Јуче смо, по договору, ишли на Рамаћске висове и Рудник. Кишно јутро није баш обећавало задовољства на планини, али је наша омалена група, нас седморо, провела интересантан дан на обронцима Рудника.

Аутобус нас је довезао до цркве Куманице у подножју Рамаћских висова, одакле смо, после краћег задржавања да се опремимо за успон по киши, пошли равно гребеном ка вишем врху (813 м). Уз лагану кишицу, по магли, лагано смо кроз шуму и по оштром кречњачком камењу изашли на врх. Ту је кишица скоро престала, па смо пут наставили све време по јакој магли. Искуство са Троглава је било корисно, тако да овог пута нисмо залутали у магли. Топографска карта и компас су били од пресудног значаја да у магли нађемо прави пут.

Уз пут смо наилазили на велики број ловачких чека, што доказује о великој бројности дивљачи на овим просторима. При силаску низ гребен Нишан ка Каменичкој реци наишли смо на жар који је остао од ватре коју су оставили ловци, па смо се мало огрејали.

Посебно смо били одушевљени зидинама некадашњег стана, којих је на обронцима Рудника некада било у великом броју, где су некада пастири изводили своја стада на испашу, па и сами живели поред свога блага. Магла је давала посебну мистичну атмосферу овом призору.

Велике кише ових дана и отопљени снег учинили су да бројни потоци набујају па је Каменичка река била огромна. На неким местима се и изливала. Срећом нисмо морали да је прелазимо.

Влажно време је окупало стене у оближњем каменолому па су до изражаја дошле невероватне боје камена који има примену за украшавање стаза у дворишту.

У центру Каменице имали смо срећу да је била отворена кафана, па смо се у овом прелепом амбијенту одморили и угрејали поред камина уз кувано вино и причом са љубазним домаћином.

До Љуљака смо ишли по киши,  која је баш сад нашла да пада :), а убрзо се из правца Горњег Милановца појавио аутобус за Крагујевац, па смо још за дана били код својих кућа.

Ево, као и обично фотографија на нашој фотогалерији.