Почетак > Извештај са акције > Kanjon Jerme – I dan, Greben planina

Kanjon Jerme – I dan, Greben planina


Posle mnogo pročitanih članaka na netu i u planinarskom glasniku, odlučih da u plan kluba obavezno stavim posetu kanjonu Jerme i planinama u okruženju. Nekako mi se činilo da je najprimerenije da to bude za vreme prvomajskih praznika, pošto je planirano da se poklope tri neradna dana, pa da se vreme na tom prostoru što bolje iskoristi. Kako se primicalo vreme za realizaciju akcije, ispalo je da od moje pretpostavke da će biti veliko interesovanje i opšta gužva oko mesta u prevoznim sredstvima – nema ništa. Posle raznih kombinacija odlučismo da pođemo jednim kolima, pa se i tada ekipa menjala, maltene iz sata u sat. Konačno, uveče, pred sam polazak, ekipa je formirana, tako da je pošlo nas petoro: Mirko, kao vozač, Mile, Vesna, Selena i ja.

Prethodno sam se potrudio da što bolje prostudiram lokaciju na koju idemo preko topografskih karata, Gugl Zemlje i malobrojnih opisa planina u okruženju. Postavljeno pitanje na yu-mount listi za kontakt oko smeštaja na kraju me je dovelo do Mikana Andreeva iz PD „Caribrod“ – Dimitrovgrad (Caribrod), čija pomoć mi je mnogo značila. Ponudio nam je smeštaj u njihovom planinarskom domu u selu Poganovo jer sam pretpostavljao da će nas biti 20 planinara. Na kraju smo se ipak odlučili za privatni smeštaj – što je posebna priča. Mikan se takođe potrudio da mi pošalje trekove za Greben i Vlašku planinu i preporučio mi je da obavezno penjemo Greben, a za ostalo kako hoćemo. Na kraju smo naš boravak morali sa svedemo na samo dva dana, tako da je odluka pala da penjemo Greben odmah po dolasku, a za ostalo da odlučimo u toku akcije.

Pošli smo rano ujutro u 4 sata, a do Poganova smo stigli iz Kragujevca za tri i po sata, bez velike žurbe. Vremenska prognoza je bila obećavajuća za naredna dva dana – i to se obistinilo. Imali smo lepo vreme za putovanje i uživali smo u usputnim pogledima na okolne planine i kanjone kroz koje smo prolazili. Podsećanje na mesta koja smo prošli i planiranje novih pohoda na još neposećena mesta. Za neke od nas ovo je prvi boravak u predelima istočno od Suve planine, tako da smo upijali predele oko nas i pokušavali da prepoznamo neke od planina i vrhova. Kratko se zadržavamo na pumpi iza Pirota da dotočimo gas i malo protegnemo noge, a onda nastavljamo put i pre Caribroda nailazimo na skretanje za selo Sukovo. Pred nama se naziru obrisi Grebena i Vlaške planine i naslućujemo kakva nas zadovoljstva očekuju.

Uskoro nailazimo na fantastičan prizor – pred nama procep kroz stene kao kroz iglene uši, a kroz taj procep provlači se, sikće i penuša nabujala Jerma. Ova snaga je verovatno u davna vremena i probila ovaj bedem krečnjačkih stena, ispod kojih je svilo gnezda od crvenog blata pleme dobrih i namučenih ljudi i svoje naselje nazvalo Vlasi. Jutarnje sunce dodatno pojačava kontrast belih stena i crvenih kuća načičkanih maltene jedna iznad druge. Ovaj prizor nas ne ostavlja ravnodušne, pa zastajemo na samom ulazu u procep kome je narod s pravom dao ime Ždrelo – jer uže ne može da bude. Ima dovolno prostora samo za reku, pa su ljudi morali da ukopaju put u steni, bušeći tunele i praveći useke. Kanjon jedva stotinak metara dug, ali impresivan u svojoj snazi i lepoti.

Ulaz u "Ždrelo" - kao kroz iglene uši

Znajući da nas očekuje još lepote na našem pohodu, žurimo da stignemo u selo Poganovo i smestimo se kod našeg domaćina. Još kilometar i po puta posle Ždrela i nailazimo na levo skretanje ka selu Poganovo, do koga vodi još 3 kilometra asfaltnog puta.A naš domaćin nas dočekuje već na putu. Odmah nam je bilo jasno da je to on iako ga nismo nikada videli. Slobodan Manev – Bambi, nasmejan srdačan i pun pozitivne energije koju prenosi na sve nas. Vodi nas preko drvenog mostića za koga kaže da je napravljen upravo zbog nas. Nabujala Poganovska reka nije baš bila za da se pregazi, pa je njegova izjava bila veoma simpatična. Na putu do njegove kuće prolazimo kroz muzej arhaične arhitekture: sve kuće su izrađene od nepečene cigle, ćerpiča, a pomoćne prostorije i štale od letvi i blata, čatmare. Neke od kuća su i na sprat sa drvenim gredama za spratnu konstrukciju, ali deluju veoma solidno. Neke su u prirodnoj boji crvenkaste zemlje i gline, a neke su uredno okrečene i blistaju u svojoj belini na jutarnjem suncu. Puno interesantnih detalja – pravi šok za oči naviknute na ravne linije i beton građevina u našim gradovima.

Etno dom Manev

Ljubazni domaćin nas uvodi u svoje dvorište i dom koji je opremio za izdavanje i u kojem već osam godina za redom ugošćuje umetnike likovne kolonije koji svoju inspiraciju nalaze u ovim fascinantnim predelima. Nas starije, koji još uvek pamte boravak na selu kod babe i dede, ceo ambijent vraća u detinjstvo i sva čula reaguju na ovaj ambijent. Belo okrečene sobe, zemljani pod, drvene tronoške, stari kredenac, greda nasred sobe koja drži spratnu konstrukciju – sve je nekako ušuškano i sveže toplo. Za Selenu je to pravi doživljaj, jedno novo iskustvo, prijatni šok koji će dugo pamtiti i prepričavati. Smeštamo se u lepo uređene sobe na spratu do kojih dolazimo drvenim stepenicama, a na stepeništu pravi muzej narodne nošnje i rukotvorina. Znatiželjno istražujemo, zajedno sa domaćinom, i ostale prostorije u dvorištu i oduševljavamo se njegovoj inventivnosti da ceo prostor prilagodi za pravi užitak čak za 30 osoba. Velika trpezarija sa drvenim stolovima i klupama, otvoreno ložište, peć za pečenje hleba,…

Sa domaćinom se zadržavamo na obaveznoj rakijici i čaju od lokalnih biljaka. On je izuzetno posvećen gostima i uspostavljanju pravog kontakta. Uspeo je da nas oraspoloži i svojim šalama odagna umor od puta i kratko prospavane noći. Ali nas čeka dug put do vrha Grebena i povratak sa njega. Zato se spremamo za današnji izlet i u pratnji domaćina izlazimo na put na kome se već primećuju planinarske oznake.Za Greben planinu sam od Mikana dobio trek koji su napravili njegovi planinari u pohodu na ovu planinu. Rekao mi je da je staza obeležena do vrha i da se na jednom mestu obilazi rizični deo grebena, kao i da je povratak istim putem natrag. Na treku koji smo dobili i koji je Mirko stavio u svoj Garmin Vista Cx, staza vodi ravno preko grebena, bez ikakvog zaobilaženja i dalje silazi u nastavku sa grebena na drugu stranu, tako da se dolazi do restorana i Manastira Poganovo.  Odluka je da pratimo markacije i gde je to moguće i trek.

Nedaleko od kuće našeg domaćina nailazimo i na dom planinarskog društva „Caribrod“. Spratna zgrada, nekadašnji zadružni dom ili nešto slično, malo uvučen od puta i renoviran zalaganjem planinara Caribroda. U prizremlju je velika trpezarija, a na spratu sobe za spavanje sa krevetima na sprat, sa dušecima, ali bez posteljine. U domu ima struje i električni rešo. Voda je ispred doma na česmi, kao i poljski toalet. Mikan reče da može da se smesti tridesetak planinara – za desetak verovatno ima kreveta, a ostali: podmetači i vreće.

Planinarski dom

Staza kroz Poganovo vodi asfalnim putem sa koga se uskoro skreće desno makadamom ka selu Dragovita. Uz put srećeno prijatne meštane koji nam se ljubazno javljaju i sa nama pričaju kao da se odavno poznajemo. Prolazimo pored poslednjih kuća u Poganovu i u daljini se nazire greben Greben planine. Čini se kao da sve vreme idemo paralelno sa planinom. Uskoro nailazimo i na jedan izdašan izvor. Kasno smo krenuli na uspon, u 9:20, i sunce je već počelo da prži. Iako je bio maj, najavljivana je temperatura od 28 stepeni, pa je ovaj izvor dobro došao za osveženje. Tu srećemo dvoje meštana koji nam rekoše da se taj izvor zove Svetenjak, a da se mi nalazimo u zaseoku Rosulja sela Dragovita. Ljubazni meštani nas svratiše na čašicu rakijice, a mi prihvatismo poziv da se malo odmorimo u hladovini njihovog doma. Ponudiše nam da sa njima penjemo Greben nekom njihovom stazom, ali mi smo odlučili da ispoštujemo markacije, pa smo ubrzo krenuli dalje prateći planinarske oznake. Naiđosmo na još kuća i još dva izvora hladne vode. Dobijamo polako na visini i čudimo se neobičnim stenama na susednom brdu koje kao bodlje na repu zmaja štrče iz zelenih livada.

Stene Grebena iz sela Dragovita

Staza je dobro obeležena, ali je na jednom mestu gde je naglo skretanje udesno sa staze izgleda neko posekao stabla na kojima su bile oznake za skretanje. GPS uređaj i učitani trek su nepogrešivo pokazali gde treba da skrenemo. Dalje put vodi kroz šumu ka prevoju između dva pršljena na grebenu planine, sa koga može da se siđe na suprotnu stranu ka selu Trnski Odorovci. Na prevoju sada znaci pokazuju da treba da idemo desno i da sve vreme pratimo liniju grebena.

Greben planina je kao kičma dinosaurusa sa izraženim pršljenovima, tako da je do najvišeg vrha Beženište (1338 mnv) potrebno ići gore-dole prateći liniju grebena. Prolazi se u početku kroz šumu, ali se uskoro izlazi na čistinu i krečnjačkim grebenom obraslim niskim žbunjem se relativno jednostavno prolazi, negde lakše negde teže, ali u početku nismo imali velikih teškoća.

Već na prvom pršljenu oduševljenje: pogled na dolinu Jerme duboko pod nama i susedne planine koje okružuju ovaj prostor. Ovo oduševljenje nas drži sve vreme uspona. Svaki novi pršljen je priča za sebe i novi vidik koji pleni. Uskoro stižemo i do dela koji je markacijom jasno naznačen za obilaženje, ali naš trek koji smo dobili pokazuje da su živi ljudi prošli pravo preko grebena. Vesna nehotice polazi pravo napred, pa i mi odlučismo da je pratimo i proverimo tu stazu. Uskoro na vrhu tog pršljena Mirko nailazi na deo koji je bio dosta težak za prolazak, pa „zbog dama“ odlučujemo da ipak pratimo markacije i da obiđemo taj riskantni detalj. Obilazak i nije baš naivan: u početku strma staza koja je dodatno klizava zbog suvog lišća i sitnog kamenja, a onda i nagli uspon na greben po takođe klizavoj stazi. Uz obazrivost i pridržavanje za grane i grančice okolnog rastinja nije veliki problem. Kada smo konačno izašli na vrh tog dela i pogledali unazad videli smo vrlo ravan deo grebena, koji je delovao potpuno bezazleno. Iz znatiželje sam počeo da se vraćam unazad grebenom da bih video kritični deo koji smo morali da obiđemo, ali to je potrajalo, pa sam odustao, da ne bi gubili vreme. Izgleda da je taj kritični deo vrlo ktatak, možda najviše desetak metara, ali možda dovoljno da se planinari „Caribroda“ odluče da oznakama obeleže bezbedniju obilaznicu. Trek je jasno pokazivao da su tuda prošli živi ljudi, verovatno sa dosta obazrivosti i navalom adrenalina.

Pršljenovi kičme Greben planine se ređaju u nedogled i nikako da se domognemo najvišeg vrha Beženišta, ali je pravo zadovoljstvo i avantura prolaziti ovom atraktivnom stazom. Uskoro stižemo i na najviši vrh – sa njega se u daljini vide pršljenovi koji se lagano spuštaju ka kanjonu reke Jerme. Pogled odavde je za pamćenje! Impresivno! Sjajno!!! Sa jedne i sa druge strane, duboko pod nama pitome doline reka.

Pogled na selo Dragovita sa stena Grebena

Pogled na dolinu Jerme

Naniže se spuštaju strmi odseci stena potpuno vertikalno. Kao da smo u oblacima. Iz ove perspektive deluje kao da su Greben i Vlaška planina nekada bili deo jednog lanca, koji je Jerma jednostavno progrizla i izdubila veličanstveni kanjon strmih i kao nož oštrih litica.

Procep kanjona Jerme i susedna Vlaška planina

U daljini prepoznajemo mnoge planine, ali nas privlači susedna Vlaška i pokušavam iz ove perspektive da uočim pravac sutrašnjeg uspona uz litice koje su se nadvile nad pitoma sela. Oduševljenju nikad kraja, ali se brzo vraćamo u stvarnost i zaključujemo da smo dosta kasno stigli na vrh, a da nam za silazak treba još dosta vremena. E, sad: markacija dalje nema i trebalo bi to ispoštovati i vratiti se istim putem natrag. Međutim mi se odlučujemo da pratimo dobijeni trek, koji još malo vodi dalje grebenom, a onda se naglo spušta u dolinu do šumskog puta. Očekivali smo da trek vodi nekom uočljivom stazom, međutim staze nigde nije bilo, a trek je čista improvizacija na terenu. Tako smo i mi nastavili: u početku prateći trek dok je to nama bilo logično, a onda smo i sami počeli da improvizujemo tražeći najpogodniji put za silazak. A silazak ovim putem nije ni malo šala. Veoma strma strana koja vodi kroz gustiš i bukovu šumu prekrivenu suvim lišćem. Morali smo da budemo veoma obazrivi pri kretanju, a nikakva staza nije bila ni u naznaci. Kao vodilja su nam poslužili tragovi divljih svinja, koje su tu riškale po šumi i tako reći pravile kratke putiće koje smo pratili. I tako, mi po tragovima divljih svinja: riš ovamo, riš onamo, grok tamo, grok onamo, nekako se iskobeljasmo i na jedvite jade oko 18 sati izađosmo na spasonosni šumski put koji nas već kasno dovede do ulaska u kanjon Jerme i restorana preko puta manastira Poganovo.

E, sad moram da kažem jednu našu sramotu: pošli smo, za ove uslove pešačenja sa malo vode, sve nadajući se brzom povratku sa planine. Ali veoma topao dan i dugo provedeno vreme na planini i mi ostadosmo bez vode. Baš smo dehidrirali! Sa one strane gde smo silazili nismo naišli ni na jedan izvor. Kako smo navalili na jagnjeću čorbu i na pivo u restoranu! Razbili smo se!

Savet pametnijima od nas: ponesite uvek više vode nego što mislite da će vam zatrebati. I duplo više ako treba. Bolje je da vam ostane vode i da je nosite sve vreme, nego da je nema i da dođete u situaciju da dehidrirate.

U selo se vraćamo po mraku, po laganoj mesečini i toploj noći. Domaćin se, normalno, zabrinuo za nas i već je proveravao da li smo se bezbedno spustili sa planine. Čekala nas je topla sočna banica sa domaćim kiselim mlekom, koji su nam došli kao melem na ranu. Napili smo se litre čaja i vode, sve pokušavajući da utolimo žeđ. Prijatno ćaskamo sa domaćinom. On nas zabavlja dogodovštinama sa umetnicima koji kod njega borave za vreme likovne kolonije. Već nas stiže umor. Tuširanje toplom vodom i pravo u krevet. Tonemo u san slušajući pesmu ptica u toploj noći. Kroz misli se ređaju slike sa današnjeg uspona i prepuštamo se okrepljujućem snu.

Evo još fotografija.

Dejan Milošević

Категорије:Извештај са акције
  1. Bošković Zarija
    17. мај 2010. у 07:03 | #1

    Šta reći, samo bravoooo za sve vas koji ste bili na ovoj akciji. Vidim bilo je naporno a i lepo, ali vredelo je za sve što ste videli i doživeli. Ja znam da Deki sve što radi, radi izvanredno ali ovaj prezentirani izveštaj sa svim prilozima je (vrh) stvarno izvaredan! I još jedaput bravooo i hvala ti što si (mi) nam omogućio da i mi koji nismo bili gde i vi, uživamo u priloženim fotografijama koje oslikavaju vaše doživljaje, sve izgleda da vam je bilo super! Bravoooo!

    • 17. мај 2010. у 08:06 | #2

      Hvala, Zarija, na komentaru. Prija kada znaš da se, ono što radiš, sviđa drugima. Uvek mi je drago da na planini imam društvo s kojim mogu da podelim sve lepote na koje nailazimo, pa je tako i sa izveštajima i fotkama – ništa od toga nema smisla ako to drugi ne vide, a još je lepše ako se sve to prokomentariše.
      Pozdrav, Dejan

  2. 17. мај 2010. у 16:34 | #3

    Iz ovoga sto sam procitao deluje kao da niste ni bili u kanjonu reke Jerme, vec samo u prvom, kracem kanjonu koji je pre Manastira Poganovo. Glavni kanjon je posle toga.

    • 17. мај 2010. у 18:50 | #4

      Kanjon Jerme je bio okosnica naše akcije u smislu prostora koji smo posetili. Uskoro sledi opis uspona na Vlašku planinu i prolaz glavnim, dužim, kanjonom u povratku sa Vlaške planine.
      Pozdrav, Dejan

  3. Saško Todorov
    23. август 2011. у 10:59 | #5

    Bravo Dejane, lepo i tacno si opisao sve ono sto i ja osecam kad god sam u selu mog detinjstva! Kriticni deo na planini ja sam presao puzeci, sporo – malo je nezgodan taj greben – sirina 60 cm neravnih stena,a sa obe strane provalija, ali sve je to ok: uzbudjenje i uzvisen osecaj ne nedostaju! Pozdrav!

  4. 24. октобар 2011. у 21:46 | #6

    Хвала ти Деки за подсећање, дивно си ово испричао :-)

  5. 24. јун 2012. у 19:15 | #8

    Prelepa reportaza, samo link sa slikama ne radi, evo jo[ jedne zanimljive galerije o Jermi i Poganovu

    • 25. јун 2012. у 10:23 | #9

      Nažalost ta galerija nije više u funkciji. Pokušaću da fotografije iz te galerije učinim dostupnima.

  1. 6. јануар 2011. у 17:38 | #1

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

Прати

Добијте сваки нови чланак достављен у ваше поштанско сандуче.

Придружите се 38 других пратиоца

%d bloggers like this: