajedno sa članovima PSD POBEDA Beograd i ostalim klubovima i društvima.

Plan kretanja na stazi: Ravna Gora (800 m) – Suvobor ( 866  m) – Dobra voda – vrh Rajac (847 m) – planinarski dom Rajac (650 m).

Ukupna dužina staze za pešačenje: oko 9 km.

Težina staze: laka

Polazak za Kragujevac u 17.00 časova.

 

2. varijanta (ako se ide sopstvenim automobilima)

Polazak iz Kragujevca u 07.30 časova od krsta.

Dolazak u planinarski dom na Rajcu u 09.30 časova.

Polazak na pešačenje u 10.00 časova.

Plan kretanja: planinarski dom Rajac (650 m)–– vrh Rajac (847 m) – Suvobor ( 866   m) -planinarski dom Rajac (650 m).

Ukupna dužina staze za pešačenje: oko 14 km.

Težina staze: laka

Polazak za Kragujevac u 17.00 časova.

 

Napomena: Planinari imaju mogućnost da umesto navedene staze u varijanti 2. prepešače stazu zdravlja i zadovoljstva (kružnu stazu) u neposrednom okruženju planinarskog doma – dužina staze je oko 5 km.

 

Ishrana: iz ranca po sopstvenom izboru – planiran je gratis čaj.

Poneti odgovarajuću planinarsku opremu za zimske uslove, zaštitu od kiše i obavezno planinarske cipele ili čizme.

 

Pozivamo sve zainteresovane članove PEK GORA i ostale građane da se na vreme lično prijave najkasnije na sastanku Kluba dana 21.09.2011. godine u 19.00 časova u OŠ „Stanislav Sremčević“ Kragujevac i da uplate akontaciju za putovanje u iznosu od 300,00 dinara.

Na sastanku Kluba  će se odlučiti po kojoj varijanti će biti realizovan odlazak na akciju.

Organizator akcije je Marija Stojanović – telefon 064/916-98-01

Категорије:Најава акције

Извори на Жежељу

21. септембар 2011. 2 коментара

Недеља, 18. септембра 2011.

У недељу нас је било још мање: Кића, Синиша и ја. Ипак то нас ни мало није обесхрабрило да скоро читав дан проведемо тумарајући по Жежељу и изтражујући изворе.
Прочитај више…