Почетак > Вести, Екологија > 2011. година – Међународна година шума

2011. година – Међународна година шума


Уједињене нације прогласиле су 2011. годину за Међународну годину шума, како би се унапредила свест најшире светске јавности о суштинској улози ових вредних екосистема за живот на земљи, и о неопходности очувања, заштите и мудрог управљања шумама као драгоценим природним ресурсом.

Међународна година шума је повод да се још једном истакне многоструки значај шума, али и укаже на опасност од њиховог нестајања. По обиму и улози у животној средини, шуме имају изузетан значај. Оне су фактор стабилности климатских елемената и појава, и представљају стабилизатор климе са великим утицајем на стабилност свих екосистема. Шуме у највећој мери утичу на пречишћавање ваздуха од прашине и других честица које доспеју у атмосферу. Главни су регулатор односа кисеоника и угљен-диоксида у ваздуху, и учествују у пречишћавању загађеног ваздуха, те су као такве стекле епитет ”плућа биосфере”. Поред тога, њихов утицај на водне ресурсе је велики и комплексан – шума има хидролошку и водозаштитну функцију, и значајну улогу у спречавању поплава. Оне доприносе да се значајне количине воде задрже у шумској простирци и шумском земљишту, а одатле постепено одлазе у водене токове. Такође има изузетно позитиван и комплексан утицај и на земљиште – побољшава хранљивост земљишта, односно доприноси повећању његове плодности. Заштитна функција шума огледа се и кроз спречавање ерозије, клизишта и забаривања земљишта, а нарочито у спречавању еолске ерозије. Шума је станиште бројним врстама биљака и животиња чији опстанак и развој у значајној мери управо зависи од њеног очувања.

Поред њене улоге као једног од најсложенијих екосистема на земљи, шума је и драгоцени природни ресурс од изузетног економског значаја за човека. Њихово претерано коришћење довело је до константног смањивања површина под шумом и до деградације животне средине. Тако је, например, у протеклих десет година, око 13 милиона хектара шума у свету  искрчено и претворено у обрадиво земљиште.

Србија, која је пре више векова била позната по пространим, густим шумама и обиљу квалитетне шумске вегетације, данас је средње шумовита земља. До почетка 19. века, судећи по бројним записима, територија под шумама износила је 75-80% од укупне површине, али је  делатност човека знатно утицала на стање шума, нарочито у последња два века. Према подацима из Националне инвентуре шума Републике Србије Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде из 2009. године, од укупне површине територије Србије, 29,1% (у Војводини 7,1%, а у средишњој Србији 37,6%) налази се под шумом. Шумовитост је, у односу на глобални аспект, блиска светској која износи 30%, а знатно је нижа од европске која достиже 46% (2000). Такође, сходно подацима из овог документа, укупна површина шума у Србији износи 2.252.400 ha. Од тога је у државном власништву 1.194.000 ha или 53,0%, а у приватном васништву 1.058.400 ha или 47,0%.

Најзаступљеније дрво у Србији је буква. У укупном шумском фонду најзаступљенији су лишћари (око 90%), од чега највише шуме букве, храстове шуме, затим остали тврди лишћари, тополе, итд. док четинара и мешовитих шума четинара и лишћара има око 10%. Заштита шума значајна је и са становишта очувања биодиверзитета –  шумски екосистеми Србије изграђени су од око 250 аутохтоних дрвенастих врста.

Стратегијом развоја шумарства, посебно је наглашена неопходност одрживог газдовања шумским фондом у заштићеним природним добрима. Како се наглашава, циљ је унапређење одрживог газдовања шумама у заштићеним природним добрима, засновано на усклађеном развоју еколошке, економске, социјалне и културне функције шума, а у складу са усаглашеним и прихваћеним међународним стандардима и Националном стратегијом одрживог развоја. Сходно Просторном плану Републике Србије од 2010. до 2010. године, планирано је достизање шумовитости од  41% од укупне површине Србије, до 2050. године.

Најочуваније, најрепрезентативније, са становишта генофонда најдрагоценије шуме Србије заштићене су као једна од природних вредности заштићених природних добара, или као засебна природна добра – споменици природе ботаничког карактера. Прва заштићена природна добра у Србији, управо су били су шумски резервати „Оштрозуб“, Мустафа“ и „Фељешана“, проглашени 1948. године.

Крчење и прекомерна експлоатација шума, претварање шума у обрадиве површине и процес урбанизације, загађење животне средине… су поступци и процеси који непрекидно угрожавају шумски ресурс. И у осврту на обележавање Међународне године шума, а имајући у виду усвојена стратешка докумената и опредељења, као и на планиране програме заштите, постављени циљеви заустављања нестајања и деградације шума су значајан задатак у борби за здравију животну средину и опстанак живог света у националним и глобалним оквирима.

Извор: ЗАВОД ЗА ЗАШТИТУ ПРИРОДЕ СРБИЈЕ

Advertisements
Категорије:Вести, Екологија
  1. Нема коментара.
  1. No trackbacks yet.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: