Почетак > Извештај са акције > Хомољске дубине, висине, водопадне белине и бањске топлине

Хомољске дубине, висине, водопадне белине и бањске топлине


Одложена акција похода у Хомоље се коначно реализује. Код мене стрепња да ће се све одвијати како треба, јер смо на терену први пут и препуштени сами себи. Али неко одозгоре је прозрео наше добре намере и ето нама дана каквог ни у сну нисмо замишљали.

Кренусмо прво од хомољских дубина: пећина Равништарка. Дочекаше нас љубазно водич Љиља и њен супруг као своје рођене. Спуштамо се степенастом стазом до улаза у пећину где излази поток Понорац, који протиче целом дужином пећине. Лагано клизимо бетонираном стазом јединог ходника и уживамо у призорима висећег пећинског накита. Смењују се облици и шаре беличастих и жућкастих фигура, које само машта може да створи. Називи тих фигура јасно асоцирају на препознатљиве облике. На таваници, гроздови слепих мишева висе закачени својим ножицама и стрпљиво нам позирају. Пролазимо560 метара пећинског канала и после сваке кривине усхићено посматрамо све лепши и лепши пећински накит. Многи од планинара су први пут у некој пећини и ово је за њих прави доживљај.

Следи још једна хомољска лепотица: Церемошња, једна од најлепших пећина у Србији. Красе је велике дворане са разноврсним пећинским накитом: сталактити, сталагмити пећински стубови, драперије, окамењени водопади, галерије … Када ти после нечег лепог понуде нешто још лепше, где ћеш већу срећу! Да је било више стаза и дворана, сигурно би се погубили истражујући све лепше призоре. Главна дворана је била прави бисер, али су зато бочна удубљења крила права изненађења. Мало је времена да се у једном пролазу доживи сва та лепота. Неизоставно треба ову посету поновити. И то више пута, да се сагледају сви детаљи и да се увек у мислима могу створити слике необичних облика.

Занесени лепотом ових пећина нисмо ни приметили да време неумитно цури и да треба да кренемо ка највишем врху хомољских планина – Штубеју (940 мнв). Пошто је план био згуснут, многи од учесника су први пут на оваквој акцији са неадекватном обућом, па морамо да кратимо пуредвиђену путању. Од пећине хватамо било према Штубеју и убрзо смо на једном узвишењу које се зове Арсин град. Неки кажу да је то келтско насеље, али делује ипак да је из новијег доба. Више је то камена ограда него зидови утврђеног града. Ипак, налази се на интересантном узвишењу, одакле је леп поглед на заталасана пространства Хомоља.

Још мало успона и ето нас на најатрактивнијем месту на овом успону – на видиковцу Чучек. Како смо се приближавали стенама свима је било јасно да ће поглед са њих бити незабораван, па смо сви желели да будемо први који ће видети тај призор. И стварно, безрезервно усхићење! Испод нас стрми одсек, а поглед сеже далеко по Хомољу. Начичкали смо се на стени и загледани у даљине чваримо се на благим сунчевим зрацима који се стидљиво пробијају кроз танке облаке. Никоме се не иде одавде.

Како стоје ствари, до врха Штубеја нећемо стићи, па одлучујемо да се спустимо низ усек Урвине до речице Сига и узводно до њеног извора и водопада. Први пут овуда пролазимо, па мало импровизујемо, али ипак стижемо до прве куће на крају усека, где нас пријатни старац упућује да скратимо пут преко оближњег брда до водопада. Одмах испод куће, прави бисер: издашно врело кристалне планинске воде, па сви уживамо у овом дару природе. Кратка стрма стаза уз брдо и ускоро смо на врху поред напуштене кућице. Већ са тог места се јасно чује шум водопада Сиге, па у великој жељи да видимо шта нас то очекује иза брда, журно се спуштамо стазом ка водопаду. А онда, још једно изненађење: пред нама запенушани водопад Сиге, можда у свом најбољем издању! Вода као да пада негде са неба и прелива се преко зелених, маховином обраслих кадица. Сви су одушевљени! После оног ломатања при силаску низ Урвине, ово је било право откровење.

Дуго остајемо крај водопада и упијамо сву његову лепоту. После ове посластице, сви су некако лењо ишли ка аутобусу пуни утисака.

Још сат времена вожње и ето нас на још једном бајковитом месту. Стижемо до зачараног дворца бање Ждрело, а у њему рај на земљи: топла вода и љубазни домаћини. Већина нас је први пут на овом месту, па и не знамо шта нас све очекује. А очекује нас права уживанција! Неколико повезаних базена са топлом, топлијом и најтоплијом водом. Затворени базен и низ отворених базена. Деца у нама су необуздано уживала у овим чарима. Ђа у један, ђа у други базен. Са старне избијају млазеви воде и масирају леђа, ноге, стопала, рамена, уши, мали и велики мозак, сваку длаку и скривене кутке наше душе. Топимо се у топлој води и више не знамо да ли смо то ми или је то вода. Потпуно препуштање!

Неко рече да ускоро треба да кренемо кући. Ма нећу бре! Да видим ко ће да ме истера одавде!

Ех, ипак смо морали да кренемо. Распилављени у седиштима пребирамо по утисцима скупљеним овог незаборавног дана.

Дејан Милошевић

Advertisements
Категорије:Извештај са акције
  1. Нема коментара.
  1. No trackbacks yet.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: