Почетак > Извештај са акције > Петровдански дани Таре

Петровдански дани Таре


На акцију која је изведена 11.07.2010. год. под називом „Петровдански дани Таре“ кренуло је нас осамнаест  планинара. На пут смо кренули минибусом испред крста (традиционално место окупљања крагујевчана) тачно у пет сати и петнаст минута, доброг расположења са доста добрих позитивних очекивања свих планинара од акције  у дану који је следио, а чије је јутро обећавало да ће бити лепо и сунчано време.

Први километри нашег пута су и били сунчани, али магла нас је дочекала у Овчарско-Кабларској клисури и пратила нас све до испред Ужица, ту магла престаје а сунчан и помало спаран дан ће нас  скоро сво време пратити на данашњој акцији.
Прво право разбуђивање уз топлу јутарњу кафу за добро расположење имали смо у ресторану „Тиха долина“ у непосредној близини Пожеге на путу за Ужице. Располежене планинаре дочекало је сунцем обасјано „Меморијално спомен обележје“ на Кадињачи, које је подигнуто у час и славу хероја Радничког  батаљона из Ужица. Ту остајемо неких пола сата, поред сликања које смо ту имали уједно смо се подсетили на славну епопеју храбрих људи који дадоше своје животе у прошлим ратовима за боља времена својим потомцима. Планинари су стварно били  задовољни посетом овом месту јер су имали  прилику да направе доста добрих снимака за успомену и уједно уживају у простору погледа које им пружа врх Кадињаче.

Меморијално обележје на Кадињачи

Преко Бјине Баште, где се краће задржавамо због набавке – допуне недостајуће хране појединим планинарима, стижемо до основне школе у центру села Рача, где је и почетак-старт данашње акције.
Ту нас минибус оставља и даље продужава  за село  Биоска где  је  завршетак акције, ту нас чека за повратак у Крагујевац. Ми  планинари после краће припреме за пут у десет сати и десет минута са 240 метра надморске висине крећемо према манастиру  Рача. У порти уз манастир одлажемо планинарску опрему, а у самом манастиру имали смо излагање-казивање кустоса Г-дина Недељка Рајића о историјату настанка и опстанка манастира, чија је прошлост и судбина непосредно везана за судбину свог народа. Историја и прошлост овог манастира је стварно богата и бурна, и било би стварно много тешко то све описати у пар реченица, јер такав манастир заслужује много више и реченица  и простора. У стварно лепо уређеној сунцем обасјаној  порти манастира направљени су многи лепи снимци за незаборав на апаратима  наших планинара и нормално  један групни снимак окупљених планинара уз заставу нашег друштва ПЕК“Гора“.

У манастиру Рача

Пут односно шетна стаза од манастира ка водопаду – врелу у Лађевцима води нас поред воденице поточаре, рибњака, мини хидроцентрале и једне мање ергеле а сву бригу и послове води братсво из манастира Рача, вредни и радни људи нема шта. Негде у непосредној близини водопада узимамо краћи одмор за доручак, амбијент  леп просто човек да пожели да остане  ту и цео дан, ту  лепа речица жубори а свуда око нас  борова шума са уређеним изворима воде за пиће, уствари овај крај је много богат са изворима добре, хладне и  здраве пијаће  воде у што ће се и сами планинари у то уверити у току данашње акције. Морам да истакнем  да су се сви планинари сложили да је шетна стаза од манастира ка Лађевцима добро сређена, чиста, уредна и добро обележена планинарским  знацима.

Врело Лађевци

Утиске са врела и водопада у Лађевцима је тешко описати речима, требало је бити ту и видети та озарена и одушевљена лица планинара, а да је и тако било говори њихова жеља да што дуже и више времена остану на самом изворишту да би уживали, како сами кажу, у лепоти што им овде природа пружа.
Иначе сама вода на извору има сталну температуру 15-18*Ц и лети и зими, зато је зову топла вода. Кажу да има и лековита својства да лечи болести очију и коже а старо предање каже да помаже женама да остану у благословеном другом стању, уосталом  зашто и не пробати па се и уверити, нормално онима којима је то  потребно.
По завршетку ужитка и сликања за сећање на врелу Лађевци пут нас води кроз букову шуму, која прави хладовину која омогућава да путовање буде угодно, и тако дођосмо на скит односно порушене темеље остатка цркве св. Георгија, кажу да је у тој цркви била преписивачка школа, у ствари то је била предходница манастиру у Рачи. Након краћег разгледања скита крећемо пут ка средњовековној тврђави-кулини Солотник, одакле почињу и први озбиљнији успони.

Прва етапа, пута ка тврђави је била кроз итересантну букову шуму, где у једном тренутку угледасмо велику столетну букву која је са својом једном дебелом граном која је урасла у земљу формирала праву (четвороугаону) капију, која личи на капије које праве овдашњи мештани.

Жива букова капија

Да била је хладовина али и велико испаравање тако да та спарина нам причињава потешкоће у смислу већег знојења, а ми идемо даље макадамским сеоским путем преко више засеока-атара све до магистралног пута Б.Башта – Калуђерске Баре. Ову етапу пута савлађујемо релативно лако, одмарамо се кад за то осетимо потребу, наилазимо на много лепе зреле дудиње, понеку трешњу, полузелени пискавац, укусне зреле малине, а скоро на сваком кораку је извор хладне пијаће воде, где је обавезно мењамо у нашим флашицама, претходну просипамо а нову сипамо а оно флашица само замагли, а то нас одушевљава и са посебним задовољством ужитка заливамо наше ожеднеле душе.

Крај једног од многобројних извора који окрепљују душу

Следећа етапа пута била је нешто заморнија јер смо се кретали асфалтним путем,  неких скоро шест километара, па ипак и то смо релативно лако савладали, јер фатастични пејзажи кроз које пролазимо а и добар поглед који нам се пружа свуда око нас, нам одвраћају мисли о умору и дају добру снагу за добро расположење при савлађивању преосталог дела стазе. На звршетку стазе са асфалтним путем иде један већи успон преко макадамског и ливадског пута, ова стаза преко ливада је обрасла  великом травом а сунчеви зраци су баш упекли у поподневним часовима дана, тако да ова етапа акције за планинаре је била нешто тежа али и њу смо изваредно савладали и стигли на стари град – тврђаву Солотник.

Зидине тврђаве Солотник

Ту смо за тренутак заборавили на умор, јер за поглед дивних пејзажа  који нам омогућава тврђава- Солотник је вредело се мало ознојити, уосталом то и јесте циљ сваког планинара освојити највиши врх и ту се дивити односно уживати у чарима природе, наравно ту су направљени снимци за незаборав и наравно групна слика са обележјем нашег друштва. После пређених 17 километара етапе било нам је потребно освежење-окрепљење, за  то освежење побринуоло се домаћинство породице Драгише Бошковића, где смо били послужени са медом хладном водом, домаћом љутом ракијом, соком од малина и сланим пецивом.

Освежење код љубазног домаћина

Ово освежење у дому Бошковића је донело веселост и крепкост снаге планинарима за још пет колометара етапе данашње акције, уз групно сликање са нашим домаћинима, уз јак стисак руке и најлепше жеље за пут се растајемоод гостопримљиве породице, уз поздрав видимо се и дођите нам опет, утисак свих планинара је: ама дивота божија, лепо је све нема шта.

За успомену на лепо проведени дан

Планинари су за непун један сат времена  савладали врло повољну последњу данашњу етапу акције, етапа пута  нас водила ливадским и шумским стазама, тако прелазимо 22 километра стазе где и стижемо у село Биоска што нам је и био циљ.

У овом лепом крају дочекује нас домћин Војин Лазић са својом породицом, планинари су брже боље поскидали своју планинарску опрему, правац на чесму да се мало освеже, па поседасмо неко на ливадче а они мало одморнији седоше за сто испод шљиве ранке. Долази послужење – вода и слатко од шумских јагода -по обичају и навици домаћина овог краја, а онда следи шта друго него домаћа љута а она прија ли прија ожеднелој и помало уморној души, а чашице се окрећу ли се окрећу увис, шта ћеш жедно се било, а домаћин и његов зет Бача су нам у томе свесрдно помагали, ма људима драго кад се овако лепо понека попије!

Тако то беше испред куће у дворишту а онда седосмо сви планинари за сто који је био намештен и сервиран за вечеру у гостинској соби где домаћин слави своју крсну славу. Незнам шта рећи о вечери? По неком нашем договору домаћин је био у обавези да нам припреми-испече јагње и да га исече, сервира у неке мање тањире! Али домаћини овога краја не би били оно што јесу ако те не би угостили на себи својствен начин  па тако и наш данашњи домаћин Лаза, како га о милошти зову, припреми и сервира да би нас угостио: не знам шта пре поменути, да ли сир и кајмак, пита увијача са печуркама или сиром, чорба па кропир-паприкаш па шта ко воли нек изволи, дивота зар не? А онда долази на сто топла јагњетина, што би рекли у мом крају прсте да поједеш, што неко рече од планинара да не препознаш да је јагњетина, а домаћин вели то је права домаћа сорта  без укрштања. Добар укус јагњетини даје и хладно пиво, неко пиво неко сок са домаћом љутом ракијом, па онда кад се нека попије следи и добра песма, ту је зет овог дома Бача и данас други глас Бања да испуњавају наше жеље а ми остали планинари дођемо као пратећи вокал, било је свакако весело и забавно.

Прсте да поједеш !!!

Па као што бива  у животу кад је нешто лепо то брзо и  пролази, па тако и наше дружење у породици Лазић, остаје нам да направимо групни снимак са нашим домаћинима и упутимо само скромне наше речи хвале, а домаћин Лаза ће нама скромно “Срећан пут драги пријатељи, дођите нам опет и поздравите ваше довиђења”, лепо нема шта прави домаћин.

У центру села Биоска  чекао нас је наш минибус за повратак у Крагујевац, крећемо око пола десет, допутовали смо без икаквих проблема око пола један по поноћи. У бусу при повратку за Крагујевац од планинара је неко спавао, неко дремао, неко певушио, али утисак је да су сви планинари били задовољни данашњом изведеном акцијом што ме посебно радује.

Акција је имала за циљ да подсети оне који су били а оне који нису били у овим, мојим  завичајним, просторима на историју и духовност овог краја, а уједно да види садашњу лепоту живљења, срдачност гостопримства и добродошлицу овдашњих људи. И један општи закључак је да сви ови планинари који су били  на изведеној акцији  као и други људи добре воље су увек добро дошли.

Зарија Бошковић

Advertisements
Категорије:Извештај са акције
  1. Нема коментара.
  1. No trackbacks yet.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: