У жељи да што боље промовишемо пределе на нашој планинарској стази, молимо све који имају добре фотографије детаља ове стазе да их пошаљу на pekgora@gmail.com . Добродошле су и старе фотографије ових предела, како би смо се подсетили како је све то некада изгледало. За почетак, ево фотографије коју је ових дана сфоткао наш пријатељ Драган Стојадиновић – Суле. На слици је водопад Бук на Дубоком потоку испод Жежеља, на самом почетку наше планинарске стазе. У старијој литератури стоји да је висок 15 метара и да је највиши у Шумадији. Данас изгледа да је изгубио на висини наносима грања и камења у његовом подножју, али је његова лепота и даље очувана, па вреди труда прошетати се до њега и видети га у свој његовој лепоти ових дана, када је пун воде.
"ГОРА" 
Imate li neku kartu vase staze ili bar detaljni opis? Pozdrav iz BG
Poslaću Vam skicu staze i kraći opis. Pozdrav
Puno vas sve pozdravljam i želim vam puno lijepih izleta i puno osvojenih vrhova!
Jadranka, hvala na lepim željama! Sa tvojih fotografija naučiću dosta o krajevima koje posećuješ. Istra i Velebit su veoma interesantni nama Šumadincima, a verujem da bi i vi uživali u planinama Srbije. Možda napravimo neku međusobnu posetu!
Srdačan pozdrav, Dejan Milošević.
Upravo sam gledala vaše fotografije iz Stola kod Bora…prekrasne fotke! Koje su one visoke planine? Malo teže čitam ćirilicu, ali zato slike govore više nego milijon riječi! Pozdrav drugari planinari!
Jadranka,drago mi je da su ti se dopale fotografije. One „visoke“ planine su Veliki Krš, planinski lanac, koji se kao kičma proteže dvadesetak kilometara pravcem sever-jug, sa najvišim vrhom 1148 m. Veliki Krš i Stol(1115 m) se nalaze desetak kilometara severno od Bora, rudarskog mesta u Srbiji. Deluju veoma atraktivno. Dan je bio veoma dobar za fotografiju, pa je zato i bilo dobrih snimaka.
Evo teksta sa bloga latinicom:
„Posle čitave nedelje loših dana očekujemo najavljeno razvedravanje, jer u subotu, 6. marta krećemo na Stol kod Bora, sa velikim očekivanjima da se lepo provedemo.
Sa Gradimirom, našim domaćinom u kombibusu, nas 21 planinar PEK „GORA“ rano ujutro krećemo po hladnom danu put Bora. Već nadomak prevoja Cepe sačekuša u vidu smetova baca naš kombi u stranu i zaglavljujemo se. Na sreću u kombiju su toga dana pošli samo oni „najumniji“ i „najspretniji“, pa ubrzo rešavamo taj problem. Ali na samom prevoju – smetovi „preko glave“, pa moramo da parkiramo kombi van puta. Sledi pešačenje do doma sa stvarima koje smo planirano i neplanirano poneli. Ovo je bila dobra priprema za ono što nas je očekivalo pri usponu na Veliki Stol.
Malo smo se odmorili, nešto prezalogajili i uskoro evo nas na stazi. A napolju – ledeni vetar. Ko se od muških nije jutros obrijao, osetio je kako to vetar radi. Sunčan dan, sa ponekim pramičkom magle, nama je izgledao po tom ledenom vetru kao najgrozomornija mećava. Vetar je na momente oduzimao dah, bacao nas po „tabli“ Stola, nije se moglo ljudski ni gledati! Fotofrafije kao da nas demantuju: na njima prelepi sunčani dan i pejzaži za pamćenje. Na vrhu ne možemo da se zadržimo ni trenutak. Bio sam ove godine na Tremu i mogu reći da je vetar ovde bio jači i hladniji. Trem je bio duži za uspon, pa zato i teži.
Sa vrha Stola vraćamo se obilazno grebenom, da što više budemo na ovim prostorima i upijamo lepotu predela. Silazimo do Ponorišta, preskačemo zaleđeni potok i njegove usputne pritoke i po smetovima do iznad kukova u sumrak stižemo u dom. Tu su nas ljubazni domaćini PSD „Crni vrh“ iz Bora udobno smestili, pa smo do kasno ostali uz gitaru i pesmu.
Sutradan, na sugestiju domara odustajemo od planiranog uspona na Veliki Krš, već se krećemo na laku šetnju do obližnjih atraktivnih vrhova Mali Stol i Vizak. Dan je bez oblačka, nebo ljubičasto, sneg zaslepljujući – sunce čvari, a mi „čvarci“, ushićeni predajemo se ovoj lepoti i klizimo po ledenom snegu rastopljeni od miline. Ja se rano ujutro penjem na obližnje brdo iznad doma i uživam u panorami ploče Velikog Stola. Zajedno stižemo do podnožja Malog Stola i uskoro se ukazuju prelepi pejzaži Velikog Krša. Uspon na Mali Stol je lak i vredi svakog koraka koji se utroši pri penjanju. Nagrada je u vidu nezaboravnih vidika svuda unaokolo: ka stenama Velikog Stola, ušuškanoj ravnici kod planinarskog doma, nepreglednom vencu stena Velikog Krša, stenama obližnjeg Vizaka i naboranoj dolini između ovih naslaganih galerija.
Imamo dovoljno vremena da se popnemo na susedni Vizak, pa to rado koristimo i takođe bivamo nagrađeni lepim panoramama svuda unaokolo, sada iz drugog ugla. Koristimo svaki trenutak ovog predivnog dana i prepuštamo se prizorima kao iz najlepših snova.
Nažalost, moramo da se oprostimo od ove lepote i da krenemo kući. Sada olakšani za težinu hrane koju smo pojeli, i sa tovarom prelepih uspomena, lako se, ali nerado, spuštamo do našeg prevoza. Uz kraće zadržavanje ispod Rtnja i obavezno pivo u kafani kraj puta, uz pesmu i šalu u busu, uskoro stižemo kući, sa baterijama punim do vrha, sa zalihom uspomena koju ćemo polako žvakati do naredne akcije.
Zahvaljujemo se našim dobrim domaćinima PSD „Crni vrh“ iz Bora na udobnom smeštaju i gostoljubivom prijemu u planinarskom domu.“
Pozdravljam te!
Hvala, hvala, hvala…lijep pozdrav iz Pule!