У недељу на аутобуској станици су нас непријатно изненадили рекавши нам да аутобус за Дулене не иде у 6:15. Мало чудно, поготово што смо претходне две године истим тим аутобусом баш у недељу ишли за Дулене. То нас није обесхарбрило, па смо се брзо одлучили да изменимо трасу и да на успон ка Црном врху кренемо од Ремонтног завода преко Дубова, истом стазом коју су јесенас маркирали наши пријатељи из ПД „Жежељ“, и која се спаја са Гледићком трансверзалом.

У поласку нас је било 14, али су због лошег времена одустале наше три колегинице. Очекивали смо кишу и блато, али нас је од раног јутра пратио лагани снег са ветром, што је испало боља варијанта.

Солидним темпом за ове услове били смо око 10:30 на Орловици. Ту смо се склонили од ветра и одморили у ловачкој кући. Већа група је одлучила да се краћим путем спусти до Трешњевака и поред језера дође до Водојаже, где би сачекали аутобус до града. Нас двојица, Риле и Дејан одлучили смо да прођемо целу планирану трасу иако је кренула јака снежна вејавица. Део екипе који је ишао ка Водојажи је врло брзо сишао и ускоро су се одмарали и грејали у сеоској кафани чекајући аутобус. Нас двојица смо кренули ка Црном врху и све време нас је пратила вејавица, која је при врху мало утихнула и омогућила нам да направимо пар фотографија пејсажа ка Дуленима и Бајчетини.

При силаску смо свратили до председника нашег клуба Зорана, где нас је сачекао топли чај и кувано вино, а после краћег одмора спустили смо се до Водојаже где смо у топлој кафани сачекали аутобус у 17:10 и вратили се натраг у Крагујевац.

Одлично проведен дан на стази, уз праву зимску атмосферу.

Еви и Рилетових фотки на нашој фотогалерији.