Нас дванаесторо планинара је кренуло са троја кола у суботу рано ујутро у 5:30 ка Сопотници. План је био да у суботу обиђемо водопаде Сопотнице и пар врхова видиковаца изнад кањона Лима. Сутрадан смо планирали кружну туру по Јадовнику.
Обезбедили смо смештај у домаћинству Алексе Вуловића и искрено га препоручујемо свим планинарима који посећују Сопотницу. У планинарском дому на Сопотници нисмо могли да добијемо смештај, јер, како незванично сазнајемо, дом се отвара тек за групе које имају више од 20 планинара. Тврдили су нам да је дом пун и да у њему нема места, али смо се на лицу места уверили да у њему никога није било.
После краћег одмора од пута (5 сати нам је требало од Крагујевца до Сопотнице) и смештаја у собе, кренули смо у истраживање сопотничких водопада. По веома топлом дану, пријала нам је хладовина око слапова и водопада. Водопади на Сопотници су веома разуђени и има их безброј, тако да је право уживање тумарати по шуми и стрмим странама у проналажењу све лепших призора.
Око горњих водопада смо се задржали до поднева, а онда смо одлучили да се попнемо на две чуке које се стрмо уздижу над кањоном Лима, у нади да ћемо одатле имати леп поглед на кањон. Мислио сам да се прво попнемо на ближу Челину (1216 мнв), али су нас планинари који су управо долазили са те стране убедили да пењемо Градину.
Било је паклено топло – 37 степени, па смо споро напредовали ка Градини. Приступ Градини је изнад гробља у подножју и стаза одатле води укосо левом страном. Стаза није обележена и треба се потрудити да се нађе почетак стазе али је надаље лако уочљива. Стаза нас је ускоро довела до једног видиковца на нешто више од пола успона до врха где смо се мало одморили и уживали у погледу на стране Јадовника. Одатле се стаза наставља до врха испод кога су видљиви остаци зидина некадашњег утврђења. На самом врху видљивост је лоша због дрвећа које омета поглед са врха, али се одатле треба даље спустити двадесетак метара на другу страну, где се долази до саме литице, одакле је фантастичан поглед на кањон Лима све до Пријепоља, на суседну Челину и део Сопотнице. Успон на овај видиковац је пун погодак и препоручујем га свакоме.
У повратку са Градине одустали смо од успона на Челину, јер је било превише спарно и тешко време, а ми смо већ били уморни. Успон на Челину изгледа веома стрм. На врху је нека антена и делује да је и он добар видиковац и да га треба попети неком другом приликом. По повратку до водопада наставили смо њихово истраживање обиласком водопада испод пута и ту смо се такође одушевљавали њиховом лепотом. Један дан је мало за истраживање свих водопада на Сопотници. Остало је много тога невиђеног, па је то добар разлог за поновну посету ових предела. Сви смо закључили де је било паметније да смо на пут кренули у петак поподне, па да имамо целу суботу за истраживање водопада и околних видиковаца.
Трећина екипе се вратила истог дана за Крагујевац а ми остали смо уживали у гостопримству код нашег домаћина Алексе уз гибаницу и пиво, припремајући се за сутрашњи поход на Јадовник.
Ево и фотографија на новој галерији: http://pek-gora.fotopic.net/c1862163.html