Архива

Archive for септембар 2011

“50. JASTREBAČKI MARŠ”

30. септембра 2011. Поставите коментар

Dana 08.10.2011.godine PEK GORA Kragujevac organizuje odlazak na republičku planinarsku akciju pod nazivom “50. JASTREBAČKI MARŠ” koju organizuje PSD JASTREBAC Kruševac.

Прочитај више…

Категорије:Најава акције

Час у ОШ Станислав Сремчевић


У оквиру реализације пројекта “Очување извора питке воде на Жежељу и Бешњаји”, данас сам у ОШ Станислав Сремчевић одржала предавање.  Овом приликом,  упознала сам ученике VII2 одељења (наше сараднике на пројекту), са обавезама које их очекују током реализације истог. На почетку предавања, укратко сам представила наш клуб, кроз причу и фотографије са наших акција.

Ученици су показали велико интересовање, нарочито када су током даљег предавања сазнали, шта их очекује током истраживања. Свесни важности овог пројекта, са одушевљењем су прихватили обавезе у наредној фази реализације, а то су:

    • лоцирање извора помоћу ГПС уређаја,
    • евидентирање података о пронађеном извору,
    • прикупљање података од локалног становништва,
    • трaсирање приступних стаза до пронађених извора помоћу ГПСа,
    • постављање табли са ознакама које усмеравају ка изворима.

Ово су задаци на терену, који ће да се реализују током октобра.

Током новембра, планирамо да са истом групом ђака урадимо анкету, кроз коју ћемо да сазнамо колико су наши суграђани упознати са проблемом водоснабдевања, да ли знају да у непосредној околини Крагујевца постоји велики број извора воде за пиће и тд.

Крајем децембра, када планирамо завршетак реализације пројекта, ова група ученика ће имати значајну улогу у презентацији резултата пројекта.

На самом крају предавања, наши најмлађи сарадници (можда и будући планинари), су упознати са правилима понашања на терену и са практичним саветима, како се треба обући и шта треба обавезно понети на овакву акцију.

Светлана Плавшић

Uspon na živi vulkan Niragongo u Kongu

29. септембра 2011. Поставите коментар

Dragi moji,

Šaljem vam neke slike i utiske sa uspona na živi vulkan Niragongo u Kongu. Grad Goma u Kongu je na jezeru Kivu, ispod vulkana i do sada ko zna koliko puta zalivan lavom iz vulkana. Poslednja erupcija je bila 2002. godine. Već sam pisao o teskim prizorima bede i siromastva u Ruandi, ali ovo u Kongu je i za mene bio šok, iako sam se već navikao na takve prizore. STRAŠNO! Goma je grad od million stanovnika a nema nijednu asfaltiranu ulicu. Kamenje i ostaci lave svuda po gradu, deponije koje se puše po celom gradu. Ljudi i stoka žive na tom užasnom kamenu od lave, koji i nije kamen nego kao ugalj, šljaka. Beda neshvatljiva, teško mogu da se izdrže takve slike. U bodljikavoj žici i opkoljen tenkovima garnizon UN snaga, aerodrom, vojnici iz Urugvaja. Teške slike oklopnih transportera, straža, sve pod oružjem.

Vulkan je na 3.500 metara, uspon težak. Teže nego što sam očekivao. Prvo se ide kroz guste šume stazom koju je lava napravila, okamenjeni tokovi lave. Teško za hod i strmo, jako strmo. U grupi nas je 13, ide 15 nosača i 10-ak vojnika armije Konga, tu je granica, neprestano neki pobunjenici, napeto.

Šta da kažem, pri vrhu sam potpuno ostao bez snage. Nije da sam slab i da se nisam peo na teške terene, ali ovo još nisam video. Na slici 58 se vidi kako izgleda uspon, pa neka Zoran Obradović, leganda planina, kaže kako mu to izgleda. Pri vrhu je jak vetar, jako hladno. Moj nosač, zove se Bosko, mi pomaže, vuče me za ruku, strplivo i sigurno. Iza nas je vojnik Augustin koji ne dozvoljava da ostanemo iza njega. Teško mesto i bio sam im beskrajno zahvalan. Uhvatio me strasan grč, noga mi se nadula. Poneo sam prvu pomoć pa mi Bosko prska onaj sprej što rashlađuje i stavlja mi zavoj. To pomaže dosta.

Na vrhu, stojimo na ivici kratera koji je prečnika 1,2 km a dole je jezero vrele lave. Prizor je kao da gledate stvaranje sveta. Čuje se potmula tutnjava, zvuči kao talasi na moru, šištanje i svaki čas šikne visoki stub pare. Oseća se topolota i miris sumpora. Ne može to ni da se slika. U potpunom mraku lava u jezeru menja boju od crvene do narandžaste, pravi razne figure i ključa.

Prvodimo noć u kolibama pored kratera. Oblačim sve sto imam i ležem u vreću. Hladno, kiša pada kao luda, vetar kao da će da prevrne kolibu. Crvena svetlost od vulkana se vidi iz daleka.  Ujutru, od magle se ne vidi susedna koliba. Spremamo se i polako silazimo. Ta lava je jako klizava kad je mokra, i suva nije laka za hodanje.

Zahvalan sam Bosku za pomoć, delim hranu sa njim, nosači jedva da su nešto i poneli za hranu. Pred očima mi je slika njegove crne ruke kako me vuče napred. Sve mokro. Na povratku mi iz grupe skupljamo pare da častimo nosače, pa oni to dele . Ja Bosku krišom dajem još 10 dolara. Pomišljam da mu ostavim svoje planinarske cipele, odlicne su bile na ovom terenu. Bosko svaki treći dan ide uz tu planinu u gumenim cizmama, i sav je odrpan. Ali je stalno nasmejan i toplo me gleda. Na kraju smo se pozdravili i dugo zagrlili. Mnogo mi ga je žao.

Jos sam pod jakim utiscima od svega toga. Grozno mesto, vulkan strašno izgleda, kao da će svakog časa da eksplodira.

Na slikama, čoveculjak u zelenoj majici je Daniel, glavni vodič, nizak, tanke nogice, stariji je od mene. Jako je šarmantan. Boška vidite samnom u svetlom kačketu a sa puškom je vojnik Augustin.

Pozdrav svima

Nebojša Simić

Категорије:Извештај са акције

НИВОИ ЕКОЛОШКЕ СВЕСТИ

29. септембра 2011. Поставите коментар

Постоје три основна нивоа еколошке свести: почетни, средњи и виши.

Почетни ниво еколошке свести одликује уздржавање од предузимања сопствених аката којима се загађује околина. То пре свега значи да не бацамо отпатке по тротоару, нити остављамо смеће где нам падне на памет, већ отпад  (претходно разврстан – кад за то постоје услови) одлажемо у контејнере, канте за смеће и друга за то предвиђена места.

Експанзију почетног нивоа еколошке свести прати потреба за активним друштвеним ангажовањем у сфери екологије па се средњи ниво еколошке свести одликује спремношћу да се учествује у активностима на чишћењу животне средине. Средњи ниво еколошке свести представља активан однос на очувању здраве животне средине у смислу улагања времена и енергије у рад на отклањању последица неодговорног понашања других људи према средини у којој живе.

Временом ентузијазам опада, јер упркос свом личном ангажовању, неодговорних људи је и даље толико много да се интензитет загађења животне средине не смањује. Зато се у даљем развоју еколошке свести фокус од других полако окреће ка сопственој личности и, што на први поглед може да изгледа парадоксално: од чињења ка нечињењу, па тако виши ниво еколошке свести подразумева промену сопствених животних навика одн. начина живота. Као што видимо процес развоја еколошке свести је цикличан. Тако, исто као и почетни, и виши ниво еколошке свести карактерише уздржавање. Али док се на почетном нивоу еколошке свести уздржавање односи на уздржавање од предузимањa сопствених аката којима се директно загађује околина, дотле се на вишем нивоу еколошке свести уздржавање односи на уздржавање од предузимањa сопствених аката којима се подстичу други да загађују околину. Разлика је и у томе што је код почетног нивоа еколошке свести уздржавање у вези са загађивањем околине које је очигледно (амбалажа од чипса, пластична флаша, лименка од пива), док су на вишем нивоу еколошке свести развијене способности дубљег увида, па се заштита животне средине остварује у односу на ствари или активности за које није очигледно да негативно утичу на чистоћу животног простора. Такође на вишем нивоу еколошке свести не мењају се било које навике, већ животне навике тј. оне навике којима се задовољавају животне потребе.

Један од значајнијих показатеља да је особа на путу ка вишем нивоу еколошке свести је одвикавање од пушења. Пушач постаје свестан да се димом као продуктом пушења директно загађује ваздух; да филтери постају смеће, а да би се обезбедила хартија у коју је увијен дуван морају сећи стабла. Поред тога, сваки просечан пушач годишње попуши који ар дувана; неколико десетина таквих читаво јутро (нешто више од пола хектара). Замислите колика би корист била кад би се на површинама на којима се гаји дуван гајиле житарице и поврће. Не само да би се обезбеђивале веће количине хране, већ би она због богатије понуде била јефтинија.

Промена начина исхране и навика везаних за њу готово је известан знак да је у развоју еколошке свести достигнут виши ниво. На планети Земљи живи неколико милијарди животиња које се гаје да би се обезбедило месо за људску исхрану. Те животиње морају сваки дан да једу. Дакле, за исхрану свих тих животиња потребно је обезбедити енормне количине хране. За тако нешто потребно је обрадити на милионе хектара обрадивог земљишта како би се обезбедило довољно кукуруза, луцерке, детелине, сирка (чак се и коров узгаја) и другог крмног биља. Све то изискује потрошњу горива фосилног порекла (тј. енергије из необновљивих енергетских извора), а нус продукт су огромне количине издувних гасова којима се загађује ваздух. Коришћење вештачких ђубрива, хербицида, пестицида је прича за себе. За исхрану тих животиња потроши се више хране него што би се потрошило кад би се у исхрани људи месо заменило житарицама, воћем и поврћем. Простије речено, домаће животиње дневно поједу више хране него људи. То даље значи да кад домаћих животиња које се гаје да би се за људску исхрану обезбедило месо не би било, онда би, како би се недостатак меса у људској исхрани надокнадио, требало обрадити мање површине обрадивог земљишта но што су то површине обрадивог земљишта које се обрађују да би се обезбедила храна за животиње. Непосредна последица овог би било мање загађење издувним гасовима, вештачким ђубривом, пестицидима, хербицидима и др., али то није све. Свих тих неколико милијарди животиња непрестано дише. То значи да се у атмосферу ослобађају милиони кубних метара угљендиоксида којих не би било кад не би било тих животиња. Дисањем ове животиње једнако доприносе загревању планете и стварању ефекта стаклене баште колико се то чини и издувним гасовима аутомобила. Међутим, крајњи ефекат загађења који чине ове животиње већи је од оног који се постиже у саобраћају. Разлог су загађења воде, ваздуха и земљишта која настају у процесу индустријске прераде меса. Пре свега потребно је потрошити гориво ради допремања животиња од фарми до кланица. Али то није главни извор загађења везано за обезбеђење производа од меса. Сваки дан се из кланица у водотокове испуштају хектолитри крви и других телесних течности и то је највећи извор загађења везан за кланичну делатност – поготово имајући у виду да се за испирање поменутих телесних течности користе велике количине чисте воде која се у овом процесу прља и тако прљава испушта у животну средину. Такође у процесу распадања и труљења на стотине тона изнутрица и других делова животињског тела који се не конзумирају, нити користе у друге сврхе, стварају се и ослобађају гасови којима се загађује ваздух (ни спаљивање овог отпада нема благотворан утицај на чистоћу ваздуха). Земљиште на коме се таква врста отпада одлаже не може се користити у друге сврхе. Све ово није очигледно када се погледа на комад шунке или колутић кобасице, али на вишем нивоу еколошке свести схвата се да се уздржавањем од исхране месом доприноси смањењу потражње за овим производом, те да се услед тога смањује потреба за узгојем животиња чије је месо намењено људској исхрани, па се на тај начин доприноси смањењу свих фактора загађења животне средине који су последица овог вида сточарства и прерађивачке индустрије.

Развој еколошке свести део је процеса унутрашњег раста и сазревања. Он се не може ни преузети ни наметнути споља. У том смислу је преглед нивоа еколошке свести у овом чланку дат само ради оријентације; тек да би се боље разумело где се неко налази и куда може да стреми. За резултате је, међутим, потребан упоран рад на себи. При свему томе ни од ког се не очекује да се жртвује угрожавајући своје здравље нити то било ко треба да чини. За почетак, довољно је постепено(!) морално и телесно ојачати толико да се, после извесног времена, без непријатности или здравствених поремећаја могу испоштовати правила СПЦ о посту (четири вишедневна, среда и петак). Већ тим постигнућем би био дат немерљив допринос очувању животне средине.

др Синиша Варга

Биљана Маџарев Варга

Категорије:Екологија

Подземне воде

23. септембра 2011. 3 коментара

Да бих се што боље информисао о изворима (који су предмет истраживања Планинарско-еколошког клуба „ГОРА“ у оквиру пројекта „Очување извора питке воде на подручју Жежеља и Бешњаје“) мало сам лутао по Интернету тражећи текстове који говоре о изворима и наишао на веома интересантну књигу, која ми је открила много података о изворима. Књигу „ПОДЗЕМНЕ ВОДЕ издани, извори, бунари, терме и минералне воде“ написао је давне 1897. године Др. Светолик Радовановић у издању „Српске књижевне задруге“. Ову књигу можете наћи у електронском издању на: Google Book Search или на: Open Library одакле можете да је скинете у  PDF формату.

Верујем да ће многи у овој књизи наћи пуно корисних информација о изворима и подземним водама.

Dan čistih planina – Rajac

21. септембра 2011. 3 коментара

 

Dana 25.09.2011. godine PEK GORA Kragujevac organizuje odlazak na republičku akciju pod nazivom “DAN ČISTIH PLANINA RAJAC 2011.” koju organizuje PSD POBEDA BEOGRAD.

Odlazak na akciju ima dve varijante:

  1. varijanta (ako ima dovoljno zainteresovanih za angažovanje minibusa )

Polazak iz Kragujevca u 07.30 časova od krsta.

Dolazak u Ravnu Goru u 09.30 časova (uz pauzu u Gor. Milanovcu – 10 min. i kod spomenika 2. srpskom ustanku na Takovu 30 minuta)

Polazak na pešačenje u 10.00 časova – zajedno sa članovima PSD POBEDA Beograd i ostalim klubovima i društvima.

Plan kretanja na stazi: Ravna Gora (800 m) – Suvobor ( 866  m) – Dobra voda – vrh Rajac (847 m) – planinarski dom Rajac (650 m).

Ukupna dužina staze za pešačenje: oko 9 km.

Težina staze: laka

Polazak za Kragujevac u 17.00 časova.

 

2. varijanta (ako se ide sopstvenim automobilima)

Polazak iz Kragujevca u 07.30 časova od krsta.

Dolazak u planinarski dom na Rajcu u 09.30 časova.

Polazak na pešačenje u 10.00 časova.

Plan kretanja: planinarski dom Rajac (650 m)–– vrh Rajac (847 m) – Suvobor ( 866   m) -planinarski dom Rajac (650 m).

Ukupna dužina staze za pešačenje: oko 14 km.

Težina staze: laka

Polazak za Kragujevac u 17.00 časova.

 

Napomena: Planinari imaju mogućnost da umesto navedene staze u varijanti 2. prepešače stazu zdravlja i zadovoljstva (kružnu stazu) u neposrednom okruženju planinarskog doma – dužina staze je oko 5 km.

 

Ishrana: iz ranca po sopstvenom izboru – planiran je gratis čaj.

Poneti odgovarajuću planinarsku opremu za zimske uslove, zaštitu od kiše i obavezno planinarske cipele ili čizme.

 

Pozivamo sve zainteresovane članove PEK GORA i ostale građane da se na vreme lično prijave najkasnije na sastanku Kluba dana 21.09.2011. godine u 19.00 časova u OŠ „Stanislav Sremčević“ Kragujevac i da uplate akontaciju za putovanje u iznosu od 300,00 dinara.

Na sastanku Kluba  će se odlučiti po kojoj varijanti će biti realizovan odlazak na akciju.

Organizator akcije je Marija Stojanović – telefon 064/916-98-01

Категорије:Најава акције

Извори на Жежељу

21. септембра 2011. 2 коментара

Недеља, 18. септембра 2011.

У недељу нас је било још мање: Кића, Синиша и ја. Ипак то нас ни мало није обесхрабрило да скоро читав дан проведемо тумарајући по Жежељу и изтражујући изворе.
Прочитај више…

Извори у Букоровцу и на Бешњаји

21. септембра 2011. Поставите коментар

Субота, 17. септембар 2011.

Према договору на састанку клуба, очекивао сам учешће више чланова клуба на овој акцији, али се тог суботњег јутра појавило нас шесторо. Са двоја кола, пошли смо пут Бешњаје са планом да обиђемо изворе на самој Бешњаји.

По силаску у Букоровац, испод старе школе, где се пут приближава кориту реке Осанице, синуло ми је да осмотрим корито реке, јер сам од мештанина који користи воду са извора Топлик чуо да је узводно од извора река пресушила. И стварно, корито реке је било потпуно суво. Пошто до сада нисам јасно уочио извор Топлик у кориту реке, било ми је јасно да тај извор мора да буде веома издашан, када низводно од њега река Осаница тече пуним капацитетом. Паркирасмо се код првих кућа у подножју Врлетнице са намером да се спустимо до реке и проверимо овај необични извор. На том месту сретосмо и мештанина Зорана, који је некада био планинар у Крагујевачком планинарском друштву „Димитрије Јанковић – Цици“, који је драге воље прихватио да нас одведе до извора Топлик. Спустисмо се оближњом њивом до корита реке, а онда кренусмо узводно, борећи се са околним растињем и пазећи да не угазимо у воду. Изненађење је било потпуно: насред пресушеног корита реке Осанице избијала је кристално чиста изворска вода. То је потврдило приче мештана да Осаница никада не пресушује од извора Топлика.

Топлик извире у самом кориту реке Осанице

У пролеће, када околне притоке пуне Осаницу од самог њеног изворишта, на овом месту, у дужини неколико десетина метара низводно, може се јасно видети како са дна реке избија вода овог извора.

Поред извора смо нашли букет пољског цвећа. Могуће је да се ту изводе и неки обреди.

Зими, када већи део реке узводно заледи, због сталне температуре од 15 степени, од места извора Топлика па низводно река несметано тече и пуши се услед велике разлике у температури од спољашњег ваздуха. Отуда вероватно и назив извора Топлик. Захваљујући томе и воденица у Букоровцу ради непрекидно и зими на задовољство многих љубитеља пројног брашна, које је, млевено у овој воденици, стварно изузетно.

Кристално чиста вода Топлика избија из песка и камења са дна реке.

Наш пријатељ Зоран се понудио да нас одведе до извора Бабина вода, који се налази на једном брду са источне стране Врлетнице. Показало се да је сусретљивост мештана и њихова помоћ на терену од кључне важности за проналажење извора. Овај извор вероватно не би смо нашли ни помоћу ГПС уређаја у који је учитана координата извора на овом брду, јер су тектонски поремећаји у виду клизишта потпуно изменили ток воде и извор је сада на мало неуобичајеном месту: скоро на самом гребену брда, уместо у усеку где смо очекивали да ћемо га наћи.

Прешавши дрвени мостић преко Осанице, почели смо да се пењемо сеоским колским путем који води источном страном Врлетнице ка превоју испод Лисиног лаза. На неких 500м од реке, на гребену Бабиног брда, краћим одвајањем од главног сеоског пута, дођосмо до још једног необичног извора: Бабина вода.

Извор Бабина вода избија из распукле стене

Вода овог извора избија из пукотине у стени која је вероватно настала померањем тла услед клизања земљишта. Изнад овог извора се јасно види велико клизиште, које је на једном делу ослободило стеновиту подлогу. Из распуклине, где се скупља вода овог извора, неко је од мештана поставио тању пластичну цев из које сада цури танки млаз свеже изворске воде.

Уписивање података о извору

Као и код сваког пронађеног извора, уследило је бележење података о извору и репозиционирање његовог положаја у ГПС уређају.

Жица ове воде се такође јавља на још једном месту, па су мештани ту направили каптажу, која им служи за снабдевање водом за своје потребе и за напајање стоке.

Уређена каптажа испод Бабиног извора

У повратку са овог извора поново прелазимо дрвени мостић и свраћамо у двориште нашег пријатеља Мирчета, који је једну од жила извора Топлик, која извире из обале на страни Врлетнице, недалеко од његовог дворишта, каптирао и спровео воду до свог дворишта.

Дрвени мостић преко Осанице

Чесма у његовом дворишту је увек отворена и доступна је свима који желе да наточе ову веома питку воду. Мирче нам је рекао да многи Крагујевчани долазе са великим балонима да наточе ову воду.

Чесма у Мирчетовом дворишту са водом из Топлика, увек отворена за све пунике намернике

На растанку, Зоран нас је такође упутио на неколико извора у Букоровцу, које смо такође обишли. Први од њих је био новоуређени извор испред дворишта, поред пута који из Букоровца води ка Горњим Комарицама. Овакви извори само потврђују колико је вода важна људима, нарочито свежа изворска вода.

Чесма поред пута за Горње Комарице

Многи уређени извори су посвећени некој драгој особи или као подсећање на неки важан догађај у животима људи. Овај извор је уређен као подсећање на крсну славу породице испред чијег се дворишта налази.

Чесма је посвећена крсној слави Св Ђорђе

Сваки пут када поред неког извора сретнемо неког пролазника, он нас са посебном пажњом саслуша о нашој активности истраживања и очувања извора и радо нам пружи нове информације где да нађемо следеће изворе. Сада већ крећемо уз ток Гиговог потока у потрази за изворима на које су нас мештани упутили. Кратко се крећемо нашом обележеном стазом поред Гиговог потока, а онда крећемо узводно уз поток. У кориту неких, од великих суша, пресушелих потока испод Камените косе, наилазимо на велике камене блокове који су поређани као степенице.

Стеновито корито потока испод Камените косе

Први мали извор једва налазимо поред самог корита Гиговог потока. Неко од мештана је на месту појављивања воде издубио мању рупу испод жила оближњег дрвећа. На дрвету је обавезна пластична чаша за путнике намернике, који ће се освежити изворском водом.

Унутрашњост извора

Пошто нисмо у исто време нашли овај извор, мало смо се раздвојили, па смо лутајући даље уз поток наишли на дрвосече који су нам показали веома леп Тодоров извор, који су уредили његови синови у спомен свом оцу. У стрмој обали испод велике букве је отвор извора са бетонираном преградом са предње стране у коју је утиснута плоча са посветом. Извор је веома леп, али на жалост нисам имао код себе фотоапарат да бих га сликао. То ћу исправити већ следећом приликом када дођемо у истраживање извора у овом крају.

Сада већ крећемо аутима асфалтним путем који се серпентинама пење ка брду и засеоку Дренак. Ту, испод самог врха, надомак првих кућа у селу, ГПС уређај нам показује да смо близу још једног извора који нам је у плану за посету. Са пута, на ливади испод нас уочавамо густе крошње дрвећа у једној ували и испод њих лепо уређене баште. Све нам то говори да је у близини добар извор воде. Наше изненађење је било још веће када смо се приближили извору и угледали лепо уређену околину извора.

Лепо језерце испод извора

Прво нам је привукло пажњу вештачко језерце, које је направљено преграђивањем тока воде из извора. Преко воде која је истицала из извора и уливала се у језерце постављен је дрвени мостић, а у дебелом хладу великих липа било је неколико пањева за седење и одмор.

Хладна вода са извора нас је окрепила овог врелог септембарског дана

Сам извор је веома лепо уређен: уредно озидано камемном и покривено каменим плочама и земљом. Кроз отвор се видела бистра свежа изворска вода.

Отвор извора

Поред извора је незаобилазно емајлирано лонче са ручком за захватање воде из извора. Унутрашњост извора је веома уредна и види се да домаћин води рачуна о чистоћи самог извора.

Уредно озидан и одржаван извор

Нисмо могли да одолимо и да се неко време не задржимо крај овако лепог извора. То нам је био и повод да направимо паузу за ручак.

Колика је издашност овог извора, показује и вегетација која расте испод самог извора. Недалеко одатле се уочава влажно тло са барским биљкама, а околне баште су пуне свежег и сочног поврћа које се залива из оног вештачког језерцета испод извора.

Бујна вегетација испод извора са барским биљкама

Када смо се лепо одморили у хладу овог извора и окрепили одличном леденом изворском водом, кренули смо ка засеоку Дренак, где смо очекивали да нађемо чесму у самом центру села. И тако је и било: ГПС уређај нас је довео у близину чесме, а љубазни дечачић, у чијој је ливади била чесма, одвео нас је до ње. Чесма се налази одмах испод пута који пролази кроз засеок, недалеко од сеоског гробља.

Озидана чесма на Дренку

Чесма је веома стара. У избетонирани наткривени резервоар се скупља изворска вода и када је има довољно она прелива кроз металну цев. Извор је великог капацитета и из њега се снабдева велики број кућа у селу. Нажалост, изнад извора су куће сеоских домаћинстава са шталама и пољским клозетима, па је велико питање како све то утиче на квалитет воде и колико је ова вода исправна за пиће. На жалост, нисмо успели да добијемо информације о исправности воде од неког од старијих мештана.

Пут нас даље води ка гребену Бешњаје и ту, поред првих викендица, помоћу непогрешивог ГПС уређаја, испод смрчеве шуме, налазимо на каптажу уредно избетонирану и покривену, али у којој није било воде, вероватно због ове дуготрајне суше.

Пресахли каптирани извор на Бешњаји

Одмах насупрот овог гребена, низ шумски пут који води одмах изнад првих викендица ка Мртвичком потоку, налазимо помоћу ГПС уређаја још један обележени извор. До њега стижемо када са шумског пута, после неких 50 метара скренемо косо низ багремов шумарак утабаном стазицом која нас води право до извора.

Леп изворчић на Бешњаји - извориште Мртвичког потока

Извор је испод корења велике букве, озидан и покривен камењем, са малим отвором који је заштићен лименим знаком ловишта.

Отвор Мртвичког извора

Још један у низу сличних извора који су људи направили да би се освежили изворском водом када их пут нанесе у овај део шуме.

 И овде бележимо све податке који су интересантни за наше истраживање.

Рад на бележењу података о извору

Остало је да обиђемо још један извор дубоко у шуми, близу потока Вољевица, који је означен на топографској карти и чији смо положај учитали у ГПС уређај. Настављамо даље истим шумским путем низ Мртвички поток и после 2 километра пута ГПС уређај нас упозорава да се налазимо у близини тачке коју смо означили као извор. После мало лутања, испод самог пута у густишу налазимо једну блатњаву локву у којој су се недавно кљачкале дивље свиње. ГПС уређај је показивао положај изнад шумског пута, а извор смо нашли испод пута.

Локва на извору близу потока Вољевица, дубоко у шуми Бешњаје

Вероватно је изградњом пута био уништен извор на његовом првобитном положају па је нова жица избила испод пута.

Ово је требало да буде крај нашег истраживања за овај дан, па смо се разишли већ на Бешњаји. Нас тројица, Риле, Миша и ја, смо пошли код Рилетове бивше колегинице у Букоровцу на обећани кафу. Ту смо наравно били лепо дочекани и послужени, а после сазнања за наше активности на истраживању извора, одмах је уследила понуда да нас одведу до интересантних извора ка Горњим Комарицама.

Прво смо отишли до најудаљенијег Жутог извора који се налази на левој обали Осанице, непосредно уз реку, стотинак метара пре моста у Горњим Комарицама. Од пута смо прешли поред кукуруза неких 30 метара до Осанице и одмах преко пута угледали необичан призор Жутог (ја бих рекао Златног) извора.

Жути извор на левој обали Осанице у Горњим Комарицама

Вода извире из брда и боји у златно жуто половину цеви која је уметнута директно у извор, као и сав околни простор куда тече. Камење је жуто чак и у кориту Осанице, где се овај извор улива.

Златно жута боја, вероватно од присуства неког метала

Вода има мирис и укус на метал. Вероватно због њене необичне боје, људи јој приписују лековита својства и многи долазе на овај извор да се умију и на тај начин излечили или предупредили неку болест.

Воду смо захватили само да је пробамо и има мирис и укус на метал

У повратку ка Букоровцу, поред пута наилазимо на један запуштени и пресушени извор.

Запуштени извор поред пута за Горње Комарице

Извор је некада изгледа био издашан, али је у међувремену пресушио. По величини унутрашњости озиданог дела, рекло би се да је то био велики, лепо уређен и издашан извор.

Урушени отвор запуштеног и пресахлог извора

Недалеко одатле, одмах поред пута је локва која је направљена за напајање стоке. Жица из извора који се налази изнад ове локве пуни је и она је и у ово сушно доба године пуна воде.

Локва за напајање стоке, одмах поред пута

Изнад ове локве је Данилов извор, који је сада формиран као мали бунар од бетонске цеви са поклопцем на врху.

Каптажа Даниловог извора. Мало је воде у извору због суше.

После скоро 10 сати истраживања окончали смо данашњи рад на терену задовољни пронађеним изворима и још више задовољни новим познанствима са добрим људима који су од непроцењиве важности за информације о изворима на терену.

Дејан Милошевић

О пројекту:  „Очување извора питке воде на подручју Жежеља и Бешњаје

Истраживање извора на Бешњаји и Жежељу

16. септембра 2011. Поставите коментар

У суботу и недељу, 17. и 18. септембра, планирана је акција истраживања извора на подручју Бешњаје и Жежеља. Ова акција је планирана као део нашег пројекта „Очување извора питке воде на подручју Жежеља и Бешњаје“ који је финансиран од стране Градског већа града Крагујевца, у оквиру пројеката удружења у области заштите животне средине и одрживог развоја.

За суботу, 17. септембра, је планирано да се окупимо на такси станици испред надвожњака у улици Јована Ристића у 7:00 и да се такси возилима или приватним возилима превеземо до воденице у Букоровцу, одакле ће нам бити полазиште за истраживање. За тај дан је планирано да се обиђу извори на централном делу Бешњаје, полазећи од засеока Дренак, па главним гребеном Бешњаје до Ракљате косе, а затим у повратку прелазак на страну Лисиног лаза са спуштањем низ Врлетницу до извора Топлик, где ћемо завршити ово истраживање. Тог дана би требало да обиђемо око 15 извора који су означени на топографским катрама. Ово је прилично амбициозан план имајући у виду да ћемо прећи на терену око 20 км и потрошити додатних 3.5 сата на прикупљање и бележење података о сваком извору (рачунајући по 15 минута за сваки извор).

За недељу, 18. септембра,  је планирано да се истраже извори на подручју Жежеља. Пријављени за ову акцију треба да се окупе код кафане „Медна“ у Ждраљици до 8:00, одакле крећемо у истраживање извора. Проћи ћемо све изворе који су у близини наше „Крагујевачке планинарске стазе Жежељ-Бешњаја“ све до реке Осанице и села Букоровац. Тог дана би требало да обиђемо око 20 извора који су означени на топографским картама. Проћи ћемо око 15 км и додатно утрошити око 3 сата на прикупљање и бележење података о изворима.

Пријављени за ове две акције нека рачунају на целодневну активност на истраживању и прикупљању података на терену са кретањем ван уобичајених стаза.

Сви који желе да учествују у овим акцијама, нека се обавезно јаве Дејану Милошевићу на тел: 064 / 241-541-2, да би се испланирао начин превоза и исхране тог дана.

INFORMACIJA O ODLAGANJU IZLOŽBE 2011.

12. септембра 2011. 1 коментар

ZBOG KATASTROFALNOG STANJA NA TERENU I STRAŠNE SUŠE, GLJIVARSKO DRUŠTVO ŠUMADIJE JE ODLUČILO DA ODLOŽI JEDANAESTU IZLOŽBU GLJIVA U KRAGUJEVCU.

UMESTO U REDOVNOM TERMINU (DRUGA SUBOTA DO KRAJA SEPTEMBRA), 17.09. IZLOŽBA ĆE BITI ODRŽANA U TERMINU KOJI ĆE BLAGOVREMENO BITI OBJAVLJEN.

Ekipa Gljivarskog društva Šumadije je proverila stanje na najvišim nadmorskim visinama planina u Srbiji i zatekla neopisivo loše stanje, posle dugotrajne suše i saharskih temperatura. Na nižim nadmorskim visinama, naročito na kamenitim terenima, hrastova šuma je prestala sa vegetacijom. Procenjeni broj vrsta koji bi mogao biti prikazan na izložbi, u odloženom terminu bi bio manji od 40 vrsta. Takođe, većina, iako svežih eksponata ne bi ličila na sebe. Kako god bude u narednom periodu, sledeći objavljeni termin izložbe će biti definitivan.

U iščekivanju smo Jedanaeste izložbe gljiva

u Kragujevcu

PRIRODNO-MATEMATIČKI FAKULTET

glavni ulaz

velika sala na I spratu