Почетак > Извештај са акције > Гледићке планине – Дубови и Орловица

Гледићке планине – Дубови и Орловица


Када смо последњег дана фебруара, ове просте 2010. године, кренули од Баљковца пут Дубова нисмо имали велика очекивања, с обзиром на време какво је било претходних дана. Међутим, већ на успону ка Лазовском брду имали смо леп поглед на удаљени Јешевац и масив Рудника.

Ускоро силазимо до потока Медна кога, набујалог од киша и отопљених снегова претходних дана, на неколико места прескачемо. Неко време идемо клисуром Медне узводно,  а онда хватамо коси пут узбрдо према Стражари и Дубовима. Изласком из букове шуме и приближавањем врховима Дубова, отварају се видици и ускоро бивамо обрадовани лепим погледима на крагујевачку котлину. На највишем врху Дубова (651 мнв) правимо паузу за доручак и уживамо у заветрини борова у погледу на удаљени Трем на Сувој планини и импозантни шиљак Ртња.

Даље нас обележена стаза води ка Хватовима и Гувништу и уживамо у лакој шетњи по благо заталасаној заравни, све време посматрајући околна брда. На Гувништу се делимо у две групе: прва силази падином ка Трешњеваку и даље до Водојаже и Грошнице, а друга се одлучује да настави обележеном стазом до ловачке куће на Орловици.

Ова друга група има привилегију да по лепом дану за шетњу обиђе успутни видиковац на Ситном Камењу „ћуковском“ (638 мнв) и да уз солидну видљивост доживи панораму од 360 степени. Очи су упијале сваки детаљ пејзажа набораних Гледићких планина и удаљених врхова Бељанице, Јухора, Ртња, Суве планине, Столова, Радочела, Јелице, Овчара и Каблара, Вујна и Јешевца, Рудника, Бешњаје и Црног Врха. Нерадо напуштамо ово бајковито место и ускоро смо поново на лепој стази ка Орловици и Лиси. Следи лагано спуштање ка седлу на Орловици и успон ка ловачкој кући на Лиси (683 мнв). Већ надомак Лисе пружају се прелепи видици ка грошничком језеру и врховима Дубова. Пред нама се мешају боје још увек голих букава и засада четинара на драперијама шумског прекривача. Поглед лута по овој лепоти а груди се шире да дају места срцу које се испуњава милином.

Са Лисе се стаза спушта гребеном ка Бајчетинском потоку и Трешњеваку, а ту је већ тешко одлучити се којом страном гребена ићи: лево је поглед на Црни Врх, Церове и Дрен, а десно таласи ка Дубовима. У тој неизвесности прелазимо са једне на другу страну пута и увек смо у недоумици где је лепши поглед. Ускоро стижемо до Бајчетинског потока, који на том месту прима неколико притока и постаје несавладива препрека са овом количином воде. Срећом ту је велика устава коју користимо да пређемо на другу страну и уједно да се дивимо водопадима захуктале реке.

Даље је лагана шетња путем поред корита реке која се на многобројним водопадима стропоштава правећи беле завесе и пенушајићи се. Језеро у Грошници као некада: пуно до врха у загрљају с браном.

На крају опуштање у оближњој кафани уз сокове и пиво, чекајући аутобус за град.

Дејан Милошевић

А ево и фотографија.

Advertisements
Категорије:Извештај са акције
  1. Нема коментара.
  1. No trackbacks yet.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: